CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 08
Terra 18
Videomedeja 17
Noć muzeja 2013
Videomedeja 20
Noć muzeja 2008
Dunavski dijalozi 06

Putevi srpske umetnosti od Konjovića do Marine Abramović Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageNOVI SAD. Izložba "Od Konjovića do Marine Abramović" biće otvorena od 30. septembra do 30. oktobra 2023. u objektu Radionica u Kreativnom distriktu, a održaće se u okviru nedelje vizuelne umetnosti na ovogodišnjem, šestom Kaleidoskopu kulture. Postavku je priredila novosadska Galerija Bel Art u saradnji sa Fondacijom Novi Sad - evropska prestonica kulture.Image

Image
Milan Konjović

Posetioci će imati priliku da ovu jedinstvenu postavku pogledaju i upoznaju se sa najvećim imenima srpske umetnosti u poslednjih 100 godina, među kojima su Sava Šumanović, Milan Konjović, Milenko Šerban, Zora Petrović, Milena Pavlović Barili, Olja Ivanjicki, Mića Popović, Bladimir Veličković, Marina Abramović, Katalin Ladik, Raša Todosijević i drugi.

Image
Marina Abramović

Postavka izložbe je zamišljena kao pregled najznačajnijih zbivanja u srpskoj modernoj umetnosti tokom proteklih sto godina. U tom rasponu su, delujući u okviru jugoslovenskog kulturnog prostora sve do 2006, brojni istaknuti umetnici od Save Šumanovića do Marine Abramović ostvarili dinamičan razvoj brojnih ideja i ostvarenja koja već danas predstavljaju bogatu i vrednu kulturno-istorijsku baštinu Srbije.

Postavka započinje delima slikara koji su prihvatili kubizam kojim je započeta istorija moderne umetnosti, a završava se delima umetnika koji su, posle 2000. godine, prihvatili postulate ovovremenske tehnološke umetnosti.

Prema konceptu autora izložbe likovnog kritičara Save Stepanova ova postavka je zamišljena kao jedan mogući pogled na najznačajnija zbivanja i umetničke ličnosti koje su obeležile srpsku modernu umetnosti tokom proteklih sto godina od 1923, kada je formiran Distrikt u Novom Sadu, pa do danas.

Izložba je podeljena na pet segmenata koji su određeni društvenim ambijentom, ali i likovno-umetničkim specifičnostima i biće predstavljena u šest zasebnih prostora u okviru Diskrikta. Prvi deo izložbe markira period od dvadesetih godina prošlog veka i pojave zenitizma, kao našeg autentičnog doprinosa internacionalnoj avangardi, te razvoj modernog srpskog slikarstva do početka Drugog svetskog rata - od kratkotrajnog ali značajnog kubizma kojim je u našem slikarstvu uneta drastična promena shvatanje slike i njenog bića do ekspresionizma između dva rata. U tom segmentu izložbe se prezentuju dela velikana naše umetnosti Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Jovana Bijelića, Ivana Radovića, Marka Čelebonovića, Stojana Aralice, Milene Pavlović Barili, Ivana Tabakovića i drugih.

Posleratna previranja u srpskoj umetnost (od 1945. do kraja 60-tih) biće predstavljena kroz dela nove generacije umetnika koja će ustanoviti "estetski modernizam" i uvesti srpsku (i jugoslovensku umetnost) u evropske umetničke tendencije, kao što su članovi "Zadarske grupe" (Mića Popović, Petar Omčikus, Bata Mihajlović, Kosa Bokšan i dr), članovi "Decembarske grupe" (Lazar Vozarević, Zoran Petrović, Miloš Bajić, Miodrag B. Protić, Stojan Ćelić i drugi), Boško Petrović i drugi. Tih godina na sceni je i izuzetna generacija skulptora (Olga Jevrić, Ana Bešlić, Olga Jančić, Jovan Soldatović, Nandor Glid). Potom se javljaju zagovornici enformela (Filo Filipović, Mića Popović, Vera Božičković, Šilja Todorović, Branko Protić, Ač, Bogdanka Poznanović) a zatim i nekoliko zagovornika stavova "novih tendencija" (posle enformela) kao što su Mira Brtka, Milena Čubraković, Aleksandar Tomašević, Damnjan i dr).

Još tokom ranih šezdesetih i sedamdesetih u srpskoj umetnosti se pojavljuju pokreti obnove slike i nove figuracije započete idejama grupe Medijala (Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Dado Đurić i dr), transformisana u pop-artističke stavove Dušana Otaševića. Nova figurativna umetnost je potom bila izuzetno prihvaćena od tada mladih umetnika poput Milana Blanuše, Dragana Mojovića, Aleksandra Cvetkovića i drugih.

Veliki rez u našoj umetnosti je napravljen krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka kada nastupaju akteri tzv. "nove umetničke prakse" i konceptualne umetnosti a na izložbi će biti zastupeljena dela čuvene beogradske grupe umetnika u kojoj su bili Marina Abramović, Raša Teodosijević, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović i Gergelj Urkom i članova subotičko-novosadske grupe Bosch+Bosch (Sombati Balint, Slavko Matković, Atila Černik, Laslo Salma, Laslo Kerekeš i Katalin Ladik), Bogdanke Poznanović i članove novosadskih Grupa KOD (Slavko Bogdanović, Miroslav Radojčić, Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Peđa Vranješević) te grupe E KOD (Kopicl).

Postmodernistička umetnost osamdesetih u predkrizno jugoslovensko doba, donosi pokret "nove slike" sa neoekspresionističkim slikarstvom koje predvode "preobraćeni" konceptualista Laslo Kerekeš, te Mileta Prodanović, Destil Marković, grupa Alter imago i vajar Mrđan Bajić. U poslednjoj deceniji dvadesetog veka dešavaju se aktivistički pokreti, obavljaju se modernistički principi naročito izraženi u "novoj skulpturi" Posebnu figuru u ovom pokretu predstavlja Zvonimir Santrač sa svojim monumentalnim instalacijama.

Poslednji segment izložbe posvećen je umetnosti posle 2000. godine kada u srpskom društvu dolazi do tranzicijskih promena. Istovremeno, pojavila se i tranzicija unutar same umetnosti - od klasičnih ka novim tehnološkim medijima istražuju se nove umetničke mogućnosti digitalne, tehnološke i ekranske slike...

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja od 5. do 30. marta 2024, u prostoru Oficirski dom, Međunarodno bijenale...
NIŠ. Galerija art55 predstavlja od 5. do 26. januara 2021. slike Miloša Šobajića (1945, Beograd). Završio je Likovnu...
BEOGRAD. Šobajić je završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1970, a dve godine kasnije odlazi u Pariz. Od 2005. je predavao na...
SUBOTICA. Savremena galerija Subotica predstavlja od 12. marta do 9. aprila 2021. dela Nemanje Mate Đorđevića (1983, Beograd). Diplomirao je na...
NOVI SAD. Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine predstavlja u svojoj galeriji, od 8. do 19. juna 2020, izložbu članova Udruženja likovnih ...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Centar Pompidu je priredio retrospektivnu izložbu Jim Dine-a,...
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
Dejan Medaković
Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
 
Intervju
Novosadski multimedijalni umetnik Dragan Vojvodić svoj umetnički izraz nalazi u proširenom...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo kolekcije Muzeja moderne umetnosti (MOMA) iz Njujorka. "Muzej MOMA je otkupio 10 naših radova, fotografije performansa, za njihovu kolekciju....
Knjige i časopisi
Akademska knjiga iz Novog Sada objavila je u biblioteci "Istorija i teorija umetnosti" knjigu Milana Đorđevića "Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tišme". Godina izdanja: 2022. Broj strana 192. ISBN ...
Intervju
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom