Naziv izložbe "Ketering" ironično aludira na pojavu hrane na izložbama u vidu posluženja koja je nekim posetiocima jedini razlog da dođu. Postavka je koncipirana tako da izgleda kao posluženje na postamentima i zidovima i uključiće kolekciju asamblaža, objekata i skulptura.

Univerzalnost slika Nenada Ignjatova zato nije samo operativnost obuhvatne ideje i efektne realizacije, već se radi o svojevrsnoj potrebi za igrom u svakom trenutku stvaranja umetničkog dela. Ukrasni, klasični ram okolo objekata kao da se podruguje klasičnom statusu štafelajne slike upućujući posmatrača na mogućnost izbora u sagledavanju posve drukčijih mogućnosti u sinergiji sa aktuelnom umetnikovom reakcijom...

Svaka slika je zasebna ispovest ali i ubedljiva posveta slici izvan uobičajenih očekivanja. U njima se odigravaju asimetrični susreti uz poziv na dodir koji bi nam otkrio još jednu, sugerisanu, treću dimenziju. A treća dimenzija oličenje je otvaranja novog ciklusa upoznavanja sa predmetom i nama samima, u neizvesnosti tvoračkih planova čiji smo protagonisti. U metafizičkom uglu posmatranja slike i stvarnosti...

Danilo Vuksanović,
iz recenzije