U analima istorije, sport je pretežno percipiran kao muški poduhvat odnosno pristrasnost koju istorijski narativ umetnosti često odražava. S druge strane, kraj XX veka doveo je do toga da se sport elokventno etablirao u umetnosti pri čemu se ona sama ponovo okrenula onome što je okružuje.

Žene i sport su zanimljive i dinamične teme, od prijatnih impresionističkih slika kroketa do postera socijalističke ideologije te su tako i Vesnine skulpture, Getruda sportistkinja plivačica, veslačica, skijašica ustvari autentične priče o svakoj ponaosob. Nastale iz ljubavi prema sportu kroz opservaciju ljudi iz okruženja, predstavljaju njena trajno zabeležena osećanja. Ornamentika, tufne kao i vibrantnost boja na kostimima žena koje su aktivne i srećne privlače i odišu duhom, snagom i unutrašnjom magijom.

Ovi radovi slikovito predstavljaju energiju i dinamiku savremenog sveta čiji je imperativ da budemo svoji. Možda upravo zbog toga umetnica Vesna Pantelić Stojiljković u svojim delima želi da odstupi od generalizovane norme vitkosti - prikazujući predimenzioniranu figuru žena koje uprkos oblinama zrače vitalnoću, optimizmom, ljupkošću i dopadljivošću.

Naposletku, mogu se samo složiti sa Henrijem Ridom da snovi poput umetnosti imaju tu moć da proširuju naše razumevanje stvarnosti izazivajući naše granice mogućeg.

Getrude su sreću u sebi za života pronašle i njihova radost ne poznaju granice.

Verica Nemet, istoričarka umetnosti