NOVI SAD. Galerija Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) predstavlja od 9. do 20. oktobra 2023. izložbu Jelene Kovačević Vorgučin (1975, Novi Sad) pod nazivom "Hlorofil i svetlost: zaustaviti nestalno". Završila je osnovne akademske studije iz slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a magistarske iz oblasti fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Foto: Danijel Babić
Trava je svuda oko nas, nemi svedok vremena. U njoj ostaju utisnuti koraci. Po njoj hodamo, pored nje prolazimo, često je ne primećujemo. Sečemo je, a ona ponovo niče. Odoleva i kad nema dobre uslove. Otporna je, ne traži negu. Ipak, osetljiva je, zavisi od sunca i kiše. Uvek prisutna, na različitim podnebljima, rađa se, raste i umire, sve nas povezuje i svedoči o održivosti sveta. Odabrala sam travu kao podlogu na kojoj ću ispisati tragove sećanja na majku.
Moje majke više nema. Ostali su poneki miris, zvuk, dodir ili slika pomešani u difuznom prostoru sećanja. Sećanja su tanana, neuhvatljiva, nepostojana, podložna promenama. Nisam previše obraćala pažnju na te suptilne senzacije dok su bile preda mnom. Tek s majčinim odlaskom, osećaj za njih se pojačao. To me je podstaklo na razmišljanja o cikličnosti života i smrti i o međusobnoj povezanosti članova porodice i nakon neminovnih odlazaka.
Proces dobijanja slika na organskom materijalu poput vlati trave pomogao mi je da vizualizujem različite čulne senzaciije. Prve hlorofilne slike zabeležila sam još kao studentkinja, eksperimentišući na listovima biljaka koje je majka gajila u kući. Zato me ovaj proces posebno vezuje za nju.
Tokom prirodnog procesa fotosinteze pigment listova trave se menja, a tako nastale fotografije imaju svoj dalji "život", jer pod konstantnim uticajem svetla nastavljaju da blede i s vremenom nestaju. Sama nestalnost ovog procesa podsetila me je na nestalnost sećanja. Zapisima na travi pokušavam da zadržim fragmente sećanja na majku, da sačuvam porodične priče i intimnost trenutaka.
Netipičan fotografski proces naizgled je jednostavan. Zahteva, međutim, dosta vremena, strpljenja, upornosti. Pomalo se i mučiš jer greške su česte, napolju si na vrućini i fizički je veoma naporno. Ipak, povezanost s prirodom, osluškivanje i posmatranje promena u njoj, od rasta trave do kretanja sunca, daje meditativni karakter čitavom procesu. Vreme se usporava, a najmanja promena u količini svetla ili vlage, u temperaturi ili u trajanju izlaganja suncu, može da ima snažno dejstvo na proces. Povezanost s prirodom i osećaj krhke ravnoteže kada proces uspe, imali su isceljujuće dejstvo.
Jelena Kovačević Vorgučin |