CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 08
Videomedeja 17
Videomedeja 15
Dunavski dijalozi 03
Terra 18
Videomedeja 11
Videomedeja 24

Sponzor rubrike
Alegorija slikanog stakla Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageOve godine, Galerija Matice srpske nakon obeležavanja velikog jubileja, u 176. godini postojanja potvrđuje kontinuitet trajanja na liniji tradicionalnog i modernog, priređivanjem monumentalne izložbe nedovoljno poznatog umetnika, renesansnog kvaliteta i zamaha, Vase Pomorišca, poslednjeg Matičinog stipendiste koji se u domenu vizuelnog ostvario u više različitih medija.Image

Image

Pored velikog broja slika, freski, crteža, studija, skica, ilustracija, u okviru realizacije izložbe nastalo je novo umetničko delo na osnovu nacrta za vitraž koji je osmišljen 1932. godine za hol zgrade Aero kluba u Beogradu koji tada nije izrađen. Viđen i potom naslovljen od strane kustosa izložbe Jelene Ognjanović kao "Alegorija vazduhoplovstva" zauzima centralno mesto na izložbi. Srodnu ovoj ideji, u holu zgrade Aero kluba, danas možemo videti vanrednu stakloslikariju, kompoziciju u znaku mitološke dvojake priče o ocu i sinu izbeglim sa ostrva Krita, pod nazivom "Dedal i Ikar".

Ovo delo, uz novostvoreno predstavljeno na izložbi, simboliše slavu čovekove žudnje za letenjem izvedenu u bojenom staklu, čiji krvotok crteža i slike gradi mreža olovnih niti izvučenih na posebno konstruisanoj mašini u Ateljeu "Stanišić 1908" iz Sombora. Prikaz pilota i Ikara, trebalo je da dopunjuje složeni stvaralački doprinos Vase Pomorišca, prvog vitražiste na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, koji je na akademskim studijama u Londonu izučavao tehniku vitraža kada je i nagrađen 1923. godine za sliku na staklu "Sveti Đorđe ubija aždaju". Na izložbi je prikazan i vitraž Parisov sud, koji nas podseća na vitraže izrađene za privatne prostore naručilaca u prizvuku nekoliko sličnih koji su nestali u ratnim razaranjima poput Vestalke iz Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić".

Upućuje nas i na posleratni razvoj i izvedbe socrealističkih vitraža za različite potrebe koji zatvaraju mnogostruki krug, od religiozne slike, preko mitoloških i alegorijskih ostvarenja. Kao inicijator uspostavljanja vitražne tehnike u srpskoj umetnosti u programu Zografa, Pomorišac pominje ovu tehniku kao poznatu u umetnosti srpskog srednjovekovlja. Izučavaoci njegovog dela, nisu se složili sa ovom tvrdnjom, imajući u vidu otklon Srpske pravoslavne crkve prema ovoj tehnici smatrajući je gotičkim produktom katoličke crkve, iako postoji jedan mali primerak iz manastira Studenice koji to pobija – kako ističe istoričar umetnosti Luka Vukićević. Izvorno podignut na poukama o crkvenom slikarstvu koje je dobio od Stevana Aleksića u rodnom Modošu, Vasa Pomorišac, pod snažnim uticajem školovanja na akademijama u Minhenu i Londonu, svojim osobenim delovanjem upućuje na nacionalnu tradiciju kopirajući srpske srednjovekovne freske i ilustrujući srpsku epsku poeziju, izmešten od modernističkih pojava aktuelnih u prvoj polovini XX veka.

Za umetnika polifone zvučnosti i izuzetnog senzibiliteta, sposobnog da se izrazi u brojnim slikarskim tehnikama, vitraž je bio jedan od načina da usavrši sopstvenu zanatsku tehniku crteža kao osnovu za nastanak umetničkog dela, mnogo više od utilitarnog karaktera primenjene umetnosti. U duhu zastupanja estetike prerafaelita Džona Raskina, koji je isticao očuvanje zanatske tehnike u umetničkom smislu, Vasa Pomorišac vešto povezuje nesklad između industrijskog progresa i zanatske utemeljenosti kada na nacrtu za vitraž Alegorija vazduhoplovstva predstavlja Ikara pod Suncem, sa visoko uzdignutim rukama i krilima kako se uzvisuje nad pilotom koji obema nogama pritiska horizontalu pejzaža. Naknadni umetnički projekat nastao je bez autora Pomorišca, koji je mnogo više nego drugi umetnici, sam islikavao staklene površine kao pojedinačne komade svetlosnog mozaika.

Posebno je važno napomenuti da izbor Ateljea "Stanišić 1908" iz Sombora za izradu vitraža "Alegorija vazduhoplovstva" nije nimalo slučajan. Posve ciljano i u skladu sa istorijskim činjenicama koje govore da su Stevan Stanišić i Vasa Pomorišac bili bliski saradnici i prijatelji (o čemu danas svedoče četiri portreta članova ove porodice koje je uradio Pomorišac), nastojali smo da porudžbinom nove akvizicije za zbirku Galerije oživimo nekadašnju stvaralačku vezu ljudi koji su nakon Drugog Svetskog rata podučavali mlade tajnama vitraža na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Zajedno su ostvarili veliki broj vitraža u tadašnjoj Jugoslaviji i inostranstvu, sredinom XX veka upravo zahvaljujući jedinoj radionici za proizvodnju stakla u Somboru koju je osnovao 1908. godine Stevanov otac Milan kao "prvu jugoslovensku bojadisaonu na staklu i porcelanu". Svestan ograničenja i nedostupnosti materijala koji mu je bio potreban za rad, Vasa Pomorišac je tokom rada na vitražima za hotel Metropol izjavio "kako kada taj posao okonča neće imati priliku da posao na vitražima nastavi, jer stakla više neće biti, čak ni kod Stanišića".

Srećom, kontinuitet trajanja Ateljea "Stanišić 1908" pokazao se kao rezulat realne potrebe i istrajnosti naslednika i danas u XXI veku, kada je pod rukovodstvom Aleksandre Stanišić izveden vitraž "Alegorija vazduhoplovstva", dimenzija 300 x 74 cm (zanatske i slikarske poslove maestralno su izvele Tatjana Lovrić i Tatjana Dimitrijević). Izložen u Galeriji Matice srpske u sali "Save Tekelije" u posebno konstruisanoj svetlosnoj niši ovalnog završetka vitraž će publici pružiti nesvakidašnji vizuelni doživljaj u kombinaciji bojenog stakla, svetla i Pomoriščevog crteža kao ključnog trojstva za razumevanje umetnosti svetskog genija rodom iz Modoša u Banatu, svestranog Vase Pomorišca.

Mr Danilo Vuksanović,
viši konzervator i pomoćnik upravnika Galerije Matice srpske

Izvor: Galerija Matice srpske

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Iz kalendara art događaja
12.03.2024 - 26.05.2024 | 19.00
Uroš Predić - Dostojanstvo svakidašnjice
22.03.2024 - 26.05.2024 | 19.00
Inspirisani Francuskom - Grupna izložba
23.03.2024 - 31.05.2024 | 12.00
Snežana Petrović - Grafike, crteži, kolaži i objekti
28.03.2024 - 10.09.2024 | 18.00
Vladan Radovanović - Retrospektivna izložba
10.04.2024 - 20.05.2024 | 19.00
Koštana Banović - Multimedijalna izložba

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Galerija Kuće legata predstavlja od 5. do 24. marta 2024. izložbu "Likovne umetnice Niša - Izbor iz kolekcije Galerije...
BEOGRAD. U Muzeju Jugoslavije u Beogradu od 2. decembra 2020. do 28. februara 2021. biće predsavljena gostujuća izložba "Alan Ford trči...
NOVI SAD. Izložba "Dijafragmenti / izbor iz mnoštva" Danila Vuksanovića biće predstavljena od 10. do 16. decembra 2019. u Malom...
NIŠ. Galerija art55 predstavlja od 5. do 26. januara 2021. slike Miloša Šobajića (1945, Beograd). Završio je Likovnu...
BEOGRAD. Izložba "Hod sa vodom" umetnika Vladimira Nikolića, predstavnika Srbije na 59. Bijenalu u Veneciji, biće otvorena 21. aprila 2022,...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvuju: Dragan Rajšić (Srbija), Marko Crnobrnja ...
Osećaj ljudske superiornosti počiva na iluziji. Početak dana označen je svitanjem. Prvim zrakom...
Knjige o umetnosti
Svetozar Obradović - Novosadski strip
Svetozar Obradović
Novosadski strip
 
Intervju
Multimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Ni kiša nije sprečila hiljade ljubitelja umetnosti i zabave da posete lokacije četvrte Noći muzeja u Novom Sadu. Više od 80 programa na 47 lokacija zabeleženo je 120 hiljada poseta. Najposećenija lokacija bio je Muzej Vojvodine gde...
Knjige i časopisi
Umetnička galerija "Nadežda Petrović" u Čačku objavila je u svojoj ediciji "Ravnoteža" knjigu eseja "Ars longa" slikara, skulptora i teoretičara umetnosti Milije Belića. Autor je ocenio da je "Ars longa"...
Intervju
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je izlagao...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom