CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Terra 28
Videomedeja 24
Videomedeja 16
Videomedeja 20
Dunavski dijalozi 07
Dunavski dijalozi 00
Terra 18

Sponzor rubrike
Alegorija slikanog stakla Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageOve godine, Galerija Matice srpske nakon obeležavanja velikog jubileja, u 176. godini postojanja potvrđuje kontinuitet trajanja na liniji tradicionalnog i modernog, priređivanjem monumentalne izložbe nedovoljno poznatog umetnika, renesansnog kvaliteta i zamaha, Vase Pomorišca, poslednjeg Matičinog stipendiste koji se u domenu vizuelnog ostvario u više različitih medija.Image

Image

Pored velikog broja slika, freski, crteža, studija, skica, ilustracija, u okviru realizacije izložbe nastalo je novo umetničko delo na osnovu nacrta za vitraž koji je osmišljen 1932. godine za hol zgrade Aero kluba u Beogradu koji tada nije izrađen. Viđen i potom naslovljen od strane kustosa izložbe Jelene Ognjanović kao "Alegorija vazduhoplovstva" zauzima centralno mesto na izložbi. Srodnu ovoj ideji, u holu zgrade Aero kluba, danas možemo videti vanrednu stakloslikariju, kompoziciju u znaku mitološke dvojake priče o ocu i sinu izbeglim sa ostrva Krita, pod nazivom "Dedal i Ikar".

Ovo delo, uz novostvoreno predstavljeno na izložbi, simboliše slavu čovekove žudnje za letenjem izvedenu u bojenom staklu, čiji krvotok crteža i slike gradi mreža olovnih niti izvučenih na posebno konstruisanoj mašini u Ateljeu "Stanišić 1908" iz Sombora. Prikaz pilota i Ikara, trebalo je da dopunjuje složeni stvaralački doprinos Vase Pomorišca, prvog vitražiste na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, koji je na akademskim studijama u Londonu izučavao tehniku vitraža kada je i nagrađen 1923. godine za sliku na staklu "Sveti Đorđe ubija aždaju". Na izložbi je prikazan i vitraž Parisov sud, koji nas podseća na vitraže izrađene za privatne prostore naručilaca u prizvuku nekoliko sličnih koji su nestali u ratnim razaranjima poput Vestalke iz Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić".

Upućuje nas i na posleratni razvoj i izvedbe socrealističkih vitraža za različite potrebe koji zatvaraju mnogostruki krug, od religiozne slike, preko mitoloških i alegorijskih ostvarenja. Kao inicijator uspostavljanja vitražne tehnike u srpskoj umetnosti u programu Zografa, Pomorišac pominje ovu tehniku kao poznatu u umetnosti srpskog srednjovekovlja. Izučavaoci njegovog dela, nisu se složili sa ovom tvrdnjom, imajući u vidu otklon Srpske pravoslavne crkve prema ovoj tehnici smatrajući je gotičkim produktom katoličke crkve, iako postoji jedan mali primerak iz manastira Studenice koji to pobija – kako ističe istoričar umetnosti Luka Vukićević. Izvorno podignut na poukama o crkvenom slikarstvu koje je dobio od Stevana Aleksića u rodnom Modošu, Vasa Pomorišac, pod snažnim uticajem školovanja na akademijama u Minhenu i Londonu, svojim osobenim delovanjem upućuje na nacionalnu tradiciju kopirajući srpske srednjovekovne freske i ilustrujući srpsku epsku poeziju, izmešten od modernističkih pojava aktuelnih u prvoj polovini XX veka.

Za umetnika polifone zvučnosti i izuzetnog senzibiliteta, sposobnog da se izrazi u brojnim slikarskim tehnikama, vitraž je bio jedan od načina da usavrši sopstvenu zanatsku tehniku crteža kao osnovu za nastanak umetničkog dela, mnogo više od utilitarnog karaktera primenjene umetnosti. U duhu zastupanja estetike prerafaelita Džona Raskina, koji je isticao očuvanje zanatske tehnike u umetničkom smislu, Vasa Pomorišac vešto povezuje nesklad između industrijskog progresa i zanatske utemeljenosti kada na nacrtu za vitraž Alegorija vazduhoplovstva predstavlja Ikara pod Suncem, sa visoko uzdignutim rukama i krilima kako se uzvisuje nad pilotom koji obema nogama pritiska horizontalu pejzaža. Naknadni umetnički projekat nastao je bez autora Pomorišca, koji je mnogo više nego drugi umetnici, sam islikavao staklene površine kao pojedinačne komade svetlosnog mozaika.

Posebno je važno napomenuti da izbor Ateljea "Stanišić 1908" iz Sombora za izradu vitraža "Alegorija vazduhoplovstva" nije nimalo slučajan. Posve ciljano i u skladu sa istorijskim činjenicama koje govore da su Stevan Stanišić i Vasa Pomorišac bili bliski saradnici i prijatelji (o čemu danas svedoče četiri portreta članova ove porodice koje je uradio Pomorišac), nastojali smo da porudžbinom nove akvizicije za zbirku Galerije oživimo nekadašnju stvaralačku vezu ljudi koji su nakon Drugog Svetskog rata podučavali mlade tajnama vitraža na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Zajedno su ostvarili veliki broj vitraža u tadašnjoj Jugoslaviji i inostranstvu, sredinom XX veka upravo zahvaljujući jedinoj radionici za proizvodnju stakla u Somboru koju je osnovao 1908. godine Stevanov otac Milan kao "prvu jugoslovensku bojadisaonu na staklu i porcelanu". Svestan ograničenja i nedostupnosti materijala koji mu je bio potreban za rad, Vasa Pomorišac je tokom rada na vitražima za hotel Metropol izjavio "kako kada taj posao okonča neće imati priliku da posao na vitražima nastavi, jer stakla više neće biti, čak ni kod Stanišića".

Srećom, kontinuitet trajanja Ateljea "Stanišić 1908" pokazao se kao rezulat realne potrebe i istrajnosti naslednika i danas u XXI veku, kada je pod rukovodstvom Aleksandre Stanišić izveden vitraž "Alegorija vazduhoplovstva", dimenzija 300 x 74 cm (zanatske i slikarske poslove maestralno su izvele Tatjana Lovrić i Tatjana Dimitrijević). Izložen u Galeriji Matice srpske u sali "Save Tekelije" u posebno konstruisanoj svetlosnoj niši ovalnog završetka vitraž će publici pružiti nesvakidašnji vizuelni doživljaj u kombinaciji bojenog stakla, svetla i Pomoriščevog crteža kao ključnog trojstva za razumevanje umetnosti svetskog genija rodom iz Modoša u Banatu, svestranog Vase Pomorišca.

Mr Danilo Vuksanović,
viši konzervator i pomoćnik upravnika Galerije Matice srpske

Izvor: Galerija Matice srpske

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan
Iz kalendara art događaja
20.10.2023 - 29.02.2024 | 20.00
Vasa Pomorišac - Poslednji stipendista Matice srpske
15.01.2024 - 10.03.2024 | 18.00
Poklon-zbirka Dragiše Brašovana
17.01.2024 - 26.06.2024 | 19.00
Katarina Popović - Balkanske priče
26.01.2024 - 17.03.2024 | 19.00
Zoran Naskovski - Retrospektivna izložba
30.01.2024 - 29.02.2024 | 20.00
Likovni dnevnici i skicen blokovi - Grupna izložba

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Galerija art55 predstavlja od 5. do 26. januara 2021. slike Miloša Šobajića (1945, Beograd). Završio je Likovnu...
VRŠAC. Zvonimir Santrač je diplomirao na Likovnoj akademiji u Zagrebu. Specijalizirao je na majstorskoj radionici Krste Hegedusića 1979. ...
PARIZ. Pakovanje Trijumfalne kapije u Parizu, koje su pre 60 godina zamislili umetnici Kristo i Žan-Klod, konačno je realizovano, a taj monumentalni...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Paviljon u Tvrđavi, predstavlja od 5. do 24. oktobra 2021. izložbu...
NOVI SAD. Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine predstavlja u svojoj galeriji, od 8. do 19. juna 2020, izložbu članova Udruženja likovnih ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Kada razmišljamo o konzervatorsko restauratorskim postupcima moramo biti svesni složenih ...
BRISEL. U Palati Bozar u Briselu, 18. februara 2016. je otvorena izložba "Daniel Buren:...
Paralelene dimenzije viševekovnih odnosa kao i deljenja zajedničkog kulturnog prostora ...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. ...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim muzejima i galerijama obeležila je i velika izložba slavnog belgijskog slikara Renea Magrita pod nazivom "Izdaja slika". Izložba je otvorena u...
Knjige i časopisi
Kako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi  i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo se da...
Intervju
Novosadski multimedijalni umetnik Dragan Vojvodić svoj umetnički izraz nalazi u proširenom polju umetnosti. Koristi instalacije, fotografije, video art, ali najčešće govori u performansu i umetničkoj akciji. Studije je započeo na...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom