Karakterizacija duhovnog, unutrašnjeg super ega je životni izazov po sebi. Imenovati, prepoznati osećanja i pri tom ne mislim na korpus osnovnih stanja bes, zbunjenost, tuga, ushićenost etc. Naprotiv, mahom ona ispod površine svakodnevnice, kompleksna. Zidana u svakom ponaosob decenijama, do poslednjeg uzdaha.

Dati atribuciju takvom čudovištu sazdanom od odgoja, morala, religije, medija, sredine, životnog iskustva, temporalnosti doživljenog... tušta i tma singulariteta, iskakanja iz šablona civilizacije. Dekodirati taj grumen u sebi. U stomaku. Nutrini. Takvu kompleksnost prepoznati, imenovati je, nadgradnja je konverzacije, kako sa sobom tako i sa spoljašnošću, koegzistirajućom okolinom. Sve je to individualno. Svako posebno, svesno i nesvesno, konfigurise emotivno.

Odakle bih znao, recimo, kad imenujete, kažete ljubav, šta osećate. Postoje opšta mesta, sličnosti čitanja. Sigurno. Mnogo više je posebnosti, 50 nijansi sive i crno i belo. Alfa i Omega. Tačka. Das Punkte.

Odaberete jednu posebnost, osobenost. Osobinu koju glofikujete. Važna vam je. Ona vas definiše, determiniše, objašnjava, crta. Bez nje ili kompleksa (grupe) iste katagorije mnoštva, niste vi, niste celoviti. Fali vam mmirođija. Želite li istu staviti u kontekst, dati joj narativ? Koristićete reči, rečenice, sve njihove moguće, beskrajne značenjske oblike. Dobićete izjave, priče, novele, eseje, romane... Komunikacuja per se.

Upravo množina pomenutih osobina nadahnjuje, inspiriše Martu da korpusom alegorijskih portreba, uglavnom, likovnim elementima (fikcijom) predstavi sopstvene imenovane uzore. Vrline! Možda, u senci, poneka mana. Ljudski.

Vilček N. Slobodan