Osim slikarstvom bavi se skulpturom i instalacijom. U slikarstvu je prepoznatljiv po izrazito tamnim pozadinama koje "budi" narativno komičnim scenama i provokativnim nazivima. Kroz svoje radove tumači poimanje sveta i modernu poetiku življenja. Često postavlja pitanja šta donosi budućnost i neizvesnost pozicije umetnika. Upućuje na prošlost, sadašnjost, budućnost, prijateljstvo, ljubav, na ono što buja, jurnjavu, pomamu, besmisao, lenčarenje, ciljanu zabavu. Najčešće prikazuje motiv i naglašen simbol čoveka sa produženim rukama. Jedan od Savkovićevih poznatijih radova široj javnosti je skulptura-instalacija "Drži me za ruku" napravljena od otpada i postavljena 2020. godine na Fruškoj gori.

"Pokušavam, slikam, interpretiram, približavam, pitam, nekada odgovaram... malo. Uvlačim, apstrakujem, uproštavam. Crna ili siva, realno ili nerealno, boja ili ne boja? Ulaz ili prolaz, naglašeno ili prenaglašeno? Nebo ili zemlja? Univerzum je crn, crna rupa jel crna?Unutra ili spolja? Lutanje, prostori, susretanja. Život, lični, ne lični... Situacije, situacije... imam, imaš situaciju? Imam, imaš. Prazni prostori, ili nisu prostori? Masa ljudi. Migracije. Žene jure muškarce, muškarci jure žene. Ko koga juri? Pažnju usmeri, pažnju usmeri!!! Sveopšta situacija. Mladi se kreću, ne kreću. Mrdaju ne mrdaju. Teskoba življenja, a nije teško. Jaki tonovi, jaki kontrasti, scena jedna druga treća, radosno, smešno komično. Isprepletano među lavirintom slobodne ruke. Svakodnevnica. Uživanje... bar u nečemu. Probaj. Usamljeni, a kriju se. Lov po lavirintu. Ruka. Razvučenaaaa, jedna, druga... Vodilja." (Dušan Savković)