 NOVI SAD. Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine predstavlja od 15. do 31. decembra 2023, a u prostorima 3 i 4 Ateljea 61 (Distrikt, Novi Sad), 68. Godišnju izložbu članova Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV). Izlaže svega 65 umetnika od ukupno 552 člana. Zašto je tako brojno odsustvo članova udruženja na "matičnoj" izložbi? Današnjem društvu je umetnost itekako potrebna.
Učesnici: Aleksandar Botić, Aleksandar Obrovski, Alena Klaćikova, Anđela Ristić, Andreja Vasiljević, Biljana Jevtić , Borislav Nikolić, Danijel Babić, Dejan Krstić, Dejana Nešović, Divna Tilić Stefanović, Đordje Beara, Dobro Marić, Dragan Predojević, , Dunja Branovački, Dušan Savković, Dušanka Bodulić, Giga Đuragić Dile, Igor Smiljanić, Janoš Tarko, Jasna Gulan Ružić, Jastra Jelačić, Jelena Tišma, Jozef Klaćik, Lazar Markovic, Ljiljana Vojvodić, Ljubica Tucakov, Lorant Agošton, Luka Drljan, Luna Jovanovic, Marija Jevtić Dajić, Marijana Prentović-Gile, Marjan Marić, Marta Kiš Buterer, Mia Stojanović, Mihal Đurovka, Milan Kolbas, Milan Živanović, Milana Simić, Milorad Miša Cvetičanin, Miloš Stanojev, Miloš Vasiljević, Mirjana Blagojev, Mirjana Tijanić, Molnár Imre, Nebojša Milijašević, Nenad Bogdanović, Olivera Popov, Rade Tepavčević, Radivoj Dragin, Radovan Jandrić, Rastko Stefanović, Roman Kozomara, Rudolf Brkić, Saša Dobrić , Saša Vasiljević, Slađana Đukanović, Slobodan Bodulić, Sonja Bojanić, Suzana Sanković, Tamara Vajs, Vančo Hristov, Vera Tanasić, Violeta Labat, Vlado Njaradi.
Na ovogodišnjoj izložbi radova članova SULUV-a izlaže svega 65 umetnika. U odnosu na ukupno 552 člana to je veoma mali procenat. Zašto je tako brojno odsustvo članova udruženja na "matičnoj" izložbi? Kao posmatrači zainteresovani za stvaralaštvo vojvođanskih umetnika moramo se zapitati o čemu se tu radi. Jer, svedoci smo da SULUV, i u uslovima koji takvoj instituciji baš i nisu naklonjeni, sasvim uspešno radi na afirmaciji svojih članova i same umetnosti. Ovo udruženje je tokom predhodnih 5-6 godina znatno unapredilo svoje delovanje: ažuriralo je svoje obaveze, modernizovalo se, uključilo se u sistem digitalne umreženosti, seriozno su se organizovale, objavljivale, postavljale i opremale izložbe; obezbeđena je novomedijska infrastruktura, održavane su brojne radionice, performansi i druge umtničke akcije, proširena je saradnja sa drugim galerijama, umetničkim institucijama, sa Akademijom umetnosti; ustanovljene su veze sa umetnicima iz inostranstva te su ovde izlagali strani autori dok su članovi SULUV-a svoje radove prezentovali u inostranstvu...
Ipak, godišnja izložba nikako da stane na svoje noge. Već nekoliko godina ona je "krnja" i nikako ne dospeva da se ustanovi kao kompleksno, čak reprezentativno ogledalo stvaralaštva članova udruženja. Očigledno da postoji određena izlagačka apatija, nema potrebe za izlaganjem, za prikazivanjem dela na izložbi kojom bi se afirmisali i umetnik i SULUV kao bitni činioci društva. A društvu u krizi umetnost je zaista potrebna. Jer, danas i ovde, u vremenu neviđene autodestrukcije, svet još uvek nije u stanju da zaustavi one koji nas vode u regresivne procese, da se suprotstavi rastućoj ekološkoj katastrofi, nikako da prekine sistemsku upotrebu svega postojećeg od strane krupnog kapitala, nikako da se odrekne ratova i besprizornog ubijanja civila, sprečavanja humanitarne pomoći...
Jednom rečju poremećen je uobičajeni dijalektički tok stvari a celokupnoj populaciji je nametnuta bezobzirna upotreba čoveka i njegovih potencijala. Nedavna svetska pandemija samo je pokazala da je bolest (stvarna i metaforička) postala osobenost čitavog društva a da je proistekla iz sistemskog zanemarivanja brige o čoveku čak i u najrazvijenijim državnim sistemima. Besni kapitalizam je potpuno prisvojio nauku te njena najveća dostignuća nisu više neprikosnoveni simbol progresa jer svaki njen napredak donosi novu strepnju, još veći stepen nesigurnosti, straha, zabrinutosti, a već smo, u još uvek predrobotovskom dobu, spoznali i specifičnu "dolinu jeze"...
Zbog svega toga, današnjem društvu je umetnost itekako potrebna.
U nedavno pročitanom tekstu, autor Boris Jašović piše o istaknutim članovima tzv. Frankfurtovske filozofske škole (Nojman, Horkhajmer, Adorno, From, Markuze) koji su još tridesetih godina, poput njihovog savremenika Orvela, anticipirali neke odlučujuće osobenosti današnjeg sveta. U svojim spisima upozoravali su na moć nekakve imaginarne globalne države i njene namere da proizvodi strahove od ratova, bolesti, recesija i njima se hrani, otkidajući digitalnim zubima komad po komad naše privatnosti. "U pitanju je totalitarizam koji Nojman poistovećuje s proizvođenjem strahova koje politička vlast obilato koristi da bi ljude najpre učinila bespomoćnim, a zatim na manipulativan način povezivala i činila sigurnim!" Zvuči poznato, zar ne? Ne prepoznajemo li u ovim pretpostavkama našu današnju stvarnost?
A takvoj stvarnosti se moramo suprotstaviti. Umetnost pogotovo. To suprotstavljanje je, uostalom, imanentno umetnosti. Danas je, kada više nema prevladavajućih koncepata, kada biće umetnosti čini bezbroj najrazličitijih kreacija – umetnost još uvek ima moć: stvaralaštvo se konfrontira destrukciji a ta konfrontacija posmatraču smislenog umetničkog dela pruža uverenje da je moguće prevladavnje osećanja epohalne krize, da je još uvek moguće popraviti a možda i preokrenuti svet, da je moguće iznaći modus vivendi...
E, u tom smislu treba shvatiti svaku umetničku akciju. Jednako su nam potrebne personalna i personalizovana dela, baš kao i kolektivni činovi prezentacije umetničkih ostvarenja. Pred delom, u izložbi današnjem čoveku, bez obzira koliko je zainteresovan za umetnost, sama prisutnost pred stvaralačkom kreacijom mu podiže osećanje ljudskosti i dostojanstva. A kako se u komplikovanom svetu prepliću sve naše sudbine, uveren sam da, pored samog čina stvaranja, prikazivanje sopstvenog dela i umetniku donosi ista takva osećanja. I zbog toga bih da verujem da će već na sledećoj izložbi SULUV učestvovati znatno više umetnika i da će biti izloženo više eksponata...
A što se tiče aktuelne izložbe ona nam nudi 65 radova. Namere da se tumači svet su, dakako, raznovrsne – od deskriptivnih prizora stvarnosti pa sve do potpuno personalizovanih vizualiteta. Pred nama su različiti estetski sistemi kojima umetnici formiraju svoje svetove, a koji se rafiniranim promišljanjem i tumačenjem često mogu prihvatiti kao predlozi za uređenje stvarnog sveta. Tako i na ovoj izložbi estetika pokreće etička pitanja, ukazuje na shvatanje dijalektičke suštine sveta, na činjenicu da je umetnost važna i potrebna. Baš kao što je potreban izlagački angažman članova SULUV-a.
Sava Stepanov
Izložba je podržana od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Gradske uprave za kulturu grada Novog Sada. |
