CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 18
Videomedeja 23
Dunavski dijalozi 07
Dunavski dijalozi 06
Noć muzeja 2008
Terra 17
Noć muzeja 2014

Sponzor rubrike
Konstantin Brankuši (1876 - 1957) - Stvaralac čuda Štampaj E-pošta
(5 glasanja)
ImageParalelene dimenzije viševekovnih odnosa kao i deljenja zajedničkog kulturnog prostora povezale su dva muzeja, novosadsku Galeriju Matice srpske i nacionalni umetnički muzej iz Temišvara izložbom "Paralele Novi sad/Temišvar" koja se trenutno nalazi pred temišvarskom publikom. Prisustvo Galerije Matice srpske u Temišvaru kao evropskoj prestonici kulture podseća nas na naše kulturno-prestoničke doprinose ali i ukazuje na razliku u odnosu na zemlje Evropske unije kroz činjenicu da je Temišvar priredio izložbu "Brankuši: rumunski izvori i univerzalne perspektive".Image

Image

Projekat svetskih dimenzija zahtevao je ogromna finansijska sredstva za transport i osiguranja radi pozajmica Brankušijevih dela iz Nacionalnog muzeja moderne umetnosti, pariskog centra Pompidu, londonskog Tejta, fondacije Gugenhajm, Nacionalnog muzeja umetnosti u Bukureštu, Muzeja umetnosti iz Krajove ali i više privatnih kolekcija iz sveta. Istoričarka umetnosti Doina Lemni, jedna od najznačajnijih poznavalaca Brankušijevog rada autor je izložbe i teksta u katalogu dok je arhitekta Atila Kim uobličio postavku skulptura, fotografija, crteža i skica ovog čuvenog vajara, rumunskog i francuskog – podjednako a nadasve planetarnog stvaraoca čuda. Na simboličkom nivou, Brankuši se vratio u domovinu preko 100 umetničkih dela izloženih u virovitom prostoru dramatičnih, tamnih pasaža.

Konstantin Brankuši, jedan od onih umetnika čije ime se transformiše u više kultura spajajući se u jedan univerzalan tok vizuelnog sveta u kojem nije vajao figure nego misli, kako je tvrdio njegov učitelj iz Trgu Žiua, mesta pokraj njegovog rodnog sela Hobica – znajući da su njegove misli zapravo simboli, metafore i alegorije. Mudri čobanin sa obronaka Karpata, sin seoskog stolara, otišao je kasnije kao i mnogi drugi umetnici toga doba u umetničko srce Evrope u grad Svetlosti – Pariz. Ipak, ostao je veran svojoj jednostavnosti koja mu je donela veliku slavu i blagostanje. O umetnosti je učio u tri škole, u Krajovi, Bukureštu i Parizu. Predan i posvećen učenju istraživao je formu kojoj je ostao do kraja lojalan smatrajući "da prava, istinska forma treba da sugeriše beskraj a površine bi trebalo da izgledaju kao da stalno napreduju, kao kad bi iz mase krenule u perfektno, kompletno postojanje".

Govorio je da umetničko delo traži strpljenje i najviše od svega, nepoštednu borbu sa materijom koja može da se dobije direktnim klesanjem što znači definitivno suočavanje sa materijom. Na samom početku izložbe "Brankuši: rumunski izvori i univerzalne perspektive" možemo videti zadivljujući anatomski "Ekorše" koji se smatra znamenitim dostignućem bukureštanske škole umetnosti. Izradio ga je zajedno sa svojim profesorom Đerotom i na njemu sagledavamo dvojnu perspektivu ljudskog tela, umetničku i anatomsku. Nakon okončane treće godine studija, Brankuši napušta Rumuniju u 28. godini života kao oltenski seljak, zagledan u lice iznenađenjima sa pesmom na usnama. Zahvaljujući dobrim vezama među rumunskim imigrantima stiže do rumunske kraljice Marije koja je izdejstvovala kod čuvenog Rodena da ga primi u vajarski studio.

Vrlo brzo ga je napustio shvativši da je Roden tvrdoglav baš kao i on i "da u senci velikog drveta ne raste ništa". Brankuši je pristigao u Pariz u isto vreme kada i Pikaso, Modiljijani, Apoliner, Lipšic i Arp, Šagal i De Kiriko. U boemskom životu i ekscentričnim ateljeima-laboratorijama u Monmartru i Monparnasu, Brankuši je sedeo u La Rotondi gde je i upoznao većinu svojih prijatelja. Školu lepih umetnosti upisao je 1905. godine u klasi Marsijea, kada na Jesenjem salonu nastaje umetnički skandal XX veka – fovizam.

Nove ideje preplavile su centar umetnosti kada u Parizu Brankuši izlaže prvi put 1906. godine na Nacionalnom salonu delo "Portret muškarca". U markiranju odvajanja od svog učitelja Rodena kreirao je tada skulpturu pod nazivom "Molitva" dok je radio na svojoj prvoj velikoj porudžbini za nadgrobni spomenik advokata Staneskua. Na izložbi u Temišvaru su i dečije glave pod nazivom "Ponos", "Glava deteta koje spava", "Glava prvog koraka" i fotografije mrtvih priroda sa poetičnim nazivima kao što su "Početak sveta", "Mrtva priroda sa Ledom i Prvi plač" ali i živopisni svetlopisi vajareve muze Ejlin Lejn u rumunskoj narodnoj nošnji. Znameniti skulptor prvi atelje imao je u ulici Plas Dofen na šestom spratu gde na leđima iznosi kamen iz pariskih katakombi i drvene grede sa pariskih gradilišta.  Od jednog od tih blokova izveo je i svoje čuveno delo "Poljubac" 1910. godine, sintezu moderne skulpture, stilizovanu i konceptualnu, nastalu u duhu Pikasovih Avinjonki, svu u odbacivanju akademizma, u času kada od javnosti dobija prva ozbiljnija priznanja. U povratku arhaičnom, "platonskom viđenju", Brankuši je ostvario dijalog sa modernim skulptorskim jezikom ali i romaničkim nasleđem katedrala, iz jedinstvenog bloka – "kamena kojeg zidari odbaciše". Posebno je zanimljiva vizura uznemirujuće atmosfere  na njegovim skulpturama koja je promenila stav prema celokupnoj umetnosti, kada je arhitektonska dimenzija skulpture istaknuta od strane Rodžera Alarda, umetničkog kritičara koji je zastupao kubistički avangardni pristup na Salonu nezavisnih u Parizu 1912. godine.

Propaganski koncept "Kapije poljupca" kao "realizovan san" u Targu Žiju, delo je poetske reprezentacije Ljubavi, na izložbi predstavljen kao univerzalni projekat koji nagoveštava njegovo remek delo "Stub bez kraja", beskonačnu uzdignutu formu o kojoj je pisao kao "o večnoj pesmi koja nas približava beskonačnosti, izvan svakog bola i površnog uživanja". Egzotični portreti "Danaide", "Muza", baš kao i bronzani portreti mađarske slikarke, vajareve velike ljubavi, nestale u vihoru prvog Svetskog rata – Margite Poganj, poput obraza Bogorodičinih crta oko kojeg je javnost nagađala da li se radi o portretu žene ili jajeta, nastali su u isto vreme kada Brankuši radi na studiji glave "Narcisa". Da je Brankuši bio utemeljen u tradiciji rumunske kulture i predanja potvrđuju i dominirajuće teme ptica u njegovoj umetnosti. "Majastra" skulpture iz 1910 – 12. godine zajedno sa "Zlatnim pticama" iz 1919 – 23. godine i "Pticama u svemiru" iz 1923 - 41. godine označavaju legende i mitove Ovidijevih metamorfoza i snažno referišu na magične ptice iz rumunskog folklora.

Konstantin Brankuši jedan je od retkih vajara koji je svoj san ostvario. Put od zamisli do realizacije zabeležen je i na ovoj izložbi, gde vidimo na koji je način Brankuši, zajedno sa rumunskim inženjerom Stefanom Gorgesku Gorjanom radio na kompleksnom projektu "Beskonačnog stuba", najpre nazvanom "Stub zahvalnosti" posvećenom goržanskim herojima poginulim u Prvom Svetskom ratu u Targu Žiju, gradu njegovog detinjstva. Bilo je zahtevno prevesti umetnikovu zamisao u realnost. Pošto je težio apsolutnom savršenstvu, radovi Konstantina Brankušija nisu mnogobrojni. Njegove skulpture daju pečat slave brojnim muzejima sveta a Francuska, njegova druga zemlja u kojoj je delovao preko pola veka i u kojoj je nasledstvom ostavio svoja umetnička dela i svoje ateljee, odužila mu se tako što je u okviru Muzeja savremene umetnosti u Parizu, ispred centra Žorž Pompidu sagradila novi atelje koji odražava autentičnost ateljea iz Empas Ronsena.

Brankuši je bio usamljenik, mudrac, buntovnik i neumoljivi radnik. Rodio se u Rumuniji a živeo pola veka u Francuskoj, najviše poznat u Sjedinjenim Američkim Državama. Jednom je napisao: "Moj život je bio niz čarobnih događaja". Svetac sa Karpata na Monparnasu. Dosta od njegove impresivne monumentalnosti možete videti u Nacionalnom umetničkom muzeju u Temišvaru do 28. januara 2024. godine.

Ne gubite vreme.

Dr Danilo Vuksanović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2023
Iz kalendara art događaja
08.02.2024 - 05.05.2024 | 19.00
Zdravko Joksimović - Skulpture
07.03.2024 - 20.04.2024 | 19.00
IRWIN - NSK State. Retrospektivna izložba
12.03.2024 - 26.05.2024 | 19.00
Uroš Predić - Dostojanstvo svakidašnjice
15.03.2024 - 06.05.2024 | 18.00
Kraj jezika. Još jednom o Vitgenštajnu - Grupna izložba
18.03.2024 - 18.04.2024 | 19.00
Utopija Umetničke kolonije Ečka u društvu distopije

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Američki kutak u Novom Sadu predstavlja od 4. do 25. avgusta 2022. godine 8. Art Links, međunarodnu umetničku razmenu, ovoga puta između ...
NIŠ. U izložbenoj sali u Oficirskom domu u Nišu, u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti, od 8. do 28. oktobra 2020,...
APATIN. Galerija "Meander" predstavlja od 23. aprila do 6. maja 2021. slike Anđelije Roglić (1980, Raška). Diplomirala je na...
BEOGRAD. Šobajić je završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1970, a dve godine kasnije odlazi u Pariz. Od 2005. je predavao na...
NOVI SAD. "Ostati i stvarati bezimen u svojoj enklavi znači živeti jednu vrstu podviga." Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
U Srbiji su muzejske kolekcije nacionalno blago ali kada su bankrotirale Beobanka, Investbanka, Jugobanka, država je na aukciji prodala dela koja su one posedovale. Prošlo je samo nekoliko dana od kada je Detroit, najveći grad u državi ...
Knjige i časopisi
Pred vama se nalazi knjiga kojom smo pokušali da predstavimo sve programe koje je Nezavisna umetnićka asocijacija Izba organizovala sama ili u saradnji sa drugim udruženjima i institucijama tokom perioda 2000 – 2010. Pa, ipak, deo ...
Intervju
Jedan od članova "Likovnog kruga", organizacije koja ove godine navršava šest decenija postojanja, je i grafički dizajner Branislav Dobanovački, umetnik koji je, sa još nekoliko kolega, među onima koji su na Tvrđavu ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom