Osnovni motiv radova na papiru iz ciklusa "Efemerne utopije" predstavljaju akumulirani prizori ljudskih figura preuzetih iz više različitih izvora - digitalnih medija, internet sajtova, društvenih mreža.

Punoševac se u digitalnom polju prepušta umetnički proverenoj, a onlajn svetu manje poznatoj metodologiji: intuiciji i uosećavanju. Кao i svi mi "onlajn ljudi", on se pred napadom neprestanog protoka digitalnih slika opredeljuje za pomalo zaboravljene veštine poput naslućivanja, uživljavanja u i oživljavanja slika. Autor na onlajn bombardovanje slikama odgovara intuitivnom selekcijom pretvarajući sopstvenu sposobnost biranja u nesvakidašnji osećajni algoritam.

Iz mašinskog, fabrikovanog i programiranog sveta slika koje obitavaju na društvenim mrežama, reklamama, sajtovima, javnim objavama, komodifikovanim i instrumentalizovanim, ili pak onim individualnim i ličnim, on za potrebe iscrtavanja kontura efemernih utopija, alaramantno crvenih, izdvaja određene primerke po sopstvenom nahođenju i osećaju. To čini koristeći ruku, liniju i crtež, i apstrahuje ih u skupine ljudskih figura i floralnih motiva, u slike koje preradom uniformnih i generisanih onlajn oblika u crtež postaju jedinstvene, kako zbog odabrane repeticije i gomilanja prizora, tako i zbog uvođenja elementa uosećavanja među njih.

U vremenu kada digitalno unovčavanje slika nije retkost, Punoševac se odlučuje za smeštanje i sebe i nas u raritetno stanje, tj. za personifikaciju istrošenih slika, za dodeljivanje razuma i osećajnosti tim usahlim vizuelnim onlajn utvarama.

Ana Knežević, istoričarka umetnosti
(iz predgovora kataloga)