Snežana Pešić Rančić


Miloš Dekić

Vizuelna poezija, reči su koje determinišu i spajaju kreacije ovih stilski drugačijih umetnika i u ne prekinutom vizuelnom dijalogu ih sklapaju u celinu, koja funkcioniše na univerzalnom principu jedinstva različitosti, životne mudrosti, jinga i janga. Geometrijsko lirskom apstrakcijom, simbolima, nasuprot ljudskoj figuraciji.

Svojevrstan dijalog između, dva po stilu i shvatanju umetnosti, različita umetnika, Snežane koja figuracijom, na prozirnoj beloj osnovi, svojom osobenom tehnikom slikanja akrilom na flizelinu, dočarava transparentnost i transcedentnost, protkanim osećajem bliskosti i topline i predstavlja kontrapunkt Miloševim kompleksnim radovima.

Realizovanim u različitim medijima, posebnim likovnim jezikom, bogatim pričama i prepletenim simbolima i brojevima koji nas vode ka drugim načinima razumevanja, izvedeni na tamnoj pozadini. Čineći kontrast crno - belo, koji prevodi kategoriju slike i sadržaja u ambijetalnu i višeznačnu strukturu i prekida lineranu priču, insistira na spontanosti, iracionalnom i slobodi oblika, što je odlikuje "Art informel" Milošev stvaralački pravac.

Umetnici ne remeteći narativ dijaloga, postupno uvode posmatrača svojim pojedinačno izloženim delima, u jedinstveni estetski doživljaj otelotvoren u dva triptiha i još jedan zajednička rad, u kojima se Milošev višeznačni stvaralački postupak iskazan nesputanom slobodom stvaralaštva prepliće sa Snežaninim poetskim pristupom, nežnog kognitiva koji pretvara u likovni zapis.

Izložba iskazuje da belo može sa crnim, da kreira novo stanje duha, koegzistenciju suprotnosti, da dočarava sklad i poeziju u jednom stvaralačkom dijalogu, tako neophodnom i neminovnom.

Predrag Stojanović