CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2020
Dunavski dijalozi 08
Digital Art 03
Dunavski dijalozi 00
Noć muzeja 2014
Digital Art 04
Digital Art 08

Sponzor rubrike
Zdravko Joksimović - Omaž Bori Iljovskom, skulpture Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Muzej Zepter predstavlja od 8. februara do 5. maja 2024. izložbu skulptura Zdravka Joksimovića (1960, Buče, Crna Gora) pod nazivom "Omaž Bori Iljovskom". Završio je vajarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, uklasi profesora Nikole Jankovića. Magistrirao je u klasi istog profesora. Na istom Fakultetu odbranio doktorski umetnički projekat. Na izložbi će biti izložene skulpture od različitih materijala koje datiraju od 2020. godine do danas.Image

Image

Zdravko Joksimović se najnovijim korpusom radova po pedeseti put samostalno predstavlja publici. Izuzetno obrazovan umetnik, odnegovane vizuelne kulture, svoje zamisli i istraživanja izvodi i plasira kompleksnim stvaralačkim rukopisom koji podrazumeva, pre svega izuzetno crtačko umeće a koje uvek ostaje, bez obzira na oblikovni status rada, njegova struktura. Dijapazon Joksimovićevog umetničkog stvaralaštva veoma je širok: od ekspresivnog crteža, realističkog portreta do asamblaža u kome su implementirani i refunkcionalizovani gotovi predmeti. Radoznalog duha i istraživačke otvorenosti, umetnik stalno preispituje svoj jezik koji ga ponekad odvodi do potrebe da se oproba u performansu, kao i u gradnji instalacije i ambijentacije u galerijskom prostoru. Iako je njegov rad poznat i priznat na našoj likovnoj sceni, svakom svojom novom izložbom ili prezentacijom radova iznenađuje, jer se nikada ne zaustavlja ili zadovoljava postignutim, već otvara nove istaživačke puteve. Stvaralački nemir ga vodi u nove avanture u kojima eksperimentiše sa različitim likovnim sredstvima i materijalima...

U najnovijoj seriji radova koja je inicirana pre nekoliko godina kao posledica skulptorovog dubokog poštovanja i razumevanja slikarskog opusa Bore Iljovskog (1942-2013) a koga smatraju korifejem apstrakcije proizašle iz nove figuracije kraja šezdesetih i sedamdesetih godina u nas, Joksimović pokušava da prevede u skulptorsku formu ornament ovog slikara. Oprostoravanjem dvodimenzionalne ornamentike je zaokupljen već duže vreme, u traženju i uspostavljanju lične partiture ritmova koje diktira ovako organizovana linija. Upotrebljavajući različite podloge/grafitne ploče, gumu i kože, upoznajući se sa svojstvima tih materijala dobija podsticaje za dalja istraživanja. Kao rezultat ovog poduhvata, pred nama je ciklus skulptura koje deluju kao fragmenti a bez striktnog ograničenja konturnom ivicom, već predstavljaju ekstenziju stvaralačke misli u prostoru, sugestiju beskonačnosti. Njegove talasaste linije nepravilnih tokova vuku gledaočev pogled u širinu ili visinu. Ovako stvoren Joksimovićev lavirint ne sputava pogled duž linijske putanje koja se snažno očitava u sopstvenom ritmu, već otvara izlazak iz ograničenosti forme koja samo naizgled zagonetno zatvara lavirintski prostor. Zaptivenost takvog oblika je ugrožena ne samo umetnikovim rezovima, hirurško preciznim intervencijama, koje zadiru u tkivo forme, već i bojenim premazima površi i izazivanjem sjaja iz dubine podloge koji je postignut punktiranjem metalnih segmenata, nosilaca ne samo sopstvene materijalne objektnosti već emitovanjem plavičastog sjaja aluminijuma ili zračenja topline bakarnog proseva koji se šire iz ožiljaka na epitelu skulpture čime se postiže koloristička razigranost.

Umetnikova kaligrafska poema čiji prvi stih referiše na geometrijsku apstrakciju Bore Iljovskog, razvila se i proteže se u prostoru na različite načine. Ostvarena nizom paralelnih linija/rezova, razvučenog, ispravljenog, sinusoidnog toka, duž koga se događaju ispadi koji dinamički aktiviraju celinu rada. Skulpture su materijalizovani kardiogrami crtačkog bila, koji nas uvodi u Joksimovićev bionički svet, a istovremeno deluju kao razvijena, kompleksna partitura u galerijskom prostoru. Ona je nosilac rukopisa linearno urezanih u podlogu, koji u svom toku trpe već spomenute ispade kao što su serifi i dijakritici, a koji u celini dela dodatno pokreću ritmičnost. Veštim alteriranjem sa osobenostima podloge koja se objavljuje svojom čistotom, zagasitim kolorističkim zvukom i preuzimanjem uloge cezure (koja u muzici označava tišinu ili prekid), ona predstavlja predah u ritmovanju linearnih ožiljaka usečenih u skulpturu. Na taj način Joksimović sinkopira stanja u okviru svog rada.

Tematizacija mimetičkog ili bioničkog ukazuje na neposredni rezultat umetnikovog dosadašnjeg rada. Trag njegovog iskustva u radu sa drvetom i u drvetu, a koji je neposredno računao na raster vlaknastog tkiva drvene podloge, asocijativno se pojavljuje sada na nekim radovima koji izgledaju kao spoljašnjost same drvene mase čija je kora reljefna i sastavljena od fragmenata koji sugeriraju i obećavaju dalje izrastanje i horizontalno prostiranje u nedogled. Takođe, radovi koji se prostiru vertikalno, a proistekli su iz njegove modularne, stukturalne umetnosti, sada nizanjem različito obojenih fleka, nepravilnih ivica, ostvaruju trodimenzionalnost svojim poretkom u visinu.

Izuzetnim prepoznavanjem materijala i njihovih mogućnosti u izražavanju sopstvene stvaralačke zamisli, a pre svega ispitujući njihova svojstva i stepen i logiku savitljivosti/elastičnosti, autor suverenom kontrolom, ali poštujući prirodu podređuje njihovo "ponašanje" u skladu sa ciljanim rezultatom izgleda samog rada. Već smo napomenuli da ovaj najnoviji ciklus Joksimovićevog rada u galerijskom prostoru deluje kao razvijena kompleksna partitura, kao kaligrafski rukopis orijentalne provenijencije, a koji predstavlja varijacije u skladu sa materijalom, nosiocem zapisa. Autorove intervencije najdiskretnije otvaraju treću dimenziju, čime svi radovi opravdavaju svoju egzistenciju kao skulpture.

Očigledan je napor umetnika da u delima u kojima je manuelno intervenisao, podjednako kao i onima koji su realizovani mehaničkim, laserskim urezivanjem, očuva senzibilnost linije, odnosno živost rukopisa. Kao njegovo najrigoroznije definisanje crteža, odlikuju ga izuzetna preciznost u mišljenju i izvođenju skulpture, nijednog trenutka umetnik ne podleže mehaničkoj intervenciji čiji bi rezultat bio ohlađen crtež. Prilikom sečenja, urezivanja laserom, kojim materijal biva paljen, podloga se opire krzavom ivicom, tananom vibrantnom strukturom koja na najsuptilniji način doprinosi oživljavanju ovakvih poteza. Time Zdravko Joksimović iskazuje svoje stvaralačke sposobnosti koje harmonizuju njegova znanja, udruženu racionalnost sa senzibilnošću ličnog umetničkog govora.

Bojana Burić, istoričarka umetnosti

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Umetnik iz Berlina Robert Zajdel (1977) radi na polju eksperimentalnog filma, video-instalacija, performansa, zvuka i kao kustos. Studirao...
Hoće li ili neće korona odneti život i kulture, promeniti ga, na koji način, zašto je to šansa i za umetnike. Umetnik iz Novog Sada,...
PARIZ. Izložba "Nadežda Petrović u Parizu", priređuje se povodom obeležavanja jubileja sto pedeset godina od rođenja velike srpske...
NOVI SAD. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića predstavlja od 28. februara do 13. aprila 2024. godine izložba grafika pod...

NOVI SAD. Londonska umetnica Sandra Krisp bavi se digitalnim 3D animacijama i videom. Eksperimentiše softverom i prostornim foto kolažima....

Umetnost u Srbiji na danasnji dan
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Novi Sad

Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
Ove godine, Galerija Matice srpske nakon obeležavanja velikog jubileja, u 176. godini postojanja...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Pre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara...
Knjige i časopisi
Prepustite se  listanju i čitanju Gradine uz muziku koja će vas opustiti. Oni koji su mladi mogu pesmu Prljavog kazališta Crno bijeli svijet da zamene njihovom pesmom Sve je lako kad si mlad (Sve je lako kad si mlad /...
Intervju
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se vizuelnim jezikom svetla i njegovim odnosom prema prostoru, kao i politikom percepcije u kontekstu umetnosti. Master studije arhitekture završila...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom