Ove godine navršava se šest decenija profesionalnog stvaralaštva autora, jednog od najzaslužnijih za mapiranje Novog Sada kao prestižnog grafičkog centra u Jugoslaviji, profesora Akademije umetnosti, učesnika mnogobrojnih izložbi u zemlji i inostranstvu, člana ULUS-a i Grafičkog kolektiva, dobitnika brojnih nagrada i priznanja, među kojima se ističe Veliki pečat Grafičkog kolektiva, dodeljen u maju 1976.godine za grafiku Kruške na stolu, izrađenoj u tehnici akvatinte.

Prema rečima autorke izložbe Jasne Kujundžić Jovanov, istoričarke umetnosti i likovne kritičarke, sud o stvaralaštvu Milana Stanojeva, koji i dalje svakodnevno stvara, uvek nosi rizik propuštenog, te je teško sagledati obimno delo, koje broji na hiljade radova i čiji vizuelni kodovi teku paralelno, prepliču se, nagoveštavaju jedan drugog. Prevashodni utisak o simboličko-metaforičkim okvirima, tokom pojedinih perioda, menja svoj pojavni oblik: Milan Stanojev kontinuirano vodi dijalog sa samim sobom, a komunikacija povremeno teče i u direktnoj formi, prikazujući sliku trenutka, a daleko češće u vidu svojevrsnog vizuelnog znaka kojim izražava svoja razmišljanja.

Izložba u Paviljonu u Tvrđavi je drugo predstavljanje Milana Stanojeva u Nišu, nakon samostalne izložbe grafika priređene u Salonu 77 godine 1983. i prilika je da se šira i stručna javnost jugoistočne Srbije  Kao autor grafike, pokazao je različita interesovanja: u ranom periodu njegova pažnja je usmerena na teme asocijativno-apstraktnog sadržaja aktuelne u grafici i u savremenoj slici, koje karakteriše obojenost i postepeno uvođenje figurativnih akcenata i zapisa, navodi autorka.

Od kraja sedme decenije njegove grafike karakterišu različiti vidovi figuracije, realizovane u različitim tehnikama, od akvatinte, preko litografije koja mu pruža uslove za uvođenje boje, do kombinacije akvatinte i rezervaša koja omogućava prefinjene tonske prelaze u okviru crno-belog dijapazona. Tematske situacije u kojima su prisutni ljudska figura i produkti čovekovog rada i bivstvovanja, karakterišu raspričanost, ironija, groteska, metaforičko-simbolički ton, apolonijko-dionizijski sukob.

Od pop art "realizma" u ranim godinama stvaralaštva, Milan Stanojev je stigao do groteske i društvene kritike u završnoj fazi bavljenja grafikom krajem prošlog veka. Tokom godina, eksperimentisao je s mogućnostima grafičke ploče, tehnološke bravure izvodio na temama "malih stvari" (voće, svakodnevni upotrebni predmeti poput zavese, korpe za veš, jastučnica i sličnog), prikazivao poetičke vrednosti predela, istraživao svetlost i senku u prirodi i na urbanim isečcima, da bi u jednom trenutku prirodu vratio u domen asocijativnog. Uporedo se iskazao i kao crtač izazivajući posmatrača da se zapita da li je crtež uvek prethodio grafici, ili je postupak obrnut.

Mada deluje nespojivo, slično je i sa slikarstvom koje predstavlja značajan segment, a od početaka ovog veka preovlađujuću tehniku u radu Milana Stanojeva, napominje autorka. Njegove slike monumentalnog formata evociraju različite etape grafičkog rada, ali paralelno žive potpuno novi i drugačiji život, često zalazeći u domen apstrakcije. Mada aktuelan više od dve decenije, ovaj deo stvaralaštva Milana Stanojeva još čeka  na pravo tumačenje, koje će  možda, ističe Jasna Jovanov, biti inicirano upravo ovom izložbom u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti Niš.