Kroz intenzivne procese istraživanja, introspekcije i preispitivanja sopstvenih sećanja na Afriku, umetnice stvaraju intimne, lične otiske u formi prezentovanih radova. Imajući u vidu da važan aspekt rada Muzeja afričke umetnosti čini naklonjenost savremenoj umetničkoj praksi - kako umetnika s afričkog kontinenta tako i domaćih umetnika koji svojim radovima referišu na temu Afrike - ova izložba još jedna je u nizu onih kojima se muzejski prostor otvara za promišljanja i dijaloge ovdašnjih autora s "prostorima" afričkog kontinenta.

Izložba je zasnovana na istraživanju arhiva, odnosno sećanja koja su i lična i institucionalna. Dva potpuno različita izraza i pristupa dveju umetnica vezuje jedna zajednička nit - dok jedna od njih kreće od muzejskog arhiva kao osnove za svoje stvaralaštvo, druga se u radu oslanja na porodičnu arhivu i korpus sećanja koja iz nje izviru.

Umetnice kroz svoj rad iskazuju dodir i u konačnosti stvoren otisak koji nastaje u susretu njih samih s javnim odnosno privatnim beleženjem prošlosti, tako što nas kroz introspekciju i rekomponovanje uvode u sopstvenu realnost iznedrenu ovim postupcima. Taj novonastali otisak predstavlja "završni sloj" procesa stvaranja i bilo da se oslanja na zvanične ili porodične istorije poprima vrlo lični pečat.

I u jednom i u drugom opusu autorke nas, kao posmatrače, pozivaju da pomeramo uglove gledanja, da ulazimo/izlazimo iz različitih okvira i nametnutih "ramova" te da u tom procesu saučestvovanja stvorimo sopstvene utiske i otiske.