CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 18
Videomedeja 23
Dunavski dijalozi 07
Dunavski dijalozi 06
Noć muzeja 2008
Terra 17
Noć muzeja 2014

Sponzor rubrike
Gordana Kaljalović - Nulti stepen knjige Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. U Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, od 1. do 21. aprila 2024, biće predstavljena izložba Gordane Kaljalović (1951, Beograd), vajarke i vizuelne umetnice. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti, Odsek vajarstvo, i na Filološkom fakultetu u Beogradu, engleski jezik i književnost. Magistrirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Image

Image

Knjiga umetnika kao specifičan izraz umetničkog istraživanja odnosno različitih likovnih/vizuelnih oblikovanja i interpretacija formalnih, konvencionalnih karakteristika, sadržaja štampanih ili na drugi način kroz tekst i sliku strukturiranih celina predstavlja pravo polje izazova za brojne teoretičare, istoričare umetnosti, bibliografe u pokušajima da nađu zajedničke imenitelje, objedinjujuće idejne okvire i definicije za ovo, suštinski, interdisciplinarno delovanje.

U tekstu pod nazivom "Typologising the artist’s book" škotski bibliotekar i istraživač Duncan Chapell na složenost fenomena ukazuje kroz samu terminologiju koja se najčešće koristi u kategorizacijama raznih vidova knjige umetnika ili sličnih formata prisutnih u umetničkim kontekstima. "Artist’s book", "altered book", "anti-book", "book object", "bookwork", "fine book", "livre d’artiste", "metamorphosed book"… samo su neki od termina koji pokazuju širok spektar tumačenja i percepcija šta jeste i šta knjiga umetnika može da bude, što Chapella navodi na zaključak da ista ne zauzima područje konsenzusa bilo u teoriji ili u praksi, već da se nalazi unutar teritorije na kojoj su dvoznačnost, fluidnost granica i neodređenost uobičajena pojava. U tom smislu knjiga umetnika ostaje u procesu kontinuiranih redefinisanja i proširenja, trajne otvorenosti za eksperiment bez obzira da li umetnike u kreaciji intrigira materijalnost knjige ili njeni potencijali kao medija za širenje i cirkulaciju informacija, znanja, ideja, umetnosti.

Upravo će aktivna dimenzija cirkulacije i distribucije za meksičkog teoretičara i konceptualnog umetnika Ulisesa Carrióna, autora manifesta "The New Art of Making Books" (1973), biti ključna u njegovim radikalnijim pristupima i predlozima novih oblika, upotrebe i izgleda knjige kao sredstva za stratešku kulturnu akciju. "Praviti knjigu umetnika ne znači baviti se primarno estetikom, već kulturnom politikom."

Danas, uprkos sve prisutnijim digitalnim formatima, popularnost knjige umetnika ne opada, o čemu svedoči na internacinalnom nivou niz specijalizovanih manifestacija, izdavačkih platformi i radionica, kao i interesovanje brojnih umetnika da svoje ideje artikulišu i izraze upravo kroz formu kojoj je imanentan transmedijski karakter. I u prilikama na ovdašnjoj art sceni knjiga umetnika takođe privlači posebnu pažnju, posvećene su joj tematske izložbe (kvadrijenale Knjiga - umetnički objekat) i događaji, naučno-teorijski radovi uz neretke primere autora, poput Gordane Kaljalović, kod kojih fenomen knjige umetnika predstvalja značajan deo opusa, umetničke produkcije i prakse.

Kaljalovićkin inače višedecenijski umetnički angažman pre svega je vezan za istraživanja u polju skulpture i pomeranja njegovih medijskih granica kroz otkrivanja novih mogućnosti u izražajnosti transformativnih, senzorijalnih i simboličkih potencijala materijala. Na tragu tih iskustava, ali i sa željom i potrebom da ih konstantno proširuje, Kaljalović razvija i pristup problematici knjige umetnika kojom se intenzivno bavi poslednjih nekoliko godina kada realizuje veću grupu radova premijerno prikazanih na samostalnim izložbama "Knjiga izvan knjige" i "Prostor knjige, knjiga u prostoru".

U radovima, koje u idejnom i produkcijskom smislu definiše kao literarne refleksije u vizuelnom, umetnica proces transformacije i interpretacije knjige započinje promišljanjem njenih mnogostrukih aspekata od materijalnosti i formata, strukturnih sadržajnih činilaca do društveno-kulturne emancipatorske funkcije, neretko referišući i na konkretna književna dela, pisce i istorijske pojave libricida. Pažljivim izborom različitih materijala (papir, drvo, metal, filc, glinene sirovine…), njihovim međusobnim uodnošavanjem, uvezivanjem sa drugim medijima, namenskom primenom klasičnih skulptorskih ili montažnih postupaka, intervencijama u knjigama, tretiranjem teksta kao posebne oblikovne materije i vrednosti, Kaljalović realizuje percepcijski i značenjski višeslojne konstrukcije i forme.

Sa najnovijom serijom radova umetnica pravi dodatne iskorake u koncepcijskoj razradi knjige umetnika tematski razvijajući nekolicinu ostvarenja najpre oko pitanja jezika kao sistema. Potencirajući njegove osnovne ili najmanje jedinice (slovo, reč), Kaljalović nas vraća na prapočetak svakog oblika komuniciranja i jezičke razmene kojima ćemo artikulisati i iskazivati naša osećanja, misli prenositi sećanja, znanja itd. Podsetiće nas na snagu reči, na njenu težinu ali ponekad i nemoć da opiše strahote, ljudske tragedije, ratna stradanja baš kao u pesmi "Tražim reč" poljske pesnikinje Vislave Šimborske, čije stihove umetnica čita uvodeći novi gradivni element u radu sa knjigom - zvuk. Takođe, upozoriće nas autorka da reč može biti i sredstvo manipulacije i homogenizacije društvenog mišljenja, način da se kontroliše masa i ubedi da je rat zapravo mir, sloboda ropstvo a neznanje moć poput propagandnih slogana u Orvelovoj viziji totalitarne distopije u romanu "1984", koje danas uveliko živimo.

Konfrotiraće Kaljalović toj opasnoj moći reči njenu drugu svetliju subverzivnu stranu - sredstva u otporu i borbi protiv represivnih sistema i destruktivnih ideologija, oružja u odbrani slobode i ljudskog dostojanstva, jednako nasušne kao i hleb što nam sugeriše u jednom od svojih video-radova. Zagledani u ekrane naših mobilnih uređaja, dok skrolujemo i navigiramo kroz guste i beskrajne tokove informacija, često zaboravljamo da je reč nekada podrazumevala vreme, trajanje i posvećenost da bude zabeležena ili da se umnoži, da je u zapisima dugo putovala kako bi prenela iskustva i saznanja o svetu udaljenih naroda i kultura.

Podsetiće nas Kaljalović i na tu dimenziju reči, birajući neretko u plastičkom oblikovanju svojih radova (pra)formu svitka, inicirajući posmatrača u priču o dragocenostima pisanog traga naših istorijskih postojanja, o reči kao materiji i memoriji civilizacija, svedoku tekovina njihovih progresa, otkrića ali i propadanja i nestajanja. Sa druge strane umetnica pristupa reči oslobođajući je od značenja i narativnih konteksta, sagledava je kroz vizuelnost oblika, teksturu i likovne kvalitete koje generišu rečenični nizovi i prepleti ili, kako je to nadahnuto definisao francuski pesnik Pol Valeri, tekstualna tkanja prepoznajući u istima glavni izvor vitalnosti svake knjige. Slojevitost interpretacija radova Gordane Kaljalović je neisrcpna, jer temu knjige aktuelizuje u trenutku kada se na najsuptilnije načine cenzurišu, ukidaju i sistemski brišu svi njeni potencijali da kritičkom mišlju promeni i osvesti pojedinca i društvo.

Miroslav Karić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
LONDON. Benksijev rad na poznatoj slici iz doba impresionizma prodat je na aukciji za 7,6 miliona funti (9,8 miliona dolara), što je druga...
NIŠ. U izložbenoj sali u Oficirskom domu u Nišu, u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti, od 8. do 28. oktobra 2020,...
NIŠ. Galerija art55 predstavlja od 5. do 26. januara 2021. slike Miloša Šobajića (1945, Beograd). Završio je Likovnu...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja od 13. maja do 11. juna 2021, u Oficirskom domu, izložbu Radoša Antonijevića...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 23. aprila do 4. jula 2021. izložbu "Identitet(i) - Predstave žena u srpskom slikarstvu...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
LONDON. Matju Slotover (Matthev Slotover) i Amanda Šarp (Amanda Sharp) su osnovali Friz...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Grand Palais organizovao je grandioznu izložbu ...
Knjige o umetnosti
Hans Belting - Slika i kult
Hans Belting
Slika i kult. Istorija slike do epohe umetnosti
 
Intervju
Nenad Bračić (1955, Sisak). Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu, Italija....
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Na 50 lokacija u Novom Sadu zabeleženo je 105.000 poseta u petoj novosadskoj Noći muzeja. U 5. Noći muzeja u Novom Sadu učestvovali su svi novosadski muzeji, kulturni centri, sva pozorišta, galerije, arhivi... Među učesnicima bili su i...
Knjige i časopisi
"Oborio sam pogled, nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve...
Intervju
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom