Naš svet, kao i mnogi drugi, nastao je slučajno.

Uvek me je zanimala pozicija pojedinca u društvu. Okolnosti u kojima živimo umnogome utiču na ishod naših života. Od pejzaža do arhitekture, od različitih društvenih grupa do javnog mnjenja - uronjeni smo u svet koji je stvaran dugo i koji nastavlja da postoji paralelno s našim tajmlajnom. Promene dolaze, ali sporo i teško. U tom kontekstu, zanima me na koji način pojedinac utiče na društvo i kako ga menja. Da li se zapravo društvo sastoji od upletenih individualnih stavova i želja?

Prizma kolektivnih interesa kroz koju posmatramo lične interese i želje menja naš odnos prema svetu i društvu. Lične želje i potrebe često ostaju zanemarene da bismo ispunili razna očekivanja.

Crteži su alegorije izbora i perspektiva modernog čoveka u savremenom društvu. Predstave nebeskih pojava, podrhtavanja na kvantnom nivou, promenljivih pejzaža i objekata koje je napravio čovek govore o pojedincu u savremenom društvu i iluziji slobodne volje. Radovi sadrže želju za promenom – boje i gličevi koji se pojavljuju zapravo su pokušaj stvaranja novih prilika i novih okolnosti.

Crteži predstavljaju promene, kako na makro tako i na mikro nivou.

Radovi koje bih izlagala u galeriji nastaju na osnovu manipulisanih fotografskih predložaka. Boje koje nastaju skeniranjem i pomeranjem predložaka simbolišu nastanak novog sveta, predstavljaju vrstu nade. Te male fikcije nastaju između papira i svetla skenera, proizvodeći boje i oblike kojima možda i nije tu mesto. Otud i predloženi naslov izložbe.

Crteži bi bili izloženi na dinamičan način - upotrebom drvenih panela i preklapajući radove želim da stvorim ambijent u kome je gomilanje važno. Radovi koji se preklapaju govore o njihovoj uvezanosti (iako su motivi različiti). Primenom drveta u postavci, ne samo da vizuelno ističem radove već se govori i o uvezanosti prirodnih pojava i ljudskog delovanja.

Nataša Kokić