CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 17
Digital Art 03
Terra 25
Noć muzeja 2020
Terra 28
Videomedeja 12
Videomedeja 14

Sponzor rubrike
Slavko Krunić - Ta divna neostvarenja Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Galerija Radio televizije Srbije (RTS) predstavlja od 3. aprila do 5. maja 2024. slike Slavka Krunića (1974, Beograd). Slikarstvo je izučavao u klasi profesora Radomira Reljića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, diplomirao je magistrirao u klasi  profesorke Anđelke Bojović. Novi ciklus Krunićevih slika pod nazivom "Ta divna neostvarenja" obuhvata oko 40 dela koja do sada nisu viđena u javnosti.Image

Image

Posebnim slikarskim rukopisom i snagom kreativnog duha Slavko Krunić izdvaja se na umetničkoj sceni ovih prostora nastavljajući tradiciju srpskih slikara fantastike. Na njegovim delima predstavljeni su ljudi sa njihovim fantastičnim životnim pričama i krupnim neobičnim očima poput nekih arhajskih, čudnovatih bića.

Galerija lica koje Krunić slika prepoznatljiva su već na prvi pogled. Ta lica kao da izlaze iz nekih već viđenih likovnih dela ili književnih romana. Svi su besprekorne kože bez belega ili ožiljaka, idealizovani poput savremenih svetaca, a ipak što ih duže gledamo, ta lica sa Krunićevih slika nam postaju poznatija, bliža, kao ljudi koje svakodnevno srećemo. Efekat začudnog na portretima, izazvan asimetrijom, na zrnastoj teksturi koju najčešće koristi daje njegovim slikama posebnu slojevitost - materijalnu, ali i onu vremensku.

Ipak, umetnik se očigledno ne oslanja mnogo na stvarnost. Krunić se igra idejama i stavlja ih u obrazac kritike odnosno satire. Dok mnogi stvaralaštvo Slavka Krunića nazivaju nadrealizmom, magičnim realizmom ili kako je najsveobuhvatnije - fantastična umetnost, sam umetnik kaže da termin sanjalačka umetnost možda najpreciznije opisuje njegov opus.

U najnovijem ciklusu Krunić pravi pomak u svom stvaralaštvu odvajajući glavne protagoniste od karakterističnih renesansnih prizora. Slike u novoj atmosferi predstavljaju novost u opusu ovog umetnika.


Na portretima Slavka Krunića primetio sam jednu slikarevu interesantnu nameru, verujući da on te svoje umetničke poruke nije svestan. Naime, na mnogim slikama srpskog slikarstva 19. veka slikari su na portretima poznatih i nepoznatih uz portret stavljali neki simbol, bilo znak flore, faune ili nekog predmeta.

Da li su to bili simboli raspoloženja portretisanog, ili simboli njegove mladosti, starosti, otmenosti, skore smrti, njegovog dela i karaktera, ili znaci predskazanja, to je tema pretpostavki tumača tih portreta. Da li su naslikani zbog tadašnjih manira, razloga žanr-slikarstva, ili zbog ulepšavanja portreta, ili iz nemoći postavke portreta, mi to ne možemo pouzdano znati. O tome istoričari umetnosti mogu da razglabaju do mile volje. Mislim da su stari slikari imali u vidu da je ceo bogovetni svet jedna celina, i da svaki delić te celine odražava svet kao tačku u kojoj je sve sažeto. Vraćanje toj ideji danas se zove - dekadencija.

Ali simboli na tim slikama mogu da znače radost, tugu, melanholiju, prolaznost života, rađanje novog sveta i novih ideja, zapitanost nad svetom, strah, smrt ili njeno naslućivanje. Sve je to skupljeno u intuiciji i naslućivanju slikara koji portretiše, ili ti simboli znače nešto konkretno. Ali to jedino ili sluti ili zna portretista, jer on putem svoje umetnosti „vidi“ sudbinu, ali ne samo sudbinu jedne ličnosti, nego i sudbinu sveta. U tom trenutku on je i „jungovac“, ili „frojdovac“, ili „vidoviti“, dakle neprikosnoveni. Smisao umetnosti je, između ostalog, i u tome.

Ne znam da li je slikar Slavko Krunić svestan ovoga o čemu govorim. Ali kada je umetnik bio isključivo racionalni tehnolog? Nikada.

Prezrenjem dekadencije bojim se da će u vremenu koje dolazi umetnik biti doveden u stanje kada će samog sebe više ceniti kao tehnologa, odnosno tehničara, nego onoga koji svetu daje stoznačne poruke, slutim da će svet podići na jednodimenzionalnost. Ta strepnja i sumnja već predstavljaju strah, nemoć i užas današnjeg sveta.

Branko Kukić, književnik
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Nakon odlaganja zbog epidemije, galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije predstavlja od 22. maja do 2. juna 2020. zajedničku izložbu...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Paviljon u Tvrđavi, predstavlja od 5. do 24. oktobra 2021. izložbu...
BEOGRAD. Muzej primenjene umetnosti u Beogradu obeležava 6. novembra 2020. godine 70 godina od svog osnivanja. Muzej je osnovan 1950. godine sa ...
BEOGRAD. Galerija Kuće legata predstavlja od 5. do 24. marta 2024. izložbu "Likovne umetnice Niša - Izbor iz kolekcije Galerije...
NIŠ. U izložbenoj sali u Oficirskom domu u Nišu, u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti, od 8. do 28. oktobra 2020,...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
Paralelene dimenzije viševekovnih odnosa kao i deljenja zajedničkog kulturnog prostora ...
Osećaj ljudske superiornosti počiva na iluziji. Početak dana označen je svitanjem. Prvim zrakom...
Knjige o umetnosti
Milan Djordjevic - Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tisme
Milan Đorđević
Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tišme
 
Intervju
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija škola arhitekture, dizajna i umetnosti 20. veka. Vasilij Кandinski, Pol Кle, Pit Modrijan, Lajonel Fajninger, Laslo  Moholji Nađ, ...
Knjige i časopisi
Učesnici: Branislav Kerac, Edmond Baudoin, Philippe Petit Roulet, Pablo Auladell, Raul Fernandez Calleja, Martin Simpson, Joan Cornellà, Brecht Vandenbroucke, Emre Orhun, Zoran Đukanović, Salvagno Luca, Miroslav Sekulić,...
Intervju
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom