CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 22
Noć muzeja 2009
Dunavski dijalozi 08
Terra 18
Digital Art 01
Dunavski dijalozi 04
Digital Art 05

Sponzor rubrike
Slobodan Knežević Abi - Rukotvorine u galerijama B2 i Bel Art Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Galerija "B2" pedstavlja od 13. aprila do 4. maja 2024. grafike Slobodana Kneževića Abija (1948, Bačko Dobro Polje). Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek grafike i magistarske studije u klasi profesora Marka Krsmanovića. Bio je zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izložbu čini više od osamdeset radova u različitim tehnika, nastalih u periodu od 1976. do 2021. Ovom izložbom, Galerija "B2" započinje istraživanja novosadske postmodernističke umetničke scene.Image

Image

Valter Gropius bi bio zadovoljan: njegov apodiktični iskaz Rukotvorina je osnova svakoG umetnika i dalje živi, uprkos novim tehnologijama, mrežama, fantastici, dematerijalizaciji, konceptualnim idejama i dubokim eorijama... Taj iskaz, vezan za radove Slobodana Kneževića Abija, može da dobije pun smisao, kada se ima na umu široka lepeza njegovih rukotvorina u kojima prepoznajemo i čin njegovog vrhunskog stvaralačkog trenutka grafike, i "ležernost igre", pune "kreativne zabave" o kojoj piše Jasmina Tutorov, ispunjene "događanjima u materiji" po rečima Miloša Arsića, ili "patine nepotrebnosti i istrošenosti", preformulisane u odbačene pa ponovo nađene predmete, kako tumači Đorđe Jović.

Dugogodišnjom, dosledno građenom karijerom umetnika impregniranog minimalističkom filozofijom kao stvaralačkom strategijom i večitom spremnošću da istražuje nove prosedee i širi polje grafičke discipline, bi Knežević je stekao visoko, ugledno mesto među našim umetnicima. Osvojio je brojne nagrade, dobio pozitivne ocene, stekao profesorsko zvanje i poštovanje sledbenika... Svojim utvrđenim ali nikad ponavljanim konceptualističko-minimalističkim postupkom ("ponavljanje sa razlikom"), istraživao je granične vrednosti i krajnje mogućnosti različitih grafičkih tehnika, unosio niz semantičkih, tehničkih i tehnoloških novina, bavio se izradom papirne pulpe, njenom strukturom i bojenim relacijama, otkrivao prostorne mogućnosti tradicionalno dvodimenzionalnih radova, postavljao ekološka pitanja. Jednom rečju: širio dijapazone grafike, uključujući i izradu unikatnih predmeta od unikatnih, sopstveno stvaranih materijala.

Svojim brojnim eksperimentima, kako tehnološke tako i semantičke prirode, Abi Knežević uvek iskazuje zadovoljstvo i radost stvaranja uz nepresušnu inventivnost i prividnu lakoću realizacije. Njegova neumorna repetitivnost je kao igra i kao šala: očituje se u izvanrednoj jednostavnosti forme. U jednoj fazi linija je nosilac kompozicije; ona organizuje površinu i svojim ritmom stvara utisak voluminoznosti, a u drugoj - njegova grafika osvaja skulptoralnost i približava se ekspresivnom sadržaju od kojeg umetnik suštinski beži. Nisu mu potrebne tematska usredsređenost, simbolika ili naracija, jer je njegova sjajno organizovana materija – često rezultat sopstvenih tehnoloških istraživanja - izuzetno ekspresivna. Ona je dovoljna za postizanje snažnog utiska, dubokog smisla, izuzetne taktilne suptilnosti, svedenih hromatskih rezultata ali i vrednosti čiste likovnosti.

I kao što su klasični umetnici minimalizma bili smešteni tik uz konceptualno stvaralaštvo s jedne strane, a s druge se doticali i generacijski i scenično s delima pop arta, tako je i Abi Knežević svojim geometrizovanim redukcijama dospeo do drugog pola svoga neočekivanog stvaralaštva. On je neumorno odabirao, sakupljao i čuvao... sve što mu se učinilo potencijalno interesantnim i podsticajnim za pronicljivo izgrađivanje novih budućih celina izuzetne vizuelne, pa i taktilne osetljivosti. Ta moć njegove inventivnosti i suptilne kreativnosti natopljena je dubokim ali nepretencioznim humorom i semantičkom dvosmislenošću, istovremeno i romantičnom, intimnom utopijom stvaranja ličnog pribežišta za koje se nameće paralela sa čaplinovskom filozofijom prividnog nemara, nezainteresovanosti i slučajnosti a u stvari dubljih poruka i značenja.

I upravo takvi dišanovski objets trouvés u novoj funkciji, često s minimalnim intervencijama, otkrivaju umetnikov senzibilitet za preformulisanje i unošenje drugog smisla u banalne predmete svakodnevne upotrebe sistemom savlađivanja uobičajeno nespojivih formi i unošenjem često neočekivanih značenja. Iz toga proističu konceptualizovani spojevi, s iluzijama i aluzijama, najčešće u ironijskom diskursu, ponekad transformisani u estetizovane celine kojima se redefinišu ustaljene umetničke kategorije.

Tako se umetnik približio fluksusovskom duhu: na iskustvima kombinovanja nađenih predmeta, kroz multidisciplinarni govor, bez ograničavanja i omeđenosti uobičajenih normi i istorijskih kategorizacija. Osvojeni su novi prostori, pronađeni novi izvori i oblici iskaza koje možemo nazvati i instalacijama, s novim funkcijama i idejama, u dimenzijama fleksibilnim i prilagodljivim raspoloživim prostorima. Toj posebnoj vrsti novog realizma gotovo intimnog karaktera umetnik je udahnuo ekspresivnu snagu, u čemu prepoznajemo izrazite dihotomije njegovog rada.

Znatiželja i otvorenost Abija Kneževića da predmetima daje različita značenja, znano sa neznanim, novo sa starim, slučajno nađeno s predano traženim, spontano nadograđeno s promišljeno konstruisanim, govore o konstantnoj umetnikovoj potrebi da istraživanjem i kombinatorikom dođe do željenog rezultata. Knežević ne traga za egzotičnim predmetima, već uzima one iz svog okruženja, što nagoveštava da on u suštini sledi fenomene svoga života, a to je osoben znak intimizma i povezanosti s ambijentom kojem je posvećen. Nije li to takođe vid eskapizma? Autobiografski diskurs kroz koji posredno ipak možemo da tragamo za socijalnom dimenzijom, pa čak i za stavovima suprotstavljenim umetničkim ciljevima? Više nego o pripadništvu nekom određenom vizuelnom pravcu, mogli bismo o instalacijama i objektima Abija Kneževića da govorimo kao o posebnom stanju duha, o superiornom smešku iznad svake banalnosti svakodnevice, u neprekinutom lancu stvaralačkog ritma što povezuje mnoge dosadašnje mene i suptilnosti već iskazane njegovim grafičkim opusom.

Ne možemo se oteti utisku da inventivnost, celovitost i duhovitost vizuelnog iskaza Abija Kneževića, iskazanog kroz svaku disciplinu kojoj se posveti, ostavlja mnogo prostora za uvek nove doživljaje, razmišljanja i tumačenja. To je vrednost njegove kreativnosti.

Irina Subotić

Izložba se realizuje sa novosadskom galerijom Bel Art koja će od 16. aprila do 15. maja 2024. u svom prostoru prirediti izložbu pod nazivom "Linija, Slobodan Knežević Abi". U okviru nje biće predstavljen drugi deo opusa umetnika, a tekst u katalogu je priredio Sava Stepanov.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
APATIN. Galerija "Meander" predstavlja od 23. aprila do 6. maja 2021. slike Anđelije Roglić (1980, Raška). Diplomirala je na...
NOVI SAD. Atelje 61 obeležava 60 godina postojanja izložbom "Fantastika Ateljea 61 Bosiljem". Dela Ilije Bašičevića Bosilja...
PLITVIČKA JEZERA. Specijalno za Art magazin. Na Plitvičkim jezerima (Plitvica Selo), od 10. do 13. septembra 2020, održana je peta slikarska...
BEOGRAD. Šobajić je završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1970, a dve godine kasnije odlazi u Pariz. Od 2005. je predavao na...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 23. aprila do 4. jula 2021. izložbu "Identitet(i) - Predstave žena u srpskom slikarstvu...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
Osećaj ljudske superiornosti počiva na iluziji. Početak dana označen je svitanjem. Prvim zrakom...
Nakon Beograda, Galerija Matice srpske predstavila je od 13. novembra 2015. do 9. januara 2016....
Knjige o umetnosti
Svetozar Obradović - Novosadski strip
Svetozar Obradović
Novosadski strip
 
Intervju
Danijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". ...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Novosadski sajam, Centar "Master". Novembar 2007.
Manifestacija se nadovezuje na već dva održana Svetska bijenala studentskog plakata. Pravo učešća na konkurs imali su svi studenti umetničkih...
Knjige i časopisi
Ovo je mesto za čuvanje tekstova: Ne-običnih. Ne-merljivih prvim pogledom. Novih. Začudnih. Izazovnih. Onih koji prate druge tekstove, knjige, muziku, slike... Ovo mesto je između korica. Korice nisu ograda, one su tu da privuku, da sačuvaju u...
Intervju
Kao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom