Zil Milano se podjednako izražava kroz različite umetničke medijume često kombinujući netipične tehnike i materijale. U slikarstvu gradi prepoznatljiv stil čistih površina i jakih boja. Koncentriše se na prikaz što manje detalja na čistoj, monohromatskoj površini intenzivnih boja (plave, žute, crvene, zelene). Poigrava se sa seksualnošću na svojim figurama, koje plešu po kartonu, papiru, platnu, oživljavajući sliku.

U izradi skulpture kombinuje različite materijale: drvo sa metalom, plastikom, suvom zemljom ili blatom. Sa istim entuzijazmom nastaju i takozvane instalacije za čije uobličavanje koristi odbačene predmete iz neposrednog okruženja: stare televizore, kartonske kutije, plastične kese, tkanine, perle.

Ove instalacije oživljavaju zaboravljene stvari dajući im novi život i drugu vrednost. Upotreba neslikarskog, svakodnevnog materijala, veza je sa art brutom, ali i počecima umetnikovog stvaralaštva kada je eksperimentisao u okviru nadrealizma. U poslednjih petnaest godina njegova istraživanja zalaze i u oblast digitalne umetnosti.

Umetnost Zil Milana nastaje u duhu ravnodušnosti prema establišmentu, bez ikakvih ograničenja i očekivanja. Instinktivan i nezavisan, umetnik živi i stvara u prirodnom okruženju autentične radove koji nemaju ništa zajedničko sa akademskim standardima, nego samo sa strašću i hirom.

Kustoskinja izložbe je Lepa Milošević.