Umetnost Gige Đuragića Dileta duboko je ukorenjena u tlu Vojvodine. Na njegovim slikama couleur locale je u njenoj punoj sjajnosti i lepoti. Dileta zanima zemlja kao univerzalna tvar, kao materia prima. On slika te naše prekrasne oranice boje tamnog, divljeg kestena, grumenje zemlje pod snegom, olovne, teške magle, zemlju koja isparava posle kiše ili miriše pred klijanje, zatim ševare, blage zaravni, jednom rečju - tu tek naizgled jednoliku ravničarsku domaju, živu i toplu kao gnezdo na dlanu i taj večni nepomični svod nad Vojvodinom.

"Doline blage, valoviti humci, ugar crni" - rekao bi Veljko Petrović u pesmi "Čovečija zemlja", koji je u ravnici video roditeljski dlan. Nad Diletovim slikama, gustim i tajanstvenim, koje gotovo da ne znaju za letnju dozrelost zlata, pronalazimo bezbrojne nijanse sive boje i to one sive kakva postoji samo zimi i s jeseni u Vojvodini. A zatim, Diletova siva boja nosi jedno duboko magijsko osećanje, dok crna boja oranice na najlepši mogući način korespondira sa svetlošću koja još više ističe njenu tamninu.

Magičnost i metafizičnost Diletovih prizora jeste u neobičnoj lepoti razmera zemlje i neba, u njihovoj nedokučivosti, ali i božanskom dodiru. Mirna tonalnost ravnice i velikih , praznih prostora odišu misterijom. A na Diletovim platnima oplemenjene slikarske materije, sve preosveštava jedna sasvim posebna svetlosna atmosfera.

Nema sumnje da postoji i korespondencija srodnih pogleda izmeću Diletovog metafizičkog naturalizma i njegovih slikarskih svetionika koje on, kao i svaki čestit umetnik ne krije - Save Šumanovića, Milana Kečića ili Bogumila Karlavarisa. Slikarski talenat Gige Đuragića Dileta je izvorno pesnički. Njegovo slikarstvo nam najviše donosi tamo gde je ovom umetniku pošlo za rukom da predoči predele magične besciljnosti i krajolike onostranosti. Ono svojim magijskim učincima uspeva da uzburka naše emocije.

A to nije malo.

Dragan Jovanović Danilov