CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 02
Videomedeja 21
Digital Art 02
Dunavski dijalozi 01
Dunavski dijalozi 00
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2014

In memoriam: Sava Stepanov (1951 - 2024) - Umetnost mora da ima autonomiju Štampaj E-pošta
(5 glasanja)
ImageUsled naglog nestanka čoveka, kao otklon spram praznine koja će tek u budućnosti nastupiti, javlja se potreba koja nas je po mnogočemu vezivala. Potreba za rečju bila je zapravo težnja da se obuhvati umetnička misao u dokumentarnom mozaiku svakodnevne prolaznosti. Sava Stepanov je tragao za rečima koje će njemu samom i drugima pojasniti šta je to stvaralački napor koji se već vekovima otima na trnovitom putu umetnosti.Image

Image

I samo fragmenti nakon reči u vidu tekstualnih traka, ostaće nam u ormanu kritičke riznice sa dovoljno visprenih smernica koje će i ubuduće pomagati da bolje razumemo savremenost i umetnost u njoj. Kao što sam i naučio od Save Stepanova, posredno, čitajući i slušajući njegove govore o umetnosti – podjednako, brojne predgovore i kritike, studije i osvrte u katalozima, tako sam se trudio da gradim u sebi misao o umetničkim procesima, idejama i razlozima koji ih formiraju. U kontekstu uvoda setio sam se svih pročitanih i još uvek neviđenih tekstova o mojim kolegama, o značajnim pojavama na sceni savremene umetnosti Vojvodine, Srbije, Evrope i Sveta, o poveznicama pojmova koji su tumačili probleme modernog umetnika, o sjajnim zapažanjima i monografskim studijama o našim velikim umetnicima, da bi potom sve to kiselo odgurnuo u stranu i objavio u sebi tišinu koju neću moći da ispunim nabujalim rečima.

Kolektivna svesnost umetničke pojavnosti oduvek se sabirala u jednom čoveku ili školi koja iz njega proizašla. Godinama smo podrazumevali i prihvatali tekstove Save Stepanova kao markere i preko potrebne uvodnike, razrađene teze i karakterizacije koje su redom imale efektne pogovore, zaključke i lucidna otkrića. Čak i kada je citirao poznate misli svojih kolega teoretičara umetnosti i likovnih kritičara, i tada je, uputno, stavljao suštinu ispred formalne fraze, refleksiju iznad dosetke, dubinsku analizu kao okvir za dalja promišljanja.

U kritičkoj radionici Save Stepanova bilo je dovoljno mesta za svakog ko je o umetnosti ozbiljno razmišljao.

Pomagao je umetnicima da dosegnu smisao slike posle postmodernističkih učinaka i konceptualnih talasa a da pritom budu svesni pozicije koju zauzimaju u umetničkim redovima. Blagonaklono i dobronamerno je sugerisao umetnicima naznake savremenosti uz uvek izrečenu opomenu kako ne treba da se udalje od sopstvene osobenosti koju im pridaje podneblje kao i brojne okolnosti trenutka. Vreme je posmatrao isključivo kao trenutak u povodu kreativnog iskoraka označavajući ga kao vreme u kojem živimo stvarajući umetnost. Paralelni tokovi kritičkih zavijutaka, koji su oduvek mučili mislioce o umetničkom delu, vešto je prolazio, dajući im, ni odviše ni premalo, već tačno koliko je trebalo, i umetniku i publici.

Percepciju umetničkog dela sagledavao je kao izazovnu igru i ozbiljnu muku u isti čas, znajući da se u umetnikovoj  nameri uvek krije i poruka umetničke kritike. Ideološki okviri, uzleti i stranputice XX stoleća ispunjavali su stranice tekstova Save Stepanova, koji je, pišući o umetničkim fenomenima pisao i o mestu čoveka u savremenom svetu.

Sava Stepanov, neprekidno se pitao, posmatrajući srž umetničkog dela dokle se prostiru granice ljudske otuđenosti, alijenacije (kako je voleo da kaže) i koliko su društveni turbulentni tokovi zaslužni za umetnički rezultat. U smislu medija, umetnost nije delio već je spajao različite poglede u razumljivu celinu, jedinstvenu i skladnu, poput one u kojoj je selektovao mnoge kolektivne izložbe, tematske i druge. Odgovore na sopstvena filozofska pitanja o savremenoj umetnosti, kolekcijama i položaju umetnika u tehnologizovanom dobu, nalazio je u realizovanim postavkama dunavskog prefiksa. U njima je zajedno sa kolegama i umetnicima hvatao odjeke regionalnih, politikom narušenih i potmulih zvukova kulture i umetnosti, sa izuzetnom merom za kritički ugao posmatranja. Smatrao je da je pomoću umetničkih poduhvata moguće podići nezavisnu platformu slobodne misli, unutar koje umetnički alati služe dostojanstvenoj pobuni, opomeni koja nastoji da ukaže na negativne aspekte zajednice.

Dugo je pisao o posledicama raspadanja, odvajanja i suludog nestajanja usled političkih neprilika i nikad nije prestajao da ponavlja kako umetnik može prozreti u beskrajnu tminu globalizovanog sveta. Svestan stalne promene, Sava Stepanov započeo je svoj rad na temeljima svojih prethodnika a okrenut iskustvu, pazio je na konstrukcije  rečenica jednog Đorđa Jovića, slušao Miću Nikolajevića i Jovu Soldatovića, i potom, prijateljski i kolegijalno  otvorio vrata u sebi svim onim umetnicima koje danas pamtimo i pratimo. Sa njima je bio u ravnopravnom odnosu uz umereni ton podrške i svi su znali da nije bilo boljeg saputnika umetnicima što su ovim prostorima pružili opuse, ustalili umetnička mišljenja i akademije, izneli na svojim ramenima sva državna uređenja i opstali. Preživeli su u tekstovima Save Stepanova, u bogatom svedočenju čije ćemo lice tek upoznavati dok se budemo vraćali njegovim tekstovima.

Malo više od pola veka ima kako se Sava Stepanov predao umetnosti. Poslednjih godina, prvi put kada smo radili na njegovoj Poklon zbirci, više puta mi je ponovio priču kako je čuveni Rada Kovačević, tada pomoćnik upravnika Galerije Matice srpske, pitao njega mladog pripravnika, 1973. godine, ko čeka da bude primljen ispred njegove kancelarije? Kada mu je Sava rekao o kome se radi i kada ga je Rada upitao koliko ima godina taj čovek a Sava odgovorio oko 50, Rada je potom, u svom stilu zaključio: "Eh, danas svaki klinac ima 50 godina!".

Oprosti Savo, "klincu" na hitrim rečima koje formiraju skicu za tvoj portret. Tek ćemo ga slikom i rečima graditi.

Dr Danilo Vuksanović


Sava Stepanov je diplomirao na katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a svoju karijeru započeo je u Galeriji Matice srpske (1972−1979), potom u Foto-galeriji (1979−1993), Centru za vizuelnu kulturu „Zlatno oko” (1993–2010) i u Zavodu za kuluturu Vojvodine (2010−2014). Bio je urednik Likovnog salona Tribine mladih u Novom Sadu (1977−1981), kao i urednik u "Enciklopediji Vojvodine" VANU i u "Leksikonu umetnika Vojvodine". Bio je osnivač i član Nacionalnog centra za fotografiju u Beogradu (1992). Priredio je niz autorskih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bio je osnivač i umetnički direktor brojnih međunarodnih manifestacija u Novom Sadu (Bijenale savremene umetnosti „Balkan art”, Internacionalnog bijenala skica i projekata; Bijenala „Performa NS”, Međunarodne izložbe umetničkih zastava, Festivala savremene umetnosti „Dunavski dijalozi” i Bijenala mladih u Vršcu). Priredio je niz izložbi jugoslovenske i srpske umetnosti u inostranstvu (Pariz, Ženeva, Norič, Trst, Dortmund, Moskva, Budimpešta, Miškolc, Segedin, Prag, Medzilaborce, Beč, Vašington, Toronto, Tokio). Objavljivao je tekstove u brojnim katalozima, časopisima i zbornicima i pisao scenarije za televizijske emisije i dokumentarne filmove o likovnoj umetnosti i fotografiji.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 23. aprila do 4. jula 2021. izložbu "Identitet(i) - Predstave žena u srpskom slikarstvu...
APATIN. Galerija "Meander" predstavlja od 23. aprila do 6. maja 2021. slike Anđelije Roglić (1980, Raška). Diplomirala je na...
BEOGRAD. Srbiju će na 60. Međunarodnoj izložbi umetnosti Bijenala u Veneciji, koja će se održati od 20. aprila do 24. novembra 2024, predstavljati ...
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti Beograd predstavlja od 19. oktobra 2023. do 26. februara 2024. retrospektivnu izložbu "Javne tajne"...
NOVI SAD. "Ostati i stvarati bezimen u svojoj enklavi znači živeti jednu vrstu podviga." Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvali su: Karen Maher (Peru), Tagir Subhankulov...
Koliko je likovna umetnost sastavni deo pozorišne umetnosti, kao i onog što ...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
Dejan Medaković
Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
 
Intervju
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko želi da vidi, čuje i misli. Studirati rečima ovaj slučaj nesvakidašnje prirode deluje beznadežno, poput pokušaja da se jednim pogledom...
Knjige i časopisi
Učesnici: Rick Veitch, Sagar Fornies, Šandor Gogoljak, Steven Dupré, Vittorio Giardino, Željko Pahek, Zoran Tucić, Pau Rodríguez, Paco Roca, Nina Bunjevac, Mozart Kouto, Miloš Mazal, Marcelo...
Intervju
Jedan od članova "Likovnog kruga", organizacije koja ove godine navršava šest decenija postojanja, je i grafički dizajner Branislav Dobanovački, umetnik koji je, sa još nekoliko kolega, među onima koji su na Tvrđavu ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom