Uz entuzijazam koji je nadomešćivao oskudna sledovanja i odsustvo osnovnih materijala za rad, ali upravo zato usmeravao inventivnost, tih godina Boško Karanović je otkrivao tajnu grafičarske kuhinje i zanata u zajedničkim eksperimentima sa svojim kolegama. Počinjali su zaista od samih početaka, jer u Srbiji, koja je tek koju godinu pre Drugog svetskog rata dobila Akademiju likovnih umetnosti, grafika se kao medij upražnjavala zapravo pre kao zanat, nego kao umetnost.

Prosto, iako je bilo gravera, umetnici-grafičari mogli su se izbrojati na prste. Zanat i zajedništvo jeste ipak nešto što je obeležilo Boškovu epohu, i ne samo vezano za matičnu ustanovu. Kao jedan od osnivača Grafičkog kolektiva koji ove godine takođe slavi jubilej - 75 godina postojanja, Karanovićeva generacija i on kao jedan od isturenih protagonista gradili su podjednako i jednu likovnu sintaksu u ovom mediju (uz, naravno, formiranje silabusa za Grafiku kao predmet na akademiji), koja se prepoznaje kao "generacijski rukopis".

Osim toga, tu je i duh kolektiva-esnafa umetnika-grafičara. Radionica i presa, deljenje zajedničkog prostora, iskustva malih tajni u radu, sve su to potencijalni uzroci razvijanja posebne bliskosti i prepoznavanja između "braće po oružju", a tako je ostalo i do danas. Grafičari su navikli da dele i materijal i prostor i vreme asistirajući jedni drugima u radu.Odlaskom u penziju profesoru Karanoviću, ta "druga porodica" je verovatno veoma nedostajala, jedno divno vreme davanja i primanja je bilo završeno. To se osećalo po načinu na koji je ulazio u zgradu, po nevoljnosti kojom je oblačio kaput i stavljao kapu polazeći kući, po smirenoj sreći dok srkuće kafu sa bivšim kolegama i studentima.

Čitav svoj život utkao je u jednu misiju gde su umetnička i pedagoška delatnost njeno lice i naličje: ostavio je iza sebe dragocene radove iz domena likovne i primenjene grafike, obimnu građu u vidu kolekcije grafičkih listova prefesora i studenata, formirao veliki broj umetnika od kojih su neki kasnije sa svoje strane bili prenosioci znanja mlađima. Najzad, osnovao je Grafički kolektiv, instituciju sa velikim domaćim i međunarodnim ugledom.

Izložba koju je organizovao Centar za grafiku i vizuelna istraživanja "Akademija" posvećena Boškovoj stogodišnjici od rođenja je podsećanje na jednog posebnog čoveka, umetnika i pedagoga.

Milivoj Miško Pavlović,
(iz kataloškog teksta)

Boško Karanović (1924 - 2009) jedan je od rodonačelnika moderne grafike u Jugoslaviji krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina 20. veka. Akademiju likovnih umetnosti i specijalku grafike završio je u Beogradu u klasi profesora Mihajla Petrova 1948. godine. Slikarstvo je studirao u klasi Mila Milunovića, Ivana Tabakovića i Nedeljka Gvozdenovića. Za asistenta na grafičkom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu izabran je 1949. godine, a kasnije za profesora. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.