Lazar Vujić upoznao se sa Endijem Vorholom prilikom rada na grafičkim rešenjima za Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine. Među likovnim rešenjima želeo je da se nađe i Vorholovo. "Vorholova prvobitna ideja za Olimpijske igre bio je skakač, ali se meni više dopao klizač i na kraju smo se odlučili za taj motiv", rekao je Vujić u jednom od intervjua.

Umetnik, slikar, filmski reditelj i pisac, Vorhol je diplomirao komercijalnu umetnost na Karnegi institutu za tehnologiju u Pitsburgu 1949. godine. Radio je reklamne ilustracije za Vog, Harpers bazar, Nju Jorker, Glamur... Do početka 60-ih bio je uspešan reklamni ilustrator do te mere da ga niko nije prihvatao kao umetnika. Uzaludno je pokušavao da dođe do galerija koje su ga uporno odbijale. Tako je počeo da analizira odnos komercijale i umetnosti i umesto da ih doživi kao suprotstavljene, počeo je da ih spaja.

Njegova prva samostalna pop-art izložba održala se u Njujorku 1962. godine i uključivala je neke od njegovih najčuvenijih radova poput "Merilin diptih", "100 konzervi supe", "100 flaša Koka-Kole" i "100 novčanica dolara". U tom periodu su nastali i radovi koji su definisali njegovu karijeru, poput mnogobrojnih ilustracija tipično američkih predmeta i poznatih ličnosti - Merilin Monro, Elizabet Tejlor, Majkl Džekson, Elvis Prisli...

Vorholov studio "Factory" na različitim lokacijama u Njujorku, bio je kultno mesto koje je okupljalo i promovisalo raznovrsne umetnike i slavne ličnosti tog perioda, a bilo je poznato i po žurkama tokom 60-ih godina. U 70-im  godinama Vorholova karijera je bila mnogo mirnija. Vorhol je tada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Cedunga napravljen je 1973. godine.

Njegova slika Merilin Monro (1964) prodataj je 2022. godine za gotovo 200 miliona evra, što je čini najskupljim delom umetnosti 20. veka.

Najpoznatija je njegova izjava da će "svako imati svojih 15 minuta slave".

Vorhol je preminuo 22. februara 1987. godine u Njujorku, u 58. godini.

Izložba "Sve boje Vorhola" je privatno vlasništvo "Visconti Fine Art" kolekcionara Žive Škodlar Vujić i Lazara Vujića iz Slovenije.

Izvor: SEEcult