Koristeći fenomen ritma ne samo kao formalnu karakteristiku svojih radova, nego i u širim teorijskim i naučnim okvirima kao prostorno-vremenski definisan koncept, Danilo Paunović u svojoj umetničkoj praksi, koristeći medij grafike, prenosi ideje o ritmu kao univerzalnom stanju sveta.

Repeticijom istovetnih obrazaca i likovnih elemenata i struktura, postiže se efekat kretanja i pomeranja. Redukcijom formalnih elemenata na liniju i proste geometrijske oblike, njihovim ponavljanjem i izmeštanjem, autor u svojim grafikama postavlja ritam u svoj najosnovniji oblik.

Izmeštanjem grafike iz teritorije zida i postavljanjem u prostor, Paunović ulazi u polje instalacije, sa željom da svojim radovima manipuliše i sam prostor. Posmatrača postavlja u poziciju aktivnog učesnika, koji svojim kretanjem učestvuje u ritmičkom definisanju prostora. Uključujući ideju plastičkog u svoj rad umetnik želi da uđe u polje čulnog, taktilnog, senzacijskog i sinestetičkog.

Radovi Danila Paunovića pokazuju snagu i potencijal koji grafika poseduje u medijskom smislu. Ovakav pristup i razmišljanje o prostornim mogućnostima grafike pomera granice samog medija, ispitujući njeno mesto u sistemu savremene umetnosti.

Mirko Kokir, istoričar umetnosti