Slikarski radovi Kristine Pirković koncipirani su kao simboličke predstave pada ili hijatusa čoveka i njegove pozicije u savremenom svetu. Groteskna, hibridna bića, onirični prizori u apokaliptičnom mizanscenu, evociraju teskobu egzistencije i deo su ikonografije bliske stvaralačkom nasleđu fantastične figuracije.

Kod Kristine Pirković, užasi bezobličnog i deformisanog okružuju nas u sučeljavanju elemenata i figura, od simbola dečije nevinosti, kao što su igračke i nasleđe detinjstva, do onih džinovskih deformiteta sa kojih nas paklena zloća posmatra kezeći zube.

Čudovišta koja nastanjuju slike Kristine Pirković privlače nas kao tvorevina mašte, ali nas i očaravaju kao otkriće još nedovoljno istraženog tajanstva unutrašnje prirode našeg bića.

Sve ove slike sa temama iz prošlosti, a koje nam kazuju da je umetnica zabrinuta za budućnost, zapravo nam prikazuju međe prostora večne sadašnjosti.

Marija Đurić, istoričarka umetnosti
(iz teksta u katalogu)