Izlagači: Sanja Anđelković, Nika Autor, Sezgin Boynik i Tevfik Rada, Božena Končić Badurina, Mahdi Baraghithi, Željko Beljan, Efemerne Konfesije, Đejmi Hadrović, Hristina Ivanoska, Anton Kats, Dejan Marković, Gregor Mobius, Nadežda Petrović, Elvisey Pisica, Darinka Pop-Mitić, Walid Raad, Milica Rakić , Rena Rädle & Vladan Jeremić, Driton Selmani, Maja Smrekar, Bojan Stojčić, Andrej Škufca, Jelena Vesić, Vokalno kustoski sindrom (VKS), Natalija Vujošević, Neјa Tomšič, Tara Langford.

Sam naziv, koji se odnosi na glumicu Sonju Savić, nema mnogo veze sa njom kao konkretnom osobom. Ona je predstavljena imenom, ali je njeno prezime napisano skraćeno. Dakle, njeno ime u nazivu izložbe služi samo kao metafora za ulogu koja definiše okvir ovog koncepta.

Do odluke da se istakne uloga kao crvena nit koja se na jedan ili drugi način provlači kroz sve radove ove izložbe došlo je zbog toga što se danas osećamo kao da živimo u nekom distopijskom filmu. Oko nas se vrtoglavom brzinom menjaju društvene krize i ratovi, dok su okrutnost i neodgovornost prešli granice naše imaginacije. I kao da postoji neki scenario te fikcije koji naša stvarnost prati a ne obrnuto, kao nekad, kad su filmovi odslikavali stvarnost. U današnjoj stvarnosti koja prati fikciju, glavni akteri igraju smrtonosnu igru sa nama i našom planetom. Svet je postao pozornica za lažne istine i licemerje. Globalni akteri upravljaju i trguju na takav način da su njihove uloge ponekad kontradiktorne (najveći pobornici aktuelnih ratova su istovremeno i oni koji potom kada je već sve srušeno pomažu svojim žrtvama). Svi oni se poigravaju istinom: lokalni političari, globalni akteri i veštačka inteligencija. Mi se danas više ne možemo složiti oko toga šta istina zapravo jeste i koja je, od svih uloga koje igramo, prava.

U kojoj meri predstavljamo same sebe, a ne nekog drugog? Ono što je izvesno jeste da nas naši identiteti (pol, pripadnost određenoj društvenoj klasi ili nacionalni identitet) ne pokrivaju u potpunosti. Subjektivitet čoveka ne postoji kao stabilna, nezavisna i samostalna celina, već je u neprestanoj promeni usled interakcije sa okruženjem, tehnologijom i drugim vrstama. Pošto se naša stvarnost neshvatljivo brzo menja, mi postajemo sve neizvesniji u svom stavu šta mi zapravo jesmo. Izvesno je da postoji isključivo jedna autentična uloga koju možemo igrati u svom životu, a to je uloga subjekta koji može uticati na uslove koji nas oblikuju kao društvena i ljudska bića. A to se odnosi i na našu sadašnjost, prošlost, kao i na budućnost. Koliko je naše razumevanje prošlosti i sadašnjosti istinito? Mi znamo da prošlost nije nužno takva kao što je neki predstavljaju, da je to uvek konstrukcija koja obično služi nekim aktuelnim interesima. I baš zbog toga je krajnje vreme da prošlost, sadašnjost i budućnost uzmemo u svoje ruke. Možemo početi sa fikcijom, jer svaka realnost prvo prati neku ideju.

"Memorijal Sonja S." se bazira na ideji umetnika kao nekoga ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, čak i uloga koje prevazilaze puke ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama. U pogledu klasnih uloga, radovi sa ove izložbe bave se različitim uslovima rada i kulturnom produkcijom. Što se tiče rodnih uloga, naše umetnike i umetnice zanima položaj žena i kvir osoba u određenim istorijskim situacijama. U pogledu vrsta, ova izložba će pratiti posthumanističke stavove, a u svetlu geopolitičkih uloga različite minorne položaje ljudi i njihovih zemalja.

Spominjanje dve heroine u nazivu izložbe samo po sebi sugeriše feministički pristup njenom konceptu. U našem slučaju, feministička kritika služi ne samo za predstavljanje specifičnih uslova za žene, već i kao sredstvo za povezivanje različitih minornih pozicija. Još uvek imamo naviku da govorimo o ulozi žena u društvu, u ratu, u zdravstvu itd, ali nikada ne govorimo o ulozi muškaraca u društvu, u ratu, u zdravstvu, svaki put naglašavajući specifičnost identiteta žena, dok uloga muškaraca vrlo često ostaje univerzalna. Delovanje ljudi koji su na vlasti, kao i onih na dominantnim političkim ili ekonomskim pozicijama, najčešće se popularizuju kao univerzalno dobro, a nikada u pogledu uloga koje služe interesima pojedinaca. Naprotiv, pojedinačne grupe podređene različitim pozicijama moći nemaju problem da se otvoreno bore za ozbiljniju ulogu u društvenom životu. Samo oni koji su bez značajnije uloge u društvu mogu zaista osetiti da između fikcije i stvarnosti nema razlike i da je došlo vreme za veću ulogu u toj fatalnoj igri oko nas.