Višemedijska izložbena postavka "Tišina bliskosti" predstavlja deo dugogodišnjeg, sistematičnog umetničko-teorijskog bavljenja fenomenom prašine. Dragana je polazeći od prašine iz filtera mašine za sušenje veša (koju je počela da prikuplja još 2012. godine) vremenom razvila sveobuhvatno istraživanje koje je rezultiralo doktorskom disertacijom Sublimacija reminiscencije i serijom umetničkih kreacija koje su nastajale paralelno sa kompleksnim teorijskim kretanjima.

Razmišljajući o tim prašnjavim uzorcima u okvirima svog domaćinstva, o njihovom sastavu i poreklu, apstrahovala je misli na pojam doma, njegovu suštinu, prostornost, omeđenost prostora, cirkulaciju, tragove i prisustva svega što je ikada u domu bilo, povezanost, prolaznost, sleganje, razlaganje, nesvesne razmene… Refleksije o svetu prašine su nebrojene. Ona je nevidljiva i vidljiva, sveprisutna i moćna. Koje sve čestice mogu da čine njenu strukturu, koje je njihovo poreklo, od čega su se odvojile, šta ih je privuklo, kakve su im osobine, kad i u kojim uslovima postaju vidljive, šta konstituišu, na šta utiču, kako se mešaju, kako funkcionišu… Prisutna je od kosmičkih prostora do dubina okeana i ima svoje uloge. Ne postoji sfera ljudskog znanja i imaginacije koja se njome ne bavi, a vizije o prevazilaženju kruto doživljene realnosti i svest o povezanosti svega jesu opšta mesta u istoriji umetnosti i kulture.

Pojam kojim bismo mogli da opišemo i temu i princip po kojem je ova izložba organizovana jeste "taloženje". Taloženje podrazumeva mnoštvo i jedinstvo. Podrazumeva prostor i rasutost u njemu. Prirodne zakone i principe koji sve organizuju i dovode u celovite odnose reda. Podrazumeva transformaciju, nestajanje i nastajanje i vreme u kom se procesi odvijaju. Svi pojedinačni radovi osvetljavaju neke od tih aspekata i nadovezuju se. Mogu se tretirati kao jedinice koje se talože u nove forme, kao moduli koji mogu da se kombinuju i da se adaptiraju različitim postavkama, a da uvek formiraju atmosferu rezonantne celine.

Umetničko istraživanje Dragane Dražović Ilić je rizomsko kretanje kroz materiju. Interdisciplinarno, intuitivno grananje koje vezuje život i kreacije konstantnim "ogledanjem" i međusobnim potvrđivanjem sadržaja. Njen rad ima kvalitet naučne metodologije, umetničkog dela i intimnog dnevnika misli. Istraživanje je autentično jer je povezano sa iskustvom života i nema trasiran put, već se kreće logikom koja samu sebe konstituiše. Rezultati istraživanja inspirišu, iniciraju i uvlače se u dalje procese. Istraživački i stvaralački procesi se organski prožimaju. Teorijska zapažanja i uvidi prate multimedijalni umetnički opus. Sve te niti umetnica upliće u sveobuhvatno jedinstvo, a sama metodologija i pristup su armatura kognitivno-intuitivnog kretanja. Blaga pomeranja prave stalnu dinamiku tog tkanja – za sagledavanje iskustva života primenjuje umetnički otklon, povratno, inspiracije i analogije iz života vraća u umetničke kreacije. Kontinuiranim radom na temi generisala je plodan stvaralački univerzum sa sopstvenom gravitacijom, koja sve aspekte drži u jedinstvu.

Izložba u Muzeju primenjene umetnosti je opredmećenje kosmogonije proistekle iz autorkinog istraživanja. Svi radovi sugerišu i ovaploćuju moguća metačitanja prašine, a Dragana je postavku artikulisala tako što ju je podelila na tamni i svetli deo, na za čoveka nevidljivi i vidljivi deo prirode.

Marija Radoš