Ona omogućava posetiocima da se upoznaju sa delima najvažnijih srpskih umetnika druge polovine 20. veka, i ne samo da prikazuje razvoj umetničkog izraza u Srbiji tokom tog perioda, već otkriva kako su privatni kolekcionari odigrali ključnu ulogu u očuvanju i promociji likovne umetnosti. Na taj način, izložba nije samo galerijski događaj, već i sociološki fenomen koji odražava ključnu ulogu privatnih kolekcionara u očuvanju umetničkog stvaralaštva u teškim društvenim, ekonomskim i kulturnim okolnostima u kojima smo se nalazili tokom novije istorije.

Retrospektivna prezentacija ima višestruki karakter: ona je prilika da se srpskoj javnosti prikaže umetničko blago koje se nalazi van dometa državnih institucija, ali i da se ukaže na značaj privatnog kolekcionarstva u očuvanju umetničkog stvaralaštva. U vremenu krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, kada su umetnici bili prepušteni sami sebi, kolekcionari su pokazali da umetnost, čak i kada nije prepoznata ni priznata od institucija, može opstati i pronaći put do javnosti. Ova galerijska postavka je svojevrstan omaž doprinosu kolekcionara, ali i podsećanje na neophodnost sistemske brige o umetnosti u cilju očuvanja i promocije kulturnog identiteta zemlje.

Među istaknutim kolekcionarima koji su doprineli ovoj izložbi posebno mesto zauzimaju: Kolekcija "Trajković", Andrejević, Stojanović, Vujasinović i drugi koji su nesebično omogućili javnosti da bude upoznata sa ovim umetničkim blagom.Među izloženim delima posetioci će imati priliku da vide različite stilske izraze, počev od individualnih dometa naglašenih u radovima jednog od najvažnijih srpskih slikara posleratne epohe Petra Lubarde, čija platna označavaju prelaz ka modernom izrazu i inovativnom tretmanu forme i boje, što je imalo presudan uticaj na razvoj savremenog slikarstva u Srbiji. Takođe, u izložbenu postavku uključeni su avangardni radovi pripadnika Zadarske grupe Petra Omčikusa, podsećajući na specifičan trenutak u umetnosti koja je rušila granice tadašnjih konvencija i otvorila put novim stilovima i temama umetničkog izraza.

Parisko slikarstvo Đorđa Ivačkovića nudi uvid u evropske tokove umetnosti, dok crteži Ilije Bašičevića Bosilja, nastali tokom njegovih napora da, neshvaćen, pred komisijom u Zagrebu dokaže svoje autorsko umeće, svedoče o posebnosti njegovog stvaralačkog puta i borbi za lično priznanje. Dela Mladena Josića i Leonida Šejke, osnivača grupe Mediala, predstavljaju individualističke pristupe koji su obeležili savremenu srpsku umetnost, dok su ekspresionistički potezi Igora Vasiljeva pokazatelji unutrašnjih nemira i emocija izraženih kroz intenzivnu koloristiku i gestualnost.

Među izloženim radovima nije zanemareno vajarstvo, pa su tako prikazani prvi koraci jedne od najuticajnijih vajarki srpske umetnosti Olge Jevrić, čiji radovi odražavaju istraživački duh, ali i Olge Jančić, koji sadrže inovativne tehnike oblikovanja materijala. Fascinantne crtačke bravure Uroša Toškovića, poznatog po svom energičnom i visceralnom pristupu prati intimni svet u slikama Bogoljuba Jovanovića, kao i izvanredan lirizam prisutan u radovima Mira Glavurtića i Milovana Vidaka.

Jedan od krešenda izložbe je ekspresionističko stvaralaštvo nadrealiste Miodraga Dada Đurića, čiji radovi odražavaju surovost i napetost postratnog perioda, ali i univerzalnu borbu čoveka sa egzistencijalnim pitanjima. Nasuprot, smireno i disciplinovano apstraktno slikarstvo Miodraga B. Protića svojom preciznom kompozicijom i kontrolisanim potezima daje poseban ton izložbi, a domaćoj javnosti nepoznat rad Milete Andrejevića iz njegove njujorške zaostavštine dodaju joj važan međunarodni kontekst.

Deo izložbe posvećen je predstavnicima epohe postmodernizma, a posebno avangardnim umetnicima, čiji su smeli eksperimenti načinili veliki uticaj na umetničku scenu u Srbiji u drugoj polovini 20. veka. Tu su radovi umetnika-konceptualista Slobodana Ere Milivojevića, Neše Paripovića i Gergelja Urkoma, čija dela istražuju granice konceptualne umetnosti i dovode u pitanje ustaljene forme i ideje o umetnosti. Raša Todosijević, provokativni umetnik koji se ironično referisao kao "najveći umetnik posle Tita", bio je poznat po svojim performansima i radovima koji su preispitivali političke i društvene strukture. Takođe su izloženi radovi članova grupe BOSCH+BOSCH, koji su eksperimentisali konceptualnim umetničkim izrazom tokom sedamdesetih godina. Predstavnici umetničkih struja sa kraja 20. veka, kao što su Zoran Grebenarović i Saša Marković Mikrob, doprineli su bogatstvu avangardnog izraza radovima koji prkose konvencionalnim formama i često se igraju na granicama umetnosti i društvene satire.

U periodu koji obuhvata dekade na prelazu iz 20. u 21. vek, bili smo svedoci kontinuiranog zanemarivanja umetnosti i kulturnih ustanova u Srbiji. Institucije poput muzeja, koje bi trebalo da budu čuvari kulturnog i umetničkog nasleđa, bile su suočene sa ozbiljnim izazovima. Muzeji sa svojim galerijama često su ostajali zatvoreni zbog nedostatka sredstava, a izuzetno retko se ulagalo u otkup novih umetničkih dela. Ova situacija rezultirala je time da brojna značajna ostvarenja srpskih umetnika nisu pronašla svoje mesto u javnim institucijama, što je doprinelo propadanju kulturnog blaga i njegovoj marginalizaciji. Umesto da budu izložena i dostupna javnosti, ona su deponovana u ateljeima umetnika, ili u najgorem slučaju, bila su izgubljena ili oštećena usled nedostatka odgovarajuće brige.

Pored zanemarivanja institucija, srpski umetnici su se suočili sa ozbiljnim ekonomskim i socijalnim poteškoćama. Radili su u gotovo nemogućim uslovima, bez podrške države ili relevantnih ustanova. Nedostatak sistemske pomoći doveo je do degradacije njihovog društvenog statusa i urušavanja ionako teških ekonomskih uslova rada, pri čemu su mnogi od njih preživljavali na ivici siromaštva. Odsustvo bilo kakvog otkupa umetničkih dela dodatno je pogoršalo situaciju, onemogućivši stvaraocima da žive od svog rada i nastave da doprinose razvoju kulturnog identiteta zemlje.

U takvim okolnostima, privatni kolekcionari postali su značajni akteri na sceni očuvanja umetnosti. Dok su javne institucije bile neaktivne ili nedovoljno zainteresovane, kolekcionari su preuzeli na sebe krupnu odgovornost za očuvanje najvrednijih umetničkih dela. Njihova privatna opredeljenost za kupovinu omogućila je ne samo očuvanje važnih dela, već i njihovu zaštitu od uništenja i zaborava. Cilj izložbe "Remek-dela srpskih kolekcionara 1950 - 1990" jeste upravo da premosti duboki jaz između privatnog vlasništva i javnog interesa.