 BEOGRAD. Galerija Haos predstavlja od 15. oktobra do 15. novembra 2024. izložbu crteža i skulptura renomiranog vajara Zlatka Glamočaka. Reč je o umetniku koji je stekao svoj ugled i uspeh u Francuskoj, iako je izlagao na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u više zemalja, a po pozivu institucija i likovne kritike izlagao je sa najznačajnijim umetnicima 20. veka.
Zlatko Glamočak (1957, Bihać). Studije vajarstva završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a iste godine pohađao je i studije vajarstva na Akademiji lepih umetnosti u Veneciji. Postdiplomske studije vajarstva završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Miša Popovića. Bio je na majstorskim radionicama studija vajarstva na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu u klasama profesora Lebel, Cardot i Dehlai.
Zlatko Glamočak je bio komesar izlozbe Corps à corps (2004) koja je proglašena za godišnji kulturni dogadjaj grada Fontenay sous bois. Časopis Art Press je ovu izložbu proglasio jednom od tri najznačajnije figurativne izložbe zadnje decenije 20. veka, a na konferenciji Francuske akademija nauka i umetnosti Glamočak je bio uvršten među 25 najznačajnijih umetnika, pored Mušiča, Veličkovića, Mišoa, Šilea, Munka, Van Goga, Pikasa i drugih. Dobitnik je brojnih nagrada među kojima i nacionalne Petar Lubarda, kao i statusa istaknutog stvaraoca Crne Gore.
Realizovao je više spomeničkih skulptura na prostoru bivše Jugoslavije i nekoliko u Francuskoj.
O crtežima Zlatka Glamočaka Dimitrije Popović, između ostalog kaže: "umetnik, koji je internacionalni ugled stekao prvenstveno skulptorskim ostvarenjima, predstavlja se kao izuzetan crtač. Dok je za većinu kipara crtež medij kojim se služe pri razradi neke ideje koju će otelotvoriti u trodimenzionalni oblik Glamočak tretira crtež kao autonomnu disciplinu... Autorova zavidna crtačka veština, osim u licima i grimasama, vidljiva je posebno u prikazivanju šaka i stopala... Afirmišući medij crteža i njegove izražajne mogućnosti jasnoćom snage ekspresivnog izraza Zlatko Glamočak istovremeno ostvaruje nadrealistički karakter svojih motiva. Ono što se doima košmarnim ritualima sadizma i mazohizma projektovano je iz tragičnog iskustva stvarnosti. Moguća misao na srednjovekovnu infernalnu imaginaciju može biti u funkciji paradoksa da bi se jasnije i preciznije ukazalo na brutalnost savremenog pakla, na dezintegrisano jedinstvo današnjeg prividno celovitog svijeta". |
