Naziv projekta objedinjuje semantiku reči intermeco (predah, pauza, u muzici / pozorištu; kompozicija / komad koji se interpolira između drugih dela) i - light (engl. svetlost ili lako), upotrebljenu u ironičnom kontekstu jer je antiteza narativima i podtekstu samih radova.

Osnovni element postavke je svetlost - iluminacija, spoznaja, (samo)refleksija. Ona se rasipa, transformiše i zauzima određene forme tako da niz izloženih svetlosnih / reflektujućih instalacija, u interakciji, kreira nov kontekst. Prikazani konceptualni radovi preispituju nasleđe, identitet (History Repeat Itself), imanentno ja (Silver Hole, If You Look Closely Enough You Will See, Speachless), preuzete narative (The Personal is Political).

Autor koristi svetlost, ogledala, reflektujuće folije kao alat u konfrontaciji sa svetom. Navedeni elementi, pogotovo neonsko osvetljenje, emituju hladnoću koja poništava romantičnu ideju o uživanju u umetničkom delu. Radove svodi na objektivne iskaze težeći da budu i istiniti. Pojedini radovi i narativi imaju tautološku vrednost, predstavljaju ono što je vidljivo, od čega su sastavljeni ili pokazuju sebe kao sopstvenu referencu.

Ljiljana Maletin Vojvodić