NOVI SAD. Od otvaranja Muzeja Matice srpske za javnost 1933. godine sve postavke prikazivale su odabrana dela u hronološkom sledu. Kada se Galerija Matice srpske preselila u sopstvenu zgradu 1958. godine, umetnička dela u stalnoj postavci bila su prikazana po vekovima, koji su bili podeljeni po spratovima i tako je ostalo sve do postavki koje su intenzivnije počele da se menjaju početkom 21. veka.
Foto: Martin Candir
Obeležavanje jubileja 175 godina trajanja Galerije bilo je povod za brojne aktivnosti na obradi, popunjavanju i valorizaciji fonda, a paralelno sa tim zaokružili smo pisanje biografije ustanove u monografiji "Ponos nacije. 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske" sa analizom svih njenih osobenosti.
To je pružilo osnovu da se nova stalna postavka osmisli na drugačijim osnovama, ne kao hronološki prikaz razvoja nacionalne likovne umetnosti, već kroz analizu tema, fenomena i aktuelnih tumačenja. Sam naslov "Revizija kolekcije Galerije Matice srpske" ima dvojako značenje. Sa jedne strane naslov ukazuje na obavezu da se posle 175 godina postojanja izvrši revizija kolekcije i sagledaju njene vrednosti očima savremenog doba. Istovremeno, bila je i želja da se ukaže na svoju viziju Galerije u 21. veku kao aktivnog modernog muzeja koji svojom stalnom postavkom postaje platforma za dijalog. Stoga je ovo Revizija kolekcije i Vizija nove uloge Galerije Matice srpske u novom ciklusu istorijskog razvoja koji nas vodi ka jubileju 200 godina od osnivanja.
Foto: Martin Candir
Nova stalna postavka je podeljena u sedam modula. Kako bi se uloga i mesto Galerije Matice srpske predstavili publici, osmišljen je modul "Identitet kolekcije", koji kroz Biografiju ustanove, Puls kolekcije, Riznicu i Kabinet retkosti, odgovara na pitanje zašto je Galerija Matice srpske jedinstvena u istoriji srpske kulture. Kroz drugi modul "Hronologija srpske umetnosti" predstavljen je razvoj srpske umetnosti od 16. do 20. veka, dok treći modul "Transformabilnost umetnosti" nudi nove načine razumevanja umetnosti kroz različite medije.
Nova stalna postavka predstavlja odabrane savremene teme kroz module "Utočišta: Čovek i okruženje", "Tabu: Telo i um" i "Užitak: Rituali i navike" koji prikazuju osobenosti i domete srpske likovne umetnosti, njenom mestu u širem evropskom kontekstu i njenom ogledanju u savremenom trenutku.
Novina u postavci je modul "Skulptofilija" posvećen skulpturi, koji ukazuje na mesto vajarskih radova u kolekciji Galerije Matice srpske. U novoj stalnoj postavci svoje mesto će pronaći i najmlađi posetioci u "Dečjoj sobi" među slikama detinjstva, dok posebno mesto zauzima i "Soba za prepuštanje umetnosti" kao prostor usmeren na praćenje aktuelnih tema i muzejskih praksi, ali i mogućnost uživanja publike u prepuštanju umetnosti.
Realizacija nove stalne postavke rezultat je zajedničkog timskog rada kustosa i konzervatora Galerije Matice srpske, dok je u delu vezanom sa skulpturu stručnu pomoć pružio akademik Mrđan Bajić. Postavka obuhvata 450 umetničkih dela iz kolekcije GMS koja su nastajala u periodu od 16. do 21. veka, a potpisuju ih 160 različitih autora. Jedno delo skulptorke Olge Jevrić pozajmljeno je iz Kuće legata u Beogradu, a tri dela iz privatnog vlasništva.
Recenzenti nove stalne postavke su istoričari umetnosti prof. dr Simona Čupić i prof. dr Nikola Krstović sa Katedre za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, a stručni savetnik je prof. dr Sandro Debono, muzejski mislilac i profesor na Univerzitetu u Valeti, Malta. Za vizuelni identitet nove stalne postavke zaslužna je Svetlana Martinović.
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije. Važno! Pitanja o konkusima uputite raspisivaču konkursa.
PARIZ. Pakovanje Trijumfalne kapije u Parizu, koje su pre 60 godina zamislili umetnici Kristo i Žan-Klod, konačno je realizovano, a taj monumentalni...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam umetnik. Sledeće pitanje je bilo "A kakav tačno umetnik?" I ja sam tu ućutao. Ljudima obično kažem da sam vizuelni ili likovni umetnik. Ako im...
Koliko jada može da stane na površinu 491 × 716 cm? Teodor Žeriko je na vrhunski umetnički način dramatizovao temu večne borbe čoveka s prirodom. Ono što je pokazao ovom slikom (pakao smrti, bolesti,...
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a...
21000 Novi Sad, Srbija Arse Teodorovića 16 Telefon: 063 888 0 860 E-mail:
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
NOVI SAD. Od otvaranja Muzeja Matice srpske za javnost 1933. godine sve postavke prikazivale su odabrana dela u hronološkom sledu. Kada se Galerija Matice srpske preselila u sopstvenu zgradu 1958. godine, umetnička dela u stalnoj postavci bila su prikazana po vekovima, koji su bili podeljeni po spratovima i tako je ostalo sve do postavki koje su intenzivnije počele da se menjaju početkom 21. veka.
