 NOVI SAD. Atelje 61 predstavlja u Kreativnom distriktu, od 7. do 27. novembra 2024, tapiserije Tamare Jokić. Osnovne akademske studije pohađala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, modul dizajn, smer tekstil. Završila je master studije slikarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Bavi se povezivanjem savremenog tekstila i monumentalnog slikarstva kroz segmente digitalne umetnosti.
Svačiji život ima svoju putanju koja se stvara i razvija u specifičnom odnosu sa unutrašnjim stanjima. Za Tamaru Jokić, ova unutrašnja stanja bivaju ispoljena kroz niz radova iz domena savremene tapiserije. Igrajući se sa pojmom niti, od one sudbinske, životne, do one materijalne koja je nosilac umetničkih radova, autorka prikazuje dinamičnost ljudskog doživljaja.
Linija je korišćena kao osnovno likovno sredstvo ali sa naglašenom transformativnom osobinom. Njenim savijanjem, izvedenim manipulacijom različitih materijala (žice, bakra, tekstila, izlomljenih cd-a) stvara se utisak površine. Rezultat je svojevrsni reljefni crtež. Ukrštanje i uvijanje „niti“ pomenutih materijala stvara dinamičnu likovnu situaciju koja asocira na crtež sa izraženim gestom. Tako dobijen utisak vizuelne akcije, prema rečima autorke, sugeriše "glitch".
Dakle, nit se u radovima Tamare Jokić pojavljuje na više načina. Početni je onaj materijalni, u kojem je nit bukvalna osnova tkanine u savremenim tapiserijama. Zatim se dolazi do formalnog nivoa, u kojem su sama dela sastavljena iz niza oblika koji slobodno asociraju na niti. U likovnom aspektu, ona je sugerisana putem linija, izvedenih manipulacijom materijala. Bilo da su spiralne ili prave, organizovane su u vizuelno dinamične celine zamršenih putanja, sugerišući uvek-promenljivo ali i uvek-haotično stanje u glitch-u. Ali, za razliku od ovog kompjuterskog problema koji se najčešće sam razreši, radovi Tamare Jokić ne dobijaju razrešenje, ostajući da zamršeno "trepere", često sa naglim prekidima pravaca.
Dakle, titravost radova, gledano u celini izložbe, uvodi komponentu ljudskog. Naime, oni postaju prikaz dinamičnosti unutrašnjeg života i stanja koja se menjaju, što je sugerisano raznovrsnim i vrlo nesrodnim materijalima. Autorka na ovaj način ukazuje na dualitet ljudskog i mašinskog, u kojem prevazilaženje glitch-a za mašinu znači život, a za čoveka smrt. Putanja niti na ovaj način postaje putanja života koji je sačinjen iz niza različitih promenljivih stanja, tj. prema rečima autorke, "ima za cilj prikazivanje osećanja kroz životne promene". Ona je slobodna i daleka asocijacija niti sudbine u rukama Parki.
Jovan Đorđević |
