Prva izložba posvećena crtežu kao samostalnoj likovnoj disciplini priređena je davne 1991. godine u Paviljonu niške Tvrđave i narednih šest godina  okupljala samo niške umetnike. Početnom novog milenijuma posle kraće pauze ova izložba prerasta u veliku značajnu godišnju manifestaciju sa konkursnim karakterom uz zadatu temu, na kojoj su se javljali umetnici iz cele Srbije. Kako je dobila na popularnosti i sve većem odazivu svaka naredna je bila žirirana.

Figurativni pristup u likovnoj umetnosti je od davnina bio shvaćen i građen od bezimenih i apstraktnih elemenata. Mnogi savremeni umetnici su izgradili svoju estetiku na strukturi slike, skulpture, grafičkog lista, savremenog crteža ili čak na instalaciji. Strukturu možemo sagledati u pravom smislu  ali i sveobuhvatno. Nameću nam se životne i društvene strukture, strukturne  orjentacije, biološke strukture, polne strukture, političke, strukture pisane reči,  strukture prirodnih fenomena, strukture u muzici, umetnosti, slikarstvu, mogu biti pojmovi za vizuelizaciju ovog na prvi pogled jednostavnog izraza.

Široko poimanje Strukture, inspirisalo je veliki broj umetnika Niškog crteža, pa su i dela nastala na pomenutu temu sagledana iz više uglova. Većina se držala svog već prepoznatljivog i autentičnog likovnog, misaonog i vizuelnog  identiteta, pa je na izložbi zastupljeno mnoštvo različitih tehnika, stilova. Svakako raznorodnost u poimanju crteža zahteva kompleksno čitanje skrećući pažnju na evoluciju crteža kao medija u savremenom svetu novih tehnologija, zato je pored klasičnog crteža (na papiru ugljenom ili olovkom), zastupljen i  digitalni crtež. Dok kod nekih umetnika crtež se potpuno  materijalizuje, gradeći strukturu forme, boje, linije, površine. Umetnici ovom prilikom svojim tematskim odrednicama  skreću pažnju javnosti na savremenog čoveka okruženog globalizacijom, sve većeg raslojavanja, ratova, drastične razlike u materijalnom položaju i borbi za egzistenciju. Moramo pomenuti uticaj društvenih mreža na svakodnevni život mlađe populacije. Slojevitost digitalnih medija kao i njihovog raznorodnog sadržaja može biti od velike koristi ali i štete za društvo uopšte. Sve pomenuto utiče i na savremenog umetnika pružajući mu veće perspektive i informacije. Stoga, obiljem tehničkih mogućnosti kao i kreativnosti naših umetnika izložba predstavlja pravi reviju crtačkih  disciplina, koje možemo podeliti u nekoliko likovnih celina.

Tradicija klasičnog crteža rađena u tehnici ugljena, akvarela, grafitne olovke i kombinovane tehnika  u figurativnom prikazu uočljiv je kod Milice Antonijević, Jelene Aranđelović, Miljane Dimitrijević, Ane Cvejić, Anđele Micić, Bojana Otaševića, Jovana Spasića,  Ivana Peraka, Vladimira Ranđelovića, Sofije Milovanović. Višeslojnom figurativnom kompozicijom izvedenom u olovci i kliritu Jelena Trajković Popivoda crtež stavlja na viši nivo kako bi  crtež kao i život postao igra.  Ekspresija prirodom i prirodnim fenomenima prisutna je na crtežima Biljane Vuković, Jelena Malikov, Slobodana Radojkovića, Đure Radonjića, Daniele Fulgosi, Tatjane Marticki,  dok recimo Jelena Šalinić Terzić monumentalnim prikazom stenovitog prizora u reljefnom slojevitom namazu boje i linije potencira dominantnost prirode nad čovekom.

Igri geometriskih oblika i formi, isprepletanih linija, krugova bave se Vesna Zarev, Stevan Kitić, Danilo Paunović, Jasna Gulan Ružić, Vladica Ristić, Radovan Stanojev, Milica Rajković, dok Dejan Ristić, Tijana Miljković, Marta Pejčić, Nataša Stanojev, koriste nove mogućnosti savremene kompijuterske tehnike crtanja i fotografije. Nikola Milanov, Anđela Mujčić, Teodora Nikolić, Nikola Marković, Ivana Savić Dragana Kuprešanin svako u svom individualnom izrazu bave se emocijama savremenog čoveka izazvanim ličnim proživljenim sećanjima ili globalnim problemima i društvom.

Segmente iz prirode transponovane kroz fotografiju uz rustičnost prirodnog kamena  opažamo kod Borisa Kandolfa. Veza sa prošlošću viševekovne kulture, umetnosti i religije Bratislav Bašić naglašava kroz ostatke naše kulturne baštine. Mnoga druga dela realizovana u apstraktnom prikazu kroz crtež, kolaž, vez na papiru, platnu  generišu širu perspektivu poimanja strukture (Jovana Đorđević, Anica Radošević, Teodora Nikolić, Dominika Morariu). Stilizovane ornamente iz narodnih rukotvorina poput  ćilima, Nikola Radosavljević  perforiranjem upravo belog papira  želi da ukaže na jednakost svih u svetu i pozove na primirje i slogu. Crtež utkan u kamenu skulpturu Julije Dubavac vraća nas u davnu prošlost naših praotaca i crteža na pećinama Altamire naglašavajući slojevitu intelektualnu strukturu čoveka, tog istog savremenog bića jedinog evolutivnog od svih sisara na planeti. Tamara Pešić crtež preimenuje u  znak upozorenja i zonu anksioznosti modernog društva. Izložbom nazvanom po mestu održavanja Galerija savremene likovne umetnosti Niš neguje već više od tri decenije i zahvaljuje autorima koji svih proteklih godina pozitivno reaguju učešćem na zadatu temu i svojim delima  svako na sebi svojstven način ostavljaju trag u umetnosti svog vremena.