Milan Radomirović predstavlja linogravure, digitalne grafike, tekstove i video radove u okviru izložbe pod nazivom "Jutarnji obred - taseografika. Ovim multimedijalnim konceptom, koji spaja tradiocionalne i savremene medije problematizuje pitanja tradicije, sujeverja i ljudske sudbine i posmatrača stavlja u poziciju preispitivanja pred očiglednim protivurečnostima viđenog, saslušanog i pročitanog.

"Od samog početka cilj su bili tragovi prolaznog, efemernog događaja, prizori koji bi zaličili na nikad viđene geografske karte. Bila su to ogledala duha onoga koji ih iščitava. Krug u krugu je dominantna kompoziciona predstava gotovo svakog Milanovog grafičkog lista. Spoljnji krug je po pravilu jednohromatska arabeska u funkciji čuvara jezgra. Uloga ovog omotača je i da naše poglede usmeri u centar prizora - u lavirintsku zagonetku, spremnu za tumačenje vlastitim, malorekim alhemijskim procesom prepoznavanja i tumačenja nagomilanih, skrivenih iskustava i viđenja budućeg. Izuzetnim strpljenjem, preciznošću izrade matrice i upornošću da sve bude svrhovito u krajnjem izrazu, pokazalo se kroz vrhunsko majstorsko umeće nenametljivo za opšte prihvatanje dela.  Vidljivo je to u oštrom rezu linoleuma za spoljašnji krug ili pravougaone osnove pozadine, kao i u razlivenom kolografskom prizoru centralnog kruga. Sve je sprovedeno uzorno i dosledno, a nama ostaje da rasplićemo iznedrene prizore širom otvorenih i širom zatvorenih očiju." (Zoran Todović, iz teksta u katalogu)

Miloš Miljković predstavlja seriju slika nastajalu poslednje dve godine u tehnici akvarela i akvarel i uljani pastel na papiru kojima propituje doživljeno kroz variranje motiva kao odjek viđenog. Okrenut, pre svega, podsticajima iz prirode, slike koje razvija u ovom ciklusu emotivnog naboja kao svojevrsne beleške sa uporištem u tradiciji apstrakcije, mogu se posmatrati ne samo kao sublimacija ličnog doživljaja, no i viđenja lepote ili ugroženosti same prirode.

"Jedan od najvažnijih činilaca u procesu stvaranja je vreme. Ono je je taj agens koji od svega može napraviti zlato. Ali, ne dešava se samo od sebe. Neophodno je svakoga dana uložiti tihi i kontinuirani trud, gde plod koga nosimo u sebi, ima mogućnost da ugleda svetlost dana. Ne onda kada mi to želimo, već kada mu je vreme. Miloš Miljković kontinuirao radi. Njegov radni proces je sličan ritualu koji se ponavlja svakoga dana. Haruki Murakami kaže: 'Ako se svakog dana brijemo u isto vreme, ta rutina će postati naša duboka filozofija'. Upravo se to dešava u radovima Miloša Miljkovića. Serija njegovih apstraktnih slika je tu kao jedna neminovnost, kao nešto što je moralo da nastane. Ove slike su kao priroda. Nastaju same iz sebe i objavljuju se svetu. Tiho, uporno i kontinuirano postoje. Sve ove karakteristike Miloš je preuzeo iz prirode. On je svakodnevni šetač. Ima potrebu da hodanjem kroz prirodu postane deo njenog toka. Kroz taj proces on uči od prirode, prepoznaje njene tihe principe i primenjuje ih u svojoj umetnosti. (Đorđe Stanojević, iz teksta u katalogu)

Milan Radomirović (2001, Kruševac). Diplomirao je na grafičkom odseku na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Zorana Todovića. Master studije upisao 2024. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom profesora Zorana Todovića.

Miloš Miljković (1992, Gnjilane). Osnovne studije slikarstva završio je na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Gordana Nikolića. Master studije slikarstva  z7avršio je na istom fakultetu u klasi profesora Đorđa Stanojevića.