U svom radu istražujem važnost recikliranja kroz korišćenje svojih prethodnih radova koje sada prerađujem i sklapam u nove celine, aludirajući na važnost svega što imamo a što može da se obnovi i nastavi postojanje na neki drugi način.

Ono što je iskorišćeno, već viđeno ili potrošeno, može da nastavi da traje u nekom novom i drugačijem obliku. Motivi prirode su tu jer upravo priroda ima sopstvene reciklažne procese koji održavaju balans u ekosistemima. Ljudi su osmislili reciklažu kao sličan koncept, pokušavajući da oponašaju prirodnu sposobnost ponovnog korišćenja materijala kako bi smanjili otpad i očuvali resurse. Nažalost, u zemlji u kojoj živim i stvaram, taj proces još uvek nije prepoznat. Običnom čoveku i dalje je teško da se odrekne kupovine novog i olakog bacanja starog. Čak i kada je svestan da jedan veliki sistem, poput ekosistema, funkcioniše kroz reciklažu, obnavljajući se kroz razgradnju ili fotosintezu, čovek ne prepoznaje sebe kao deo tog sistema.

Stvaram intuitivno, bez prethodno napravljenog plana vođena trenutnom idejom i osećajem. Uživam u procesu obnavljanja i davanja novog života nečemu što je zaboravljeno. Oblici koji su prepoznatljivi na mojim radovima rađeni su u startu u tehnici kolaža i monotipije a zatim prilagođeni digitalnom formatu iz koga sada oblikujem delove koje uklapam u nove celine.

Motiviše me ideja da će u bliskoj budućnosti sistem reciklaže biti prepoznatat kao važan deo života čoveka i da će taj proces dovesti do smanjenja otpada i otrova koji ubijaju živi svet. Želim da poručim da umetnost govori različitim jezicima, i da ne postoje pravila koja ne može da preoblikuje ili promeni. Priroda cveta na različite načine ali je cvetanje na svakom kraju planete radosno ako se dešava u uslovima u kojima je priroda zaštićena i očuvana.

Stvaram kompozicije koje imaju svoj ritam i kolorit, svetlo i kontrast. Digitalne kompozicije su štampane na platnu i kaširane na drvenu podlogu.

Tatjana Trajković