Na izložbi je predstavljeno 12 radova, od kojih su 3 zidne. Dimenzije skulptura su u rasponu od 3,5 cm do 40 cm.

Moji radovi istražuju unutrašnju snagu materijala i proces transformacije inspirisan evolucijom stenovitog reljefa Zemlje. Fokus je na dijalogu između supstance i stvarnosti, gde se elementi menjaju i prelaze granice suprotnosti (puno-prazno, svetlo-tamno, čvrsto-meko).

Kroz umetničko istraživanje, proučavam strukturu i značenje umetničke forme, koja se u mojim radovima pojavljuje kao materijalizacija ideje i vizuelni prikaz nečega što postoji u umu.

Kao najpogodniji medij za istraživanje transformacije materijala odabrala sam keramičku skulpturu. Proces u kojem se glina kroz visoku temperaturu menja u čvrstu formu podseća na prirodnu pojavu gde krečnjak prelazi u mermer. Upravo ta veza između prirodnog i umetničkog oblika podstakla me je da skulpturama dam strukturu nalik mermeru. Tako su nastale tri celine: protolitna, klastična i marmorealna, koje ukazuju na međusobnu povezanost u vizuelnoj percepciji.

Oblici skulptura su geometrijski i apstraktni, a materijal i forma deluju kao da su nastali u prirodi. Njihova površina i tekstura imaju ključnu ulogu u izražavanju unutrašnje strukture. Skulpture različitih formi i dimenzija, postavljene u prostoru, istražuju granice skulpture kao umetničkog medija - od njenog odnosa prema prostoru do načina na koji se može posmatrati i doživeti.

Na izložbi će se postaviti pitanje odnosa skulptura i prostora, te da li će vizuelni doživljaj otkriti zamišljeni koncept i naglasiti kontrast između unutrašnje strukture i spoljašnje forme.

Iz lične perspektive, istražujem odnos prema keramičkoj umetnosti kao delu savremene vizuelne umetnosti, a ne samo primenjene umetnosti. Ovo je posebno važno u kontekstu savremenih umetničkih praksi, gde je keramika, nakon dodele Turnerove nagrade Graysonu Perryju (2003), postala deo savremene umetničke scene.

Julija Dubovac