Maruša Sagadin

Izložba "Future of Melancholia" promišlja melanholiju kao stanje duha koje odražava složenost savremenog trenutka. Ovaj fenomen u isto vreme predstavlja reakciju na izazove populističkih tendencija širom sveta, izraženu kroz povlačenje iz političkog i javnog života u sferu privatnog.

Posebna pažnja posvećena je načinima na koje umetnici istražuju ovu teskobu i introspektivnost, koje ujedno odražavaju unutrašnji sukob između tradicije i progresa. Neretko se okreću nadrealnom i snolikom, koristeći ih kao sredstva za promišljanje odnosa između unutrašnjeg osećanja i stanja sveta koji ih okružuje. Nastala dela prate narativne strukture koje su ponekad mračne i nedokučive, ali ipak prožete humorom i nadom. Ovaj melanholični senzibilitet je u fokusu izložbe koja kroz tri gotovo istovremeno predstavljena segmenta – u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića i Salon MSUB-a) i u HALLE FÜR KUNST Steiermark (HK Štajerska) u Gracu – povezuje istorijske, modernističke i savremene umetničke pozicije iz Srbije i Austrije.

U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće predstavljene savremene austrijske umetničke pozicije zajedno sa radovima pionirke nadrealizma Suzane Venger (Susanne Wenger), čije je stvaralaštvo bilo prikazano na 60. Venecijanskom bijenalu prošle godine. Ova izložba ima za cilj da otvori prostor za novo vrednovanje umetničke prakse Suzane Venger i njenog nasleđa, predstavljajući dve serije radova: Traumgesichte (Snoviđenja), crteže u boji iz 1943–44. godine koji prikazuju fantastičnu faunu i Ikonen der großen Traurigkeit (Ikone velike tuge) iz perioda 1993–94, nastale nakon njenog dugog i često duhovno veoma bogatog boravka u Nigeriji.

Na prvom i drugom spratu Galerije-legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića  izloženi su radovi savremenih austrijskih umetnika i umetnica, među kojima su Kamila Bišof (Kamilla Bischof), Flora Hauzer (Flora Hauser), Katarina Heglinger (Katharina Höglinger), Ernst Jođi Jeger (Ernst Yohji Jaeger), Nana Kajzer (Nanna Kaiser), Matijas Nogler (Matthias Noggler), Maruša Sagadin (Maruša Sagadin), Ana Šahinger (Anna Schachinger), Klaus Šuster (Klaus Schuster) i Liza Slavic (Lisa Slawitz). Pomenuti umetnici i umetnice pristupaju temi melanholije iz različitih perspektiva, uvodeći posmatrača u ono što se čini kao niz unutrašnjih svetova. Ova često neonadrealistička dela funkcionišu samostalno, dok su delom u dijalogu s nasleđem Suzane Venger. Svaki od ovih radova razvija sopstvenu narativnu strukturu i hrabro istražuje nove umetničke puteve.

Samostalna izložba Molded Filipa Timišla (Philipp Timischl) u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu predstavlja ciklus novih slika, u kojima umetnik istražuje fenomen melanholije prisutan među mlađim generacijama danas. Istovremeno, oslanja se na koncept hauntology, prema kojem je današnja umetnička produkcija obeležena "duhovima" prošlosti: beskrajnim petljama kulturnih elemenata koji se ponavljaju i na taj način brišu budućnost u beskonačno repetitivnom sadašnjem trenutku. Timišlova dela takođe svedoče o nesigurnostima vremena u kojem živimo, čime se direktno povezuju s temama izložbe Future of Melancholia.

U HALLE FÜR KUNST Steiermark (HK Štajerska) u Gracu od 22. marta do 8. juna 2025. biće predstavljena tri umetnička naraštaja iz Srbije, u okviru istraživanja kontinuiteta imažinerije nadrealnog ili asocijativnog od dvadesetih godina prošlog veka do danas. Istorijske pozicije obuhvataju radove nadrealističke grupe okupljene oko Marka Ristića, Vana Bora, Radojice Živanovića Noe i drugih, koji su bili začetnici nadrealizma u Srbiji i istovremeno aktivni u međunarodnim nadrealističkim krugovima. U periodu od pedesetih do devedesetih godina dvadesetog veka pojavili su se umetnici i umetnice izrazito individualnih pristupa i poetika, kao što su Ilija Bašičević Bosilj, Ljiljana Blaževska, Olga Jevrić, Bogoljub Jovanović, Radomir Reljić, Leonid Šejka, Sava Sekulić i Milica Zorić. Njihova dela, bilo kroz figuraciju ili apstraktne forme, istražuju metafizičke perspektive, nadrealne motive, alegorijske vizije i odnose između duha i materije, čime kreiraju jedinstvene prikaze neposredne stvarnosti i doživljaja sveta.

Izložba takođe uključuje dela savremenih srpskih umetnika koji, poput svojih austrijskih kolega čiji se radovi prikazuju u Beogradu, koriste aluzivni jezik i nostalgične prizore kako bi oblikovali fantastične, sugestivne, ponekad i turobne svetove. Poput svojih prethodnika, ova generacija, koju čine Lidija Delić, Biljana Đurđević, Milena Dragićević, Marko Obradović i Saša Tkačenko, može se opisati kao idiosinkratična – povezana sa umetnicima širom sveta u novim kontekstima kako bi stupila u nadnacionalni i multilateralni dijalog.

"Future of Melancholia" nastala je kroz saradnju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i HALLE FÜR KUNST Steiermark. Ova izložba ne bi bila moguća bez velikodušne podrške Odeljenja za kulturu pokrajine Štajerske, Saveznog ministarstva za evropske i međunarodne poslove Austrije (BMEIA), Srpske akademije nauka i umetnosti i Ministarstva kulture Republike Srbije. Projekat je pokrenut u okviru BMEIA programa Imagine Dignity – Laboratories of Hope: Regenerating Democratic Prosperity.

Projekat ima za cilj da promoviše dublju razmenu i kulturno povezivanje između Srbije, Austrije i Štajerske u kontekstu zajedničkog evropskog prostora, pružajući dijaloški vid u aktuelne tokove u umetnosti.