CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Terra 26
Dunavski dijalozi 03
Digital Art 04
Videomedeja 21
Noć muzeja 2010
Videomedeja 16
Videomedeja 24

Sponzor rubrike
Od Pikasa do Marine Abramović Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
Wednesday, 19 March 2008

ImageKongresni centar "Master“ Novosadskog sajma, 13 - 18. mart 2008. Savremena galerija, Zrenjanin. 22. mart - 10. april 2008.
Izložbu Od Pikasa do Marine Abramović čini skup pedesetak dela tridesetorice svetski afirmisanih autora „pronađenih“ u muzejskim, galerijskim i privatnim zbirkama u Vojvodini. Ideja o ovoj postavci nametnula se njenim autorima zahvaljujući iskustvu opstvarenom prošlogodišnjom realizacijom izložbe Pikaso-Miro-Dali. Ta izložba, formirana od crteža, gvaševa i grafika trojice španskih i svetskih umetnika iz privatnih kolekcija u Vojvodini, sasvim neočekivano, pokazala je da u našem neposrednom okruženju postoje značajni i "upotrebljivi“ kolekcionarski kapaciteti, čitavo kolekcionarsko bogatstvo.



Viktor Vazareli


Marina Abramović


Rene Magrit


Alberto Đakometi


Julije Knifer


Kristo i Žan Klod


Robert Mepletorp

Oleg Kulik

Miroslav Klivar


Amedeo Modiljani


Gudmundur Gudmundson Ero


Kit Hering

Edvard Lusi Smit

Jezus Rafael Soto

Jozef Alberts
 

Naslovom izložbe Od Pikasa do Marine Abramović apostrofirana su imena Pikasa - koji je početkom dvadesetog veka pokretanjem kubizma načinio jednu od najznačajnijih promena shvatanje slike i njenog smisla, te naše umetnice svetske afirmacije Marine Abramović kao eklatantnog predstavnika interdisciplinarnog shvatanja umetnosti koja se, krajem tog istog stoleća, bitno izmenjena, suštinski infiltrirala u svakodnevne životne manifestacije (život = umetnost)... Između imena Pikasa i Abramovićeve je impozantan spisak umetnika (Modiljani, Šagal, Bife, Đakometi, Miro, Dali, Magrit, Vorhol, Pistoleto, Albers, Vazareli, Knifer, Kristo, Kabakov, Erro, Hering, Bojs, Kavelini, Rajner, Klivar, Lusi-Smit, Mapletorp,Kulik, Peržovski). Dakako, dela ovih umetnika nisu koncepcijski uređena u ovoj izložbi. Postavku su, naravno, „diktirali“ kolekcionarski kapaciteti i obaveštenost autora izložbe sa sadržajima privatnih i muzejsko-galerijskih zbirki u Vojvodini te jedne privatne zbirke iz Beograda. U izvesnom smislu, na jedan krajnje uslovan način, po ovim eksponatima je moguće slutiti i preoznavati tokove razvoja moderne i savremene umetnosti, njenu funkcionalizaciju... Bar u onom smislu kako je, još sredinom sedamdesetih godina, o umetnosti proteklog veka lucidno i sažeto pisao ugledni Đilo Dorfles u predgovoru knjige „Umetnost danas“ Edvarda Lusi-Smita uglednog teoretičara (i umetnika zastupljenog na izložbi):

„Ako je prva polovina stoleća predstavljala najveću eksploziju kreativnih snaga na području vizuelnih umetnosti (koje, kao što smo videli, možemo grupisati u već istorijske pokrete: futurizam, kubizam, nadrealizam, konstruktivizam, ekspresionizam...) isti je slučaj i nakon Drugog svetskog rata. Pop-art, op-art, tašizam (ili apstraktni ekspresionizam), minimal-art i, konačno, body-art, narrative-art, konceptualizam, govore nam kako je ljudska kreativnost daleko od toga da bude ugušena - kako su to neki predviđali - iako se umetnost ponekad nalazi u opasnosti da uništi samu sebe zbog žudnje za novatorstvom, zbog bojazni da održi korak sa zahtevima tržišta žrtvujući često ono što bi trebalo biti njezinim autentičnim ciljevima, te zbog nasedanja laskanjima i skučenostima potrošačkog društva što je, možda, najznačajnija karakteristika našeg vremena.

Ali umetnost je – kako god je želeli definisati i opisati – uvek imala i još ima ima zadatak da odražava situacije koje proizilaze iz društva. Neizbežno je, dakle, da i savremena umetnost izražava i odražava složenu i kontrastnu sociološku, političko-ekonomsku, etičku i idejnu situaciju društva u kojem se očituje.“ Izvod iz Dorflesovog teksta, dakako, nije slučajan. Jer, ovom izložbom su obuhvaćena dela najznačajnih predstavnika nekih od pomenutih umetničkih pokreta – kubizma (Pikaso), nadrealizma (Miro, Dali, Magrit), ekspresionizma (Šagal, Bife), pop-arta (Vorhol), op-arta (Vazareli, Soto), minimal arta (Albers, Knifer), body-arta (Rainer), konceptualizma (Bojs, Abramović, Kavelini, Klivar...) te u pominjane stilske i koncepcijske kategorije neuvrštenih Đakometija, Kristoa & Žan Klod, Kabakova, Pistoleta, Eroa, Heringa, Mapletorpa, Lusi-Smita, Klivara, Kulika i Peržovskog...  U svakom slučaju, spisak umetničkih imena započet Pikasom je impozantan. Ispostavilo se da su na dispoziciji bila dela umetnika moderne umetnosti, one umetnosti koja je tokom proteklog dvadesetog veka stvarala hipoteze i forme kojima je omogućavano novo iskustvo ali i bitno prisustvo umetnika u realnosti; onih umetnika koji su, kako to tvrdi Argan, „ostvarili i očuvali izvesne vrednosti, i uporedo s njima, etičko opravdanje i autentičnost sopstvenog delovanja“...

 

Izložba Od Pikasa do Marine Abramović, je i na jedan sasvim drugi način indikativna. U tegobnom tranzicijom obeleženoj prvoj deceniji dvadesetprvog stoleća, ona ukazuje i na činjenicu da ni epohalne, čak egzistencijalne krize, ne poništavaju želju za duhovnim vrednotama. Postojanje ovih dela u našem neposrednom okruženju, u nevelikim privatnim i odista skromnim muzejsko-galerijskim kolekcijama, svojevrsni je dokaz večne čovekove potrebe za vrhunskim dometima ljudske kreativnosti.

Istovremeno, postavka je sociološki simptomatična jer ukazuje na činjenicu da dela značajnih svetskih umetnika poseduju uglavnom „mali“ kolekcionari, pojedinci entuzijasti i zaljubljenici... Privatni kolekcionari sa kojima je sarađivano na organizaciji ove izložbe, uglavnom su strukom vezani za umetnost – bilo da se radi o umetnicima, istoričarima umetnosti ili galeristima, o ljudima koji do dela u svojim kolekcijama nisu dolazili zahvaljujući vlastitom kapitalu nego zahvaljujući pukoj okolnosti da su u neposrednom kontaktu sa brojnim akterima ukupnog sistema umetnosti... Tek su retki kolekcionari u nas koji nastoje i uspevaju da svoju svest o estetskim i etičkim dometima značajnih stvaralaca zadovolje direktnom kupovinom. Takođe, značajna je napomena da su u ovoj izložbi znatno brojniji eksponati iz privatnog vlasništva od onih pozajmljenih iz muzejskih inventara. Zapravo, ovom se izložbom ukazuje na zapuštenost institucionalnih zbirki, na siromaštvo i nemoć naših muzeja da se „opskrbe“ relevantnim umetničkim dokazima o duhovnom stanju našeg društva u okviru civilizacije čiji smo faktički deo... Zbog toga ovu izložbu je moguće shvatiti i kao svojevrsno konstatovanje i kritiku stanja, kao malu sociološku indikaciju, kao manifestaciju koja na jedan specifičan način – kako je govorio već pominjani i citirani Dorfles - odražava složenu i kontrastnu sociološku, političko-ekonomsku, etičku i idejnu situaciju društva u kojem se očituje...

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Deseto izdanje Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi održaće se od 22. jula do 16. septembra 2022. u Novom Sadu u organizaciji ...
NOVI SAD. U Kulturnoj stanici "Svilara", od 16. do 25. juna 2021, biće predstavljena izložba "Strange Views: Graz and Novi Sad...
NOVI SAD. Galerija Bel Art predstavlja od 9. do 25. oktobra 2020. izložbu radova Mire Brtke (Novi Banovci, 1930 – Zemun 2014). Diplomirala je...
NOVI SAD. Internacionalni žiri 27. Internacionalnog umetničkog festivala novih medija Videomedeja koji su činili Christl Baur iz Austrije, Marc Lee...
GORNJI MILANOVAC. Jubilarni 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, najveća i najobuhvatnija izložba malog formata svetskoj javnosti biće ...
Svet digitalne umetnosti
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Novi Sad

Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Centar Pompidu je priredio retrospektivnu izložbu Jim Dine-a,...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Galerija Dina Vierny priredila je izložbu povodom obeležavanja...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
Dejan Medaković
Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
 
Intervju
Pavle Jovanović
 
Reportaže
Ove godine, Galerija Matice srpske nakon obeležavanja velikog jubileja, u 176. godini postojanja potvrđuje kontinuitet trajanja na liniji tradicionalnog i modernog, priređivanjem monumentalne izložbe nedovoljno poznatog umetnika, renesansnog...
Knjige i časopisi
Učesnici: Clay Butler, Line Hoven, Šаndor Gogoljаk, Ninа Bunjevаc, Rob Sаto, Alem Ćurin, Nicole Claveloux, Jugoslаv Vlаhović, Kevin Mutch, Andrei Molotiu, Toc Fetch, Michael Hacker,...
Intervju
Na tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim delovanjem, fotografskim i likovnim majstorstvom. Iako formalno nikad nije sticao zvanja, Jovanović je ipak uspeo da se nametne i održi kao jedan od...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom