CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 06
Digital Art 02
Digital Art 09
Terra 17
Noć muzeja 2008
Terra 26
Terra 25

Sponzor rubrike
Od Pikasa do Marine Abramović Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
Wednesday, 19 March 2008

ImageKongresni centar "Master“ Novosadskog sajma, 13 - 18. mart 2008. Savremena galerija, Zrenjanin. 22. mart - 10. april 2008.
Izložbu Od Pikasa do Marine Abramović čini skup pedesetak dela tridesetorice svetski afirmisanih autora „pronađenih“ u muzejskim, galerijskim i privatnim zbirkama u Vojvodini. Ideja o ovoj postavci nametnula se njenim autorima zahvaljujući iskustvu opstvarenom prošlogodišnjom realizacijom izložbe Pikaso-Miro-Dali. Ta izložba, formirana od crteža, gvaševa i grafika trojice španskih i svetskih umetnika iz privatnih kolekcija u Vojvodini, sasvim neočekivano, pokazala je da u našem neposrednom okruženju postoje značajni i "upotrebljivi“ kolekcionarski kapaciteti, čitavo kolekcionarsko bogatstvo.



Viktor Vazareli


Marina Abramović


Rene Magrit


Alberto Đakometi


Julije Knifer


Kristo i Žan Klod


Robert Mepletorp

Oleg Kulik

Miroslav Klivar


Amedeo Modiljani


Gudmundur Gudmundson Ero


Kit Hering

Edvard Lusi Smit

Jezus Rafael Soto

Jozef Alberts
 

Naslovom izložbe Od Pikasa do Marine Abramović apostrofirana su imena Pikasa - koji je početkom dvadesetog veka pokretanjem kubizma načinio jednu od najznačajnijih promena shvatanje slike i njenog smisla, te naše umetnice svetske afirmacije Marine Abramović kao eklatantnog predstavnika interdisciplinarnog shvatanja umetnosti koja se, krajem tog istog stoleća, bitno izmenjena, suštinski infiltrirala u svakodnevne životne manifestacije (život = umetnost)... Između imena Pikasa i Abramovićeve je impozantan spisak umetnika (Modiljani, Šagal, Bife, Đakometi, Miro, Dali, Magrit, Vorhol, Pistoleto, Albers, Vazareli, Knifer, Kristo, Kabakov, Erro, Hering, Bojs, Kavelini, Rajner, Klivar, Lusi-Smit, Mapletorp,Kulik, Peržovski). Dakako, dela ovih umetnika nisu koncepcijski uređena u ovoj izložbi. Postavku su, naravno, „diktirali“ kolekcionarski kapaciteti i obaveštenost autora izložbe sa sadržajima privatnih i muzejsko-galerijskih zbirki u Vojvodini te jedne privatne zbirke iz Beograda. U izvesnom smislu, na jedan krajnje uslovan način, po ovim eksponatima je moguće slutiti i preoznavati tokove razvoja moderne i savremene umetnosti, njenu funkcionalizaciju... Bar u onom smislu kako je, još sredinom sedamdesetih godina, o umetnosti proteklog veka lucidno i sažeto pisao ugledni Đilo Dorfles u predgovoru knjige „Umetnost danas“ Edvarda Lusi-Smita uglednog teoretičara (i umetnika zastupljenog na izložbi):

„Ako je prva polovina stoleća predstavljala najveću eksploziju kreativnih snaga na području vizuelnih umetnosti (koje, kao što smo videli, možemo grupisati u već istorijske pokrete: futurizam, kubizam, nadrealizam, konstruktivizam, ekspresionizam...) isti je slučaj i nakon Drugog svetskog rata. Pop-art, op-art, tašizam (ili apstraktni ekspresionizam), minimal-art i, konačno, body-art, narrative-art, konceptualizam, govore nam kako je ljudska kreativnost daleko od toga da bude ugušena - kako su to neki predviđali - iako se umetnost ponekad nalazi u opasnosti da uništi samu sebe zbog žudnje za novatorstvom, zbog bojazni da održi korak sa zahtevima tržišta žrtvujući često ono što bi trebalo biti njezinim autentičnim ciljevima, te zbog nasedanja laskanjima i skučenostima potrošačkog društva što je, možda, najznačajnija karakteristika našeg vremena.

Ali umetnost je – kako god je želeli definisati i opisati – uvek imala i još ima ima zadatak da odražava situacije koje proizilaze iz društva. Neizbežno je, dakle, da i savremena umetnost izražava i odražava složenu i kontrastnu sociološku, političko-ekonomsku, etičku i idejnu situaciju društva u kojem se očituje.“ Izvod iz Dorflesovog teksta, dakako, nije slučajan. Jer, ovom izložbom su obuhvaćena dela najznačajnih predstavnika nekih od pomenutih umetničkih pokreta – kubizma (Pikaso), nadrealizma (Miro, Dali, Magrit), ekspresionizma (Šagal, Bife), pop-arta (Vorhol), op-arta (Vazareli, Soto), minimal arta (Albers, Knifer), body-arta (Rainer), konceptualizma (Bojs, Abramović, Kavelini, Klivar...) te u pominjane stilske i koncepcijske kategorije neuvrštenih Đakometija, Kristoa & Žan Klod, Kabakova, Pistoleta, Eroa, Heringa, Mapletorpa, Lusi-Smita, Klivara, Kulika i Peržovskog...  U svakom slučaju, spisak umetničkih imena započet Pikasom je impozantan. Ispostavilo se da su na dispoziciji bila dela umetnika moderne umetnosti, one umetnosti koja je tokom proteklog dvadesetog veka stvarala hipoteze i forme kojima je omogućavano novo iskustvo ali i bitno prisustvo umetnika u realnosti; onih umetnika koji su, kako to tvrdi Argan, „ostvarili i očuvali izvesne vrednosti, i uporedo s njima, etičko opravdanje i autentičnost sopstvenog delovanja“...

 

Izložba Od Pikasa do Marine Abramović, je i na jedan sasvim drugi način indikativna. U tegobnom tranzicijom obeleženoj prvoj deceniji dvadesetprvog stoleća, ona ukazuje i na činjenicu da ni epohalne, čak egzistencijalne krize, ne poništavaju želju za duhovnim vrednotama. Postojanje ovih dela u našem neposrednom okruženju, u nevelikim privatnim i odista skromnim muzejsko-galerijskim kolekcijama, svojevrsni je dokaz večne čovekove potrebe za vrhunskim dometima ljudske kreativnosti.

Istovremeno, postavka je sociološki simptomatična jer ukazuje na činjenicu da dela značajnih svetskih umetnika poseduju uglavnom „mali“ kolekcionari, pojedinci entuzijasti i zaljubljenici... Privatni kolekcionari sa kojima je sarađivano na organizaciji ove izložbe, uglavnom su strukom vezani za umetnost – bilo da se radi o umetnicima, istoričarima umetnosti ili galeristima, o ljudima koji do dela u svojim kolekcijama nisu dolazili zahvaljujući vlastitom kapitalu nego zahvaljujući pukoj okolnosti da su u neposrednom kontaktu sa brojnim akterima ukupnog sistema umetnosti... Tek su retki kolekcionari u nas koji nastoje i uspevaju da svoju svest o estetskim i etičkim dometima značajnih stvaralaca zadovolje direktnom kupovinom. Takođe, značajna je napomena da su u ovoj izložbi znatno brojniji eksponati iz privatnog vlasništva od onih pozajmljenih iz muzejskih inventara. Zapravo, ovom se izložbom ukazuje na zapuštenost institucionalnih zbirki, na siromaštvo i nemoć naših muzeja da se „opskrbe“ relevantnim umetničkim dokazima o duhovnom stanju našeg društva u okviru civilizacije čiji smo faktički deo... Zbog toga ovu izložbu je moguće shvatiti i kao svojevrsno konstatovanje i kritiku stanja, kao malu sociološku indikaciju, kao manifestaciju koja na jedan specifičan način – kako je govorio već pominjani i citirani Dorfles - odražava složenu i kontrastnu sociološku, političko-ekonomsku, etičku i idejnu situaciju društva u kojem se očituje...

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Otvaranje Likovne kolonije Sićevo 2017. zakazano je za petak 1. septembar 2017. u...
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
KIKINDA. Muzej Terra, autorski projekat Slobodana Kojića, biće svečano otvoren 5. decembra 2017....
NOVI SAD. 21. Godišnja izložba Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave "Likovni...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Maj 2007.
Mandićevo shvatanje sveta odredjeno je...
Zbirka strane umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2007.
Mnoge misli, javni nastupi...
Galerija Vojvođanske banke, Novi Sad. Decembar 2006.
Za razliku od prethodnih...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Novembar 2003...
Galerija SANU (Platoneum), Novi Sad. Maj 2001...
Savremena galerija, Zrenjanin. 11 - 28. oktobar 2010.
Savremena galerija Zrenjanin u...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 1 - 31. oktobar 2009.
Novosadska publika...
Reportaže
  • ImageTERRA, Pogon II, Kikinda. Jul 2009.
    Simpozijum "TERRA" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895.…
Knjige i časopisi
  • ImageDragi i poštovani čitaoci, pred vama je sveska časopisa Gradina koja u "Novoj seriji" nosi broj 50-51. Ova jubilarna Gradina zbog tehničkih i finansijskih razloga neoprostivo kasni. Nadamo se da će obimom i kvalitetom sadržaja nadoknaditi…
Intervjui
  • ImageKaže se: Svet je onakav kakav smo naučeni da vidimo. Ova tvrdnja vredi za najveći broj ljudi koji se mire gotovo sa svim što im se nasuče u život. Ali, uvek se nađu neki pripadnici u…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom