Mesta imaju svoj karakter. Svako nosi priču i raspoloženje. Po mišljenju autorke, uloga osetljivog posmatrača i umetnika jeste da pročita tu atmosferu, dešifruje njene osobine i potom tu prostornu poeziju prevede na jezik umetnosti – koji predstavlja spoj sinteze slike sa osećanjima i emotivnim nabojem koji donosi sam tvorac.

Autorka često putuje kroz vreme vraćajući se uticajima iz sveta svog detinjstva. Korača kroz asocijacije i osećanja rođena u procesu uranjanja u stvarnost od najranijih godina. Priseća se čulnih susreta sa prostorom: zasićenje očiju slikama, duše vibracijom trenutka. Posmatranje, okretanje, zumiranje, mirisanje i slušanje.

Nemirna radoznalost deteta zahtevala je stalno upoznavanje stvarnosti kroz neprestano istraživanje – otkrivanje, češkanje, otkopavanje slojeva pronađenih struktura – grumenova zemlje, kamenja, grana, muva osušenih posle zime, otkrivenih na početku sezone izleta.

Interesovanje za odnose između prostora, materije i strukture ostalo je sa autorkom do danas.

Kroz svoje radove priča priču o tome kako stvarnost prodire u nas, kakve naslage ostavlja u nama i šta postaje kada iz nas zrači, filtrirana kroz individualnu osetljivost, iskustva, priče. Malgoržata želi da izgradi crtačka i slikarska razmatranja o tome kakav trag ostavljaju utisci iz dečijeg višečulnog doživljaja prostora i kako ta duboko ukorenjena sećanja postaju osnov za tumačenje „odraslog” sveta kroz stalna pozivanja na ono što poznajemo i volimo.

Autorka stvara seriju znakova povezanih sa određenim kontekstom, lokalitetom. Ispisuje rečnik mesta u kojima je boravila i koje je iskusila – spisak reči koje nose energiju gesta ili tragove prolaska vremena.

Malgoržata Zbrojinska Piatek