CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 25
Digital Art 06
Noć muzeja 2011
Terra 28
Digital Art 09
Digatal Art 01
Noć muzeja 2007

Sponzor rubrike
Vladimir Ranković - Digital print Štampaj E-pošta
(20 glasanja)
Tuesday, 25 March 2008

ImageLikovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 27. mart - 15. arpril 2008.
Zahvaljujući visoko razvijenoj digitalnoj tehnologiji snimanja, reprodukovanja i umnožavanja, sam čin kreativnog poigravanja tom zaostavštinom je u mnogome pojednostavljen i usavršen. Kreativan pristup kroz umetnost citata, mimikrije, transavangarde karakteriše doba postmoderne kao pokušaj preispitivanja puta koji je umetnost do sada prešla, a zapravo je težnja da se pronađu nove paradigme kreativnosti, pa i nova tumačenja čitave istorije.


Istorija umetnosti je egzaktna nauka, ili se bar čini da je do sada uspešno registrovala i rastumačila kretanja i transformacije kreativnih ideja kroz različita vremenska razdoblja. Upravo taj fenomen sigurnosti u datu periodizaciju i klasifikaciju umetničkih kretanja kroz vekove podstiče pojedine savremene umetnike da se poigraju ovim "zadatim" i okoštalim odrednicama, tim pre što im, zahvaljujući brzoj i razgranatoj mreži komunikacija i informacija, lakom pristupu bazama podataka i obimnoj literaturi iz oblasti istorije umetnosti,  više nego ijednima ranije, na uvidu stoji ogromna zaostavština svih ranijih vekova i milenijuma.

Zahvaljujući visoko razvijenoj digitalnoj tehnologiji snimanja, reprodukovanja i umnožavanja, sam čin kreativnog poigravanja tom zaostavštinom je u mnogome pojednostavljen i usavršen. Kreativan pristup kroz umetnost citata, mimikrije, transavangarde karakteriše doba postmoderne kao pokušaj preispitivanja puta koji je umetnost do sada prešla, a zapravo je težnja da se pronađu nove paradigme kreativnosti, pa i nova tumačenja čitave istorije. Jedan od naših umetnika koji se poigrao nepogrešivošću istorije umetnosti je i kragujevački autor Vladimir Ranković. Njegov ciklus digitalnih grafika "Gosti - reprodukcije nepostojećih slika" uvodi likove sa poznatih slika 18. i 19. veka u enterijere današnjeg, modernog intimnog okruženja.

Zahvaljujući kvalitetnoj digitalnoj fotografiji visoke rezolucije i kompjuterskom programu fotomontaže, odnosno veštim stapanjem ljudskih figura sa istorijskih slika i savremenog enterijera, autor postiže kod gledaoca efekat zbunjivanja, ali i upitanosti šta je original a šta reprodukcija, i konačno, postavlja pitanje o vrednosti same reprodukcije (umetnosti i stvarnosti) kao umetničkog dela. Ovaj ciklus je konsekventan nastavak niza Rankovićevih umetničkih izložbenih projekata poslednjih godina u kojima se bavio prostorima u smislu životnog okruženja. Tako u seriji slika "Prostori" na stilizovan način, uz kolažiranje fragmenata različitih nađenih struktura, dočarava neposredno, svakodnevno okruženje, u instalaciji "Kreveti Balkana" organizuje žive susrete i dijaloge umetnika balkanskih zemalja, uz sva istorijska opterećenja koja nose, na skučenom prostoru spojenih kreveta, da bi u narednoj seriji radova "Tuđi prostori" na siluete anonimnih osoba projektovao snimke enetrijera iz njihovog privatnog okruženja.

U seriji "Gosti - reprodukcije nepostojećih slika" Ranković otvara nove prostore umetničkog dijaloga, uvodeći sadržaje poznatih figuralnih kompozicija ovekovečenih istorijom umetnosti u današnji običan (sopstveni) stambeni prostor. Tako romantični junak sa slike "Putnik nad morem magle" Kaspara Davida Fridriha iz 1818. baca pogled na Kragujevac kroz prozor sobe na petom spratu, "Portret slikara Franca Pfora" postavljen je takođe u enterijer prepoznatljivog kragujevačkog stana uz šolju kafe, sa jednim od radova Vladimira Rankovića ("Tuđi prostori") u pozadini, žena sa slike Ilje Rjepina seda u kožnu fotelju preko puta nas, na razgovor uz kafu u troje, Engrova gospođica s krznom iz 1806. našla se u sobi ispred modernističke zavese na šarene pruge, a tekođe drevna "Devojka sa pismom" Teodora Mateinija sa kraja 18. veka sedi za računarom i skenerom. Junakinja slike  Ežena Delakroa "Devojčica na groblju" iz 1824. sedi začuđena ispred prozora sa kragujevačkim krovovima i nekoliko silueta iz "Tuđih prostora" u pozadini, a Vislerova "Bela devojka" iz 1862. ulazi u sobu sa brojnim monografijama moderne umetnosti na polici, itd. Stapanje istorijskog, istorifikovanog i savremenog postignuto je u potpunosti, a time i konceptualno ukidanje razlike u vremenima nastanka prizora. Ranković ukida ovu razliku zbunjujući i najbolje poznavaoce istorije umetnosti, nudeći na uvid "reprodukcije" dela kakva bi sam želeo da postoje, odnosno koja postoje samo na njegovim "Reprodukcijama nepostojećih dela" - originalima nove umetnosti koja ne priznaje vremenske i prostorne granice, samo granice mašte i kreativnosti.

Andrej Tišma


Vladimir Ranković je rođen 1973. godine u Kragujevcu. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga, u klasi profesorke Milice Vučković. Radi na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2019
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
NIŠ. U galeriji u Oficirskom domu, od 17. decembra 2019. do 17. januara 2020, biće otvorena...
NOVI SAD. Festival savremene umetnosti "Dunavski dijalozi 2019" održava se u Apatinu,...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Grand Palais organizovao je grandioznu izložbu ...
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i...
BRISEL. U Palati Bozar u Briselu, 18. februara 2016. je otvorena izložba "Daniel Buren:...
Intervju
Izložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće...
Knjige i časopisi
Može li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom ...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jul - avgust 2006.
Autorka u svom...
Galerija SULUV, Novi Sad. 14. mart - 9. april 2011.
Aleksandar Botić (1972, Subotica)....
Klub / Galerija "Izba", Novi Sad. Februar 2006.
Ono što Leitner...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Mart 2008.
Čini se da je Agošton Lorant vrlo...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 28. Oktobar - 27. Novembar 2008.
...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj - Jun 2004...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Februar 2007. godine
Na početku završne godine...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageAutor: dr Vera Jovanović, istoričar umetnosti. Oktobar 2005.
    Njegov pristup građenju dela je pažljiv, prostudiran, analitički. Primenjujući saznanja iz savremene nauke, on ih kao stvaralac podređuje prvenstveno traganju za lepim. Njegova estetička platforma, sačinjena kao nova…
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom