CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vladimir dimovski

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 02
Terra 25
Terra 18
Digital Art 03
Noć muzeja 2007
Digital Art 07
Terra 26

Sponzor rubrike
Agošton Lorant - Slike Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageGalerija SULUV-a, Novi Sad. Mart 2008.
Čini se da je Agošton Lorant vrlo rano sazreo da bi svodio sopstvene račune. Zato se ove njegove slike danas i doživljavaju kao svojevrsno filozofsko razmišljanje o smislu sopstvenog, pa, ako hoćete i sveukupnog ljudskog života. Lorant nije ni prvi ni poslednji umetnik koji započinje ovakav unutrašnji monolog. Ali moramo konstatovati da je problem koji Lorant postavlja, ipak čist, originalni – lorantovski problem.


Image Image Image

Neke, ne tako ni davne, čini mi se 2002. godine u Likovnoj koloniji "9+1" upoznala sam Loranta Agoštona. Već tada je zračio spontanošću i toplom iskrenošću čija je harizma širila oko sebe neverovatnu opuštenost i srdačnost. Sećam se njegovih slika sa linearno mrežastim konstrukcijama predmata i prostora koje su otkrivale izvesnu notu melanholičnosti u njegovom karakteru i sklonost meditacijama. Sećam se, koasnije, njegovih ekspresivno slikanih anđela u kaputima koji su me podsećali na samog Loranta: Kao izrasli iz blage tuge da ponovo zalepršaju nekim mirom tu oko nas.

Danas kao da smo se sakupili da zajednički izvršimo sabiranja i oduzimanja svega proživljenog kao i onog što još očekujemo u svome životu.

Čini mi se da je Agošton Lorant vrlo rano sazreo da bi svodio sopstvene račune. Zato se ove njegove slike danas i doživljavaju kao svojevrsno filozofsko razmišljanje o smislu sopstvenog, pa, ako hoćete i sveukupnog ljudskog života. Lorant nije ni prvi ni poslednji umetnik koji započinje ovakav unutrašnji monolog. Ali moramo konstatovati da je problem koji Lorant postavlja, ipak čist, originalni – lorantovski problem.

Tema koja je do sad obrađivana u literaturi, u ovom trenutku pred nama izrasta iz čistog likovnog doživljaja: Vidimo koloritno pojednostavljen pejzaž... ili, bolje rečeno – prostor, čiju sliku je naše oko urezalo u naše sećanje. To je i ostatak proživljenog i nagoveštaj budućeg istovremeno, iako bled, dosta ograničen i pojednostavljen: "Šta ostaje od sveukupne raskoši proživljenog u nama nakon izvesnog vremena i nije li to nagoveštaj nečeg budućeg?"

To bi mogla da bude tema jedne posebne studije, da kompozicija nije ispresecana ispražnjenim bledim i neodređenim  ljudskim figurama, a tu i tamo su takođe bledi, razbacani, nekome i nekada vrlo važni, ali sada sasvim nejasni i nebitni, predmeti.
Šta je, dakle, naš zadatak, koja je naša uloga u svetu u kome se krećemo? Jer mi ga ispunjavamo, mi sopstvenom figurom zaklanjamo izvestan kosmički prostor. Nemoguće je da je on ispunjen prazninom. Problem je širi i upućuje na naša civilizacijska sećanja, koja su sasvim oskudna ili čak potpuno nestaju. Ali budimo prizemniji: Problem je i vrlo prozaično svakodnevno pitanje pojedinca: kako potvrditi, ovekovečiti sebe, može li se produžiti trenutak prolazne sadašnjice? U trenutku sličnog intelektualnog grča, Tolstoj je zabeležio: "Nije čovekovo da razmišlja o sopstvenom smislu postojanja.“ Na jednom mestu je rekao: "I jalov cvet ima svoj smisao."

Lorantove neispunjene figure pritiskaju našu savest. One nam ostavljaju jedno pitanje bez odgovora: "Da li je sve što zaboravljamo toliko nebitno? - Jer tragovi su neizbrisivi i večiti."

Završiću stihovima nepoznatog Zen pesnika:

Stvari prošlosti su već nestale
One koje dolaze, predmeti su mašte
Put je samo ovaj trenutak
Ove reči
Pad latica šljivinog cveta
Pupoljak gardenije koji se otvara.

Melinda Torok

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Likovna kolonija Sićevo je najstarija umetnička kolonija na Balkanu. Osnovana je 1905....
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu 1. oktobra 2018. svečano će biti...
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
BEOGRAD. U saradnji Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti i Galerije RIMA iz Kragujevca, 9,...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
MP_art café galerija, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Motiv individualnog...
Muzej primenjene umetnosti, Beograd. 13. maj - 15. jun 2008.
Kreativnost, svežina i...
Zbirka strane umetnosti, Novi Sad. 6. oktobar - 15. novembar 2010.
Milan Mića Uzelac...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj - Jun 2004...
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. 28. januar - 28. februar 2010.
Izložba obuhvata oko...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart 2007.
Svetlana Jevtić je slikar crteža....
MP_art café galerija, Novi Sad. Mart 2007.
Osnova rada "Svetlosne...
Reportaže
  • ImageTERRA, Pogon II, Kikinda. Jul 2007.
    Ovogodišnji učesnici: Masanao Honda (Japan), Brandusescu Delia (Rumunija), Tanya Preminger (Izrael), Kolja Milunović (Srbija) i Marko Ladjušić (Srbija). O Internacionalnom Simpozijumu skulpture TERRA Artmagazin je doneo mnogo kritka, reportaža i…
Knjige i časopisi
  • Image"Oborio sam pogled, nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje…
Intervjui
  • ImagePisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom