 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 4 - 18. jula 2008.
Mehanički reprodukovana slika pruža na taj način mogućnost finog pomeranja polja percepcije, a da se pri tome ne gubi, ni estetska, ni pikturalna pretenzija. Dakle, naizgled poigravajući se efektnom iluzivnošću, koju u ovom kontekstu pruža print, autorka, kroz repeticiju prikazanog motiva, na začuđujući način uspeva da izgradi strukturalističku analizu slike i svih njenih delova.
 "Kako onda da odbacimo faktuelni karakter naših sopstvenih mentalnih slika kada ćemo morati na njih apelovati da bi smo pogodili, i približno procenili, ono što zapaža mehanički vid?"
( Pol Virilio, "Mašine vizije") Ciklus slika Dušice Vesnić pod nazivom Wall predstavlja, pre svega, delikatno i promišljeno istraživanje slike kao medija i to na taj način da se ni jednog trenutka ne izgube iz vida svi njeni tradicionalni okviri. U zavodljivoj igri, koju savremena tehnologija dopušta, autorka hrabro varira isti motiv unutar jedinstvene kompozicione šeme, tek povremeno posegnuvši za fotografijom ili crtežom, da bi ih odmah zatim uklopila u okvir stare slike. Kada se jednom motiv starog zida kadrira tako da se lako pretvori u apstraktnu kompoziciju, alternacije su gotovo neograničene: od konvencionalne slike, preko printa i nazad do štampanog "platna na platnu". Mehanički reprodukovana slika pruža na taj način mogućnost finog pomeranja polja percepcije, a da se pri tome ne gubi, ni estetska, ni pikturalna pretenzija. Dakle, naizgled poigravajući se efektnom iluzivnošću, koju u ovom kontekstu pruža print, autorka, kroz repeticiju prikazanog motiva, na začuđujući način uspeva da izgradi strukturalističku analizu slike i svih njenih delova. Kada na kraju platno zameni transparentna folija, iza koje se vidi zid galerije, ovoga puta bele boje, krug se zatvorio. Lidija Marinkov Pavlović
Vesnić Dušica je rođena u Užicu 1983. godine. Diplomirala je 2007. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku slikarstva, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Trenutno je student master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. |
Može li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom katastrofama, u svetu koji sebe ne može više da doživi kao celinu a da ne slaže sam sebe, u svetu koji sebe…
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i…
