CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 25
Terra 23
Noć muzeja 2012
Digital Art 02
Digital Art 06
Noć muzeja 2010
Digital Art 03

Sponzor rubrike
Miroslav Pavlović - Objekti Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
Saturday, 30 August 2008
ImageGalerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 19. septembar 2008.
U ovom opusu postoji jedno duhovno srodstvo i bliska svest sa idejama neoplasticizma (Mondrijan), konkretizma (Duisburg) i američkog minimalizma (Džad, Levit, Andre). Sa prvim ga povezuje sklonost ka redu i harmoniji kao osnovnoj plastičkoj ideji ali i kao "umetničkoj poruci", sa drugim ubeđenje da je moguće ostvariti konkretnost linije, boje plohe, a sa trećim spremnost da se lapidarnim plastičkim jezikom (više je manje!) ostvari zavidan sadržinski i estetski potencijal dela... (Sava Stepanov)

...Za razumevanje Pavlovićeve estetike od važnosti je razlika između likovnosti i slikovnosti. Kod Pavlovića je reč o "cistim" artefaktima u kojima nema ni traga klasične slikovitosti. Svaki Pavlovićev eksponat je lik za sebe koji ne odslikava nista drugo. Tako shvaćene ove Pavlovićeve konstrukcije mogle bi da posluže kao primer tautološke samodovoljnosti na kojoj se zasniva radna praksa aktivista ekstremne avangarde /.../ Njegovi radovi ne ukazuju samo na razliku između likovnog i slikovitog, već upozoravaju i na suprotnost artificijelnog i estetskog po kojoj se upravo koriguje aksiološki kriterijum suđenja o tome šta jeste, a šta nije umetničko delo... (Đorđe Kadijević, 2000)

...Sve Pavlovićeve radove nezavisno od pojavnih razlika objedinjuje, zapravo, jedan temeljni princip: prioritet forme, mišljenje formom, misljenje čisto likovno, plastičko, optičko, vizuelno, umesto da bude slikovno, narativno, alegorijsko, literarno. Ali to bespogovorno poverenje u formu nipošto nije, naravno, "formalizam" (termin sa negativnom konotacijom), nego je to poverenje u stvari uzdizanje ideala forme na mesto vrhunskog simboličkog znaka sopstvenog dela. A taj znak označava pre svega spoznaju da je forma nezamenjivo svojstvo umetničkog rada, forma je tvorevina duha ali i tvorevina operativnog postupka, konstrukt uma i produkt ruke, jedinstvena i usaglašena posledica plastičke misli i oblikovne prakse. U poslednjoj deceniji veka umetnost je poprimila najraznolikije vidove ispoljavanja, posredi je razdoblje kada je u umetnosti faktički sve moguće i sve je dozvoljeno, ali bas zbog te njene potpune oslobođenosti savremenom umetniku danas je možda teže nego ikada da bude strog prema samom sebi i prema sopstvenom umetničkom radu. Evo, međutim, jednog umetnika koji se spremno pridržava te samodiscipline, a to čini zato jer veruje da mu je umetnost - i to umetnost lišena svega izvanumetničkog - sasvim dovoljna lično da se izrazi, da opstane kao jedinka sama u svome svetu sopstvenih mogućnosti. Nekada, u istorijsko vreme modernih geometrija i geometrizama umetnost zasnovana na takvim principima idealistički je verovala u kolektivna iskupljenja, danas pak u ovo postistorijsko vreme postmodernih i neomodernih geometrija i geometrizama umetnost zasnovana na takvim principima ne više idealistički, nego defetistički veruje jedino u umetnikovu usamljeničku pojedinačnost iz koje ipak i uprkos svemu, kao što pokazuje i primer ovog umetnika, mogu da nastanu i zaista nastaju čista i moćna umetnička dela... (Jerko Denegri, 1999)

...U ovom opusu postoji jedno duhovno srodstvo i bliska svest sa idejama neoplasticizma (Mondrijan), konkretizma (Duisburg) i američkog minimalizma (Džad, Levit, Andre). Sa prvim ga povezuje sklonost ka redu i harmoniji kao osnovnoj plastičkoj ideji ali i kao "umetničkoj poruci", sa drugim ubeđenje da je moguće ostvariti konkretnost linije, boje plohe, a sa trećim spremnost da se lapidarnim plastičkim jezikom (više je manje!) ostvari zavidan sadržinski i estetski potencijal dela... (Sava Stepanov, 1998)

...Ozbiljan, izgrađen, iskusan umetnik. Njegove apstraktne slike - konstrukcije na prvi pogled izgledaju originalne i dobro utemeljene u modernu tradiciju. (Peter Schjeldahl, New York, 1987)

...Vizuelni objekti ili "objekti za videti" Miroslava Pavlovića ostaju konsekventni i savrsšni sa stanovišta sagledavanja njihovih konstitutivnih principa, apsolutističkih i purističkih, objekti dislociraju a zatim rekonstituišu vizuelnu percepciju, na jedan pikturalan način, putem estetskog funkcionisanja vrednog po sebi. Vizuelno obrazovanje koje predlažem implicitno ostaje paradoksalno: dakle, slike čistog viđenja pojavljuju se kao vizuelno - konkretni objekti, njihova namera je što potpunije integrisanje u prirodu, tako postaju čisto intelektualna nastojanja, matrice pogleda koje očekuju objekat. Sadržaj, objekat, određenje, jesu jedan drugi problem, "post festum", onoga koji posmatra to viđenje viđenja. Njihova lepota, pročisćena i distancirana, govori jednoj drugoj intuiciji... (Magda Carneci,.1980)

...Supremacija vizuelnog ishodi izuzetnom posledicom, anulira emotivno, lirske reakcije, precizira jednu zajedničku činjenicu, bez alegorijskih aluzija; ne dozvoljava kolateralna objašnjenja već afirmiše isključivo supstancu i funkciju. Takoreći, rad se definise objektivno identičan samom sebi, kao i način kako se ostvaruje pod rigoroznom tehničkom kontrolom. Rad ne nudi ništa drugo do to što jeste u konkretnom smislu, čitaču neće izmaći nemogućnost da transformise analizu jedne slike u sliku koja govori ili sliku govora... (Raoul Shorban, 1980)


Miroslav Pavlović (Vršac, 1952) je studirao na Institutu za likovne umetnosti "Nikolae Grigoresku" u Bukureštu (Rumunija) 1974-78. u klasi profesora Konstantina Blende. Postdiplomske studije završio na istoj akademiji 1980. godine. Imao je više samostalnih izlozbi u Rumuniji, Jugoslaviji, Skandinaviji i SAD. Učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Radovi mu se nalaze u kolekcijama u Rumuniji, Jugoslaviji, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Sjedinjenim Državama, Japanu...
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2018
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Kuća legata predstavlja od 30. marta do 15. aprila 2018. retrospektivnu izložbu Dragana...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 11. jula do 16. septembra 2018. izložbu...
BEOGRAD. Umetnički prostor U10 predstavlja od 22. marta do 5. aprila 2018. slike Nemanje Nikolića...
PARIZ. Kulturni centar Srbije u Parizu predstavlja od 19. maja do 7. jula 2018. izložbu ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 6 - 18. septembar 2010.
Imenovanjem svojih radova kao...
Galerija SANU, Novi Sad. 12 - 28. jun 2008, MP_art café galerija 12 - 25. jun...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Februar - mart 2007.
Predstavljeni keramički...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 26. novembar - 15. decembar 2010.
MSUV...
Galerija "FORMA" (UPIDIV), Novi Sad. Jun 2006.
Kada govorimo o formalnim...
Mali likovni salon, Novi Sad. 3 - 22. februar 2010.
Na slikama Darka Malenice...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 8 - 20. april 2009. Savremena galerija,...
Reportaže
  • ImagePARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je u Cachan-u (grad - predgrađe Pariza) u Galeriji l’Orangerie 12. decembra 2016. i trajaće do 28. januara 2017. Izložbu je otvorio gradonačelnik…
Knjige i časopisi
  • ImageMonografija je objavljena u okviru programa izdavačke delatnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i pruža mogućnost novog i drugačijeg iščitavanja rada Emerika Feješa u kontekstu umetnosti dvadesetog veka u Vojvodini.Image
Intervjui
  • ImageSlikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom