CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
danijel babic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2009
Digital Art 08
Noć muzeja 2013
Digital Art 04
Terra 28
Digital Art 02
Terra 25

Sponzor rubrike
Miroslav Pavlović - Objekti Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
Saturday, 30 August 2008
ImageGalerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 19. septembar 2008.
U ovom opusu postoji jedno duhovno srodstvo i bliska svest sa idejama neoplasticizma (Mondrijan), konkretizma (Duisburg) i američkog minimalizma (Džad, Levit, Andre). Sa prvim ga povezuje sklonost ka redu i harmoniji kao osnovnoj plastičkoj ideji ali i kao "umetničkoj poruci", sa drugim ubeđenje da je moguće ostvariti konkretnost linije, boje plohe, a sa trećim spremnost da se lapidarnim plastičkim jezikom (više je manje!) ostvari zavidan sadržinski i estetski potencijal dela... (Sava Stepanov)

...Za razumevanje Pavlovićeve estetike od važnosti je razlika između likovnosti i slikovnosti. Kod Pavlovića je reč o "cistim" artefaktima u kojima nema ni traga klasične slikovitosti. Svaki Pavlovićev eksponat je lik za sebe koji ne odslikava nista drugo. Tako shvaćene ove Pavlovićeve konstrukcije mogle bi da posluže kao primer tautološke samodovoljnosti na kojoj se zasniva radna praksa aktivista ekstremne avangarde /.../ Njegovi radovi ne ukazuju samo na razliku između likovnog i slikovitog, već upozoravaju i na suprotnost artificijelnog i estetskog po kojoj se upravo koriguje aksiološki kriterijum suđenja o tome šta jeste, a šta nije umetničko delo... (Đorđe Kadijević, 2000)

...Sve Pavlovićeve radove nezavisno od pojavnih razlika objedinjuje, zapravo, jedan temeljni princip: prioritet forme, mišljenje formom, misljenje čisto likovno, plastičko, optičko, vizuelno, umesto da bude slikovno, narativno, alegorijsko, literarno. Ali to bespogovorno poverenje u formu nipošto nije, naravno, "formalizam" (termin sa negativnom konotacijom), nego je to poverenje u stvari uzdizanje ideala forme na mesto vrhunskog simboličkog znaka sopstvenog dela. A taj znak označava pre svega spoznaju da je forma nezamenjivo svojstvo umetničkog rada, forma je tvorevina duha ali i tvorevina operativnog postupka, konstrukt uma i produkt ruke, jedinstvena i usaglašena posledica plastičke misli i oblikovne prakse. U poslednjoj deceniji veka umetnost je poprimila najraznolikije vidove ispoljavanja, posredi je razdoblje kada je u umetnosti faktički sve moguće i sve je dozvoljeno, ali bas zbog te njene potpune oslobođenosti savremenom umetniku danas je možda teže nego ikada da bude strog prema samom sebi i prema sopstvenom umetničkom radu. Evo, međutim, jednog umetnika koji se spremno pridržava te samodiscipline, a to čini zato jer veruje da mu je umetnost - i to umetnost lišena svega izvanumetničkog - sasvim dovoljna lično da se izrazi, da opstane kao jedinka sama u svome svetu sopstvenih mogućnosti. Nekada, u istorijsko vreme modernih geometrija i geometrizama umetnost zasnovana na takvim principima idealistički je verovala u kolektivna iskupljenja, danas pak u ovo postistorijsko vreme postmodernih i neomodernih geometrija i geometrizama umetnost zasnovana na takvim principima ne više idealistički, nego defetistički veruje jedino u umetnikovu usamljeničku pojedinačnost iz koje ipak i uprkos svemu, kao što pokazuje i primer ovog umetnika, mogu da nastanu i zaista nastaju čista i moćna umetnička dela... (Jerko Denegri, 1999)

...U ovom opusu postoji jedno duhovno srodstvo i bliska svest sa idejama neoplasticizma (Mondrijan), konkretizma (Duisburg) i američkog minimalizma (Džad, Levit, Andre). Sa prvim ga povezuje sklonost ka redu i harmoniji kao osnovnoj plastičkoj ideji ali i kao "umetničkoj poruci", sa drugim ubeđenje da je moguće ostvariti konkretnost linije, boje plohe, a sa trećim spremnost da se lapidarnim plastičkim jezikom (više je manje!) ostvari zavidan sadržinski i estetski potencijal dela... (Sava Stepanov, 1998)

...Ozbiljan, izgrađen, iskusan umetnik. Njegove apstraktne slike - konstrukcije na prvi pogled izgledaju originalne i dobro utemeljene u modernu tradiciju. (Peter Schjeldahl, New York, 1987)

...Vizuelni objekti ili "objekti za videti" Miroslava Pavlovića ostaju konsekventni i savrsšni sa stanovišta sagledavanja njihovih konstitutivnih principa, apsolutističkih i purističkih, objekti dislociraju a zatim rekonstituišu vizuelnu percepciju, na jedan pikturalan način, putem estetskog funkcionisanja vrednog po sebi. Vizuelno obrazovanje koje predlažem implicitno ostaje paradoksalno: dakle, slike čistog viđenja pojavljuju se kao vizuelno - konkretni objekti, njihova namera je što potpunije integrisanje u prirodu, tako postaju čisto intelektualna nastojanja, matrice pogleda koje očekuju objekat. Sadržaj, objekat, određenje, jesu jedan drugi problem, "post festum", onoga koji posmatra to viđenje viđenja. Njihova lepota, pročisćena i distancirana, govori jednoj drugoj intuiciji... (Magda Carneci,.1980)

...Supremacija vizuelnog ishodi izuzetnom posledicom, anulira emotivno, lirske reakcije, precizira jednu zajedničku činjenicu, bez alegorijskih aluzija; ne dozvoljava kolateralna objašnjenja već afirmiše isključivo supstancu i funkciju. Takoreći, rad se definise objektivno identičan samom sebi, kao i način kako se ostvaruje pod rigoroznom tehničkom kontrolom. Rad ne nudi ništa drugo do to što jeste u konkretnom smislu, čitaču neće izmaći nemogućnost da transformise analizu jedne slike u sliku koja govori ili sliku govora... (Raoul Shorban, 1980)


Miroslav Pavlović (Vršac, 1952) je studirao na Institutu za likovne umetnosti "Nikolae Grigoresku" u Bukureštu (Rumunija) 1974-78. u klasi profesora Konstantina Blende. Postdiplomske studije završio na istoj akademiji 1980. godine. Imao je više samostalnih izlozbi u Rumuniji, Jugoslaviji, Skandinaviji i SAD. Učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Radovi mu se nalaze u kolekcijama u Rumuniji, Jugoslaviji, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Sjedinjenim Državama, Japanu...
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
ZEMUN. Umetnička galerija Stara kapetanija predstavlja od 26. septembra do 5. oktobra 2018. slike...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada predstavlja od 5. do 25. juna 2019. dela...
ZEMUN. Umetnička galerija Stara kapetanija predstavlja od 5. do 16. decembra 2018. slike ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Izložba je...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Februar 2006.
Što...
Hol Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad. Novembar 2006.
Već iole pažljivijim...
Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad. Januar - februar 2006.
Dana 22. januara,...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 2000.
Setimo se da je realizam u književnosti...
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Decembar 2004.
Ova serija izložbi...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 22. septembar - 31. oktobar 2008.
Osnovni...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageDanas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini…
Intervjui
  • ImageZgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a ukupna vrednost…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom