CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
danijel babic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 05
Noć muzeja 2007
Digatal Art 01
Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2014
Terra 25
Terra 17

Sponzor rubrike
Miroslav Pavlović - Objekti Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
Saturday, 30 August 2008
ImageGalerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 19. septembar 2008.
U ovom opusu postoji jedno duhovno srodstvo i bliska svest sa idejama neoplasticizma (Mondrijan), konkretizma (Duisburg) i američkog minimalizma (Džad, Levit, Andre). Sa prvim ga povezuje sklonost ka redu i harmoniji kao osnovnoj plastičkoj ideji ali i kao "umetničkoj poruci", sa drugim ubeđenje da je moguće ostvariti konkretnost linije, boje plohe, a sa trećim spremnost da se lapidarnim plastičkim jezikom (više je manje!) ostvari zavidan sadržinski i estetski potencijal dela... (Sava Stepanov)

...Za razumevanje Pavlovićeve estetike od važnosti je razlika između likovnosti i slikovnosti. Kod Pavlovića je reč o "cistim" artefaktima u kojima nema ni traga klasične slikovitosti. Svaki Pavlovićev eksponat je lik za sebe koji ne odslikava nista drugo. Tako shvaćene ove Pavlovićeve konstrukcije mogle bi da posluže kao primer tautološke samodovoljnosti na kojoj se zasniva radna praksa aktivista ekstremne avangarde /.../ Njegovi radovi ne ukazuju samo na razliku između likovnog i slikovitog, već upozoravaju i na suprotnost artificijelnog i estetskog po kojoj se upravo koriguje aksiološki kriterijum suđenja o tome šta jeste, a šta nije umetničko delo... (Đorđe Kadijević, 2000)

...Sve Pavlovićeve radove nezavisno od pojavnih razlika objedinjuje, zapravo, jedan temeljni princip: prioritet forme, mišljenje formom, misljenje čisto likovno, plastičko, optičko, vizuelno, umesto da bude slikovno, narativno, alegorijsko, literarno. Ali to bespogovorno poverenje u formu nipošto nije, naravno, "formalizam" (termin sa negativnom konotacijom), nego je to poverenje u stvari uzdizanje ideala forme na mesto vrhunskog simboličkog znaka sopstvenog dela. A taj znak označava pre svega spoznaju da je forma nezamenjivo svojstvo umetničkog rada, forma je tvorevina duha ali i tvorevina operativnog postupka, konstrukt uma i produkt ruke, jedinstvena i usaglašena posledica plastičke misli i oblikovne prakse. U poslednjoj deceniji veka umetnost je poprimila najraznolikije vidove ispoljavanja, posredi je razdoblje kada je u umetnosti faktički sve moguće i sve je dozvoljeno, ali bas zbog te njene potpune oslobođenosti savremenom umetniku danas je možda teže nego ikada da bude strog prema samom sebi i prema sopstvenom umetničkom radu. Evo, međutim, jednog umetnika koji se spremno pridržava te samodiscipline, a to čini zato jer veruje da mu je umetnost - i to umetnost lišena svega izvanumetničkog - sasvim dovoljna lično da se izrazi, da opstane kao jedinka sama u svome svetu sopstvenih mogućnosti. Nekada, u istorijsko vreme modernih geometrija i geometrizama umetnost zasnovana na takvim principima idealistički je verovala u kolektivna iskupljenja, danas pak u ovo postistorijsko vreme postmodernih i neomodernih geometrija i geometrizama umetnost zasnovana na takvim principima ne više idealistički, nego defetistički veruje jedino u umetnikovu usamljeničku pojedinačnost iz koje ipak i uprkos svemu, kao što pokazuje i primer ovog umetnika, mogu da nastanu i zaista nastaju čista i moćna umetnička dela... (Jerko Denegri, 1999)

...U ovom opusu postoji jedno duhovno srodstvo i bliska svest sa idejama neoplasticizma (Mondrijan), konkretizma (Duisburg) i američkog minimalizma (Džad, Levit, Andre). Sa prvim ga povezuje sklonost ka redu i harmoniji kao osnovnoj plastičkoj ideji ali i kao "umetničkoj poruci", sa drugim ubeđenje da je moguće ostvariti konkretnost linije, boje plohe, a sa trećim spremnost da se lapidarnim plastičkim jezikom (više je manje!) ostvari zavidan sadržinski i estetski potencijal dela... (Sava Stepanov, 1998)

...Ozbiljan, izgrađen, iskusan umetnik. Njegove apstraktne slike - konstrukcije na prvi pogled izgledaju originalne i dobro utemeljene u modernu tradiciju. (Peter Schjeldahl, New York, 1987)

...Vizuelni objekti ili "objekti za videti" Miroslava Pavlovića ostaju konsekventni i savrsšni sa stanovišta sagledavanja njihovih konstitutivnih principa, apsolutističkih i purističkih, objekti dislociraju a zatim rekonstituišu vizuelnu percepciju, na jedan pikturalan način, putem estetskog funkcionisanja vrednog po sebi. Vizuelno obrazovanje koje predlažem implicitno ostaje paradoksalno: dakle, slike čistog viđenja pojavljuju se kao vizuelno - konkretni objekti, njihova namera je što potpunije integrisanje u prirodu, tako postaju čisto intelektualna nastojanja, matrice pogleda koje očekuju objekat. Sadržaj, objekat, određenje, jesu jedan drugi problem, "post festum", onoga koji posmatra to viđenje viđenja. Njihova lepota, pročisćena i distancirana, govori jednoj drugoj intuiciji... (Magda Carneci,.1980)

...Supremacija vizuelnog ishodi izuzetnom posledicom, anulira emotivno, lirske reakcije, precizira jednu zajedničku činjenicu, bez alegorijskih aluzija; ne dozvoljava kolateralna objašnjenja već afirmiše isključivo supstancu i funkciju. Takoreći, rad se definise objektivno identičan samom sebi, kao i način kako se ostvaruje pod rigoroznom tehničkom kontrolom. Rad ne nudi ništa drugo do to što jeste u konkretnom smislu, čitaču neće izmaći nemogućnost da transformise analizu jedne slike u sliku koja govori ili sliku govora... (Raoul Shorban, 1980)


Miroslav Pavlović (Vršac, 1952) je studirao na Institutu za likovne umetnosti "Nikolae Grigoresku" u Bukureštu (Rumunija) 1974-78. u klasi profesora Konstantina Blende. Postdiplomske studije završio na istoj akademiji 1980. godine. Imao je više samostalnih izlozbi u Rumuniji, Jugoslaviji, Skandinaviji i SAD. Učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Radovi mu se nalaze u kolekcijama u Rumuniji, Jugoslaviji, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Sjedinjenim Državama, Japanu...
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Galerija Lucida predstavlja od 1. do 14. juna 2018. slike Mione Marte Marković (1979,...
BEOGRAD. Umetnički prostor U10 predstavlja od 22. marta do 5. aprila 2018. slike Nemanje Nikolića...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 24. septembra do 5. oktobra 2018. izložbu Mirjane ...
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija "FORMA" (UPIDIV), Novi Sad. Jun 2006.
Savremeni trenutak, vreme...
Galerija "Stara kapetanija", Zemun. 29. januar - 10. februar 2009.
Druga...
Savremena galerija, Zrenjanin. 13 - 31. oktobar 2008.
Na ovoj izložbi biće prikazani...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2007.
Na svojim crtežima i grafičkim...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Septembar - oktobar 2006.
Savremena galerija, Zrenjanin. 8.jun - 4. jul 2009.
Bijenalu akvarela čine tri izložbe:...
Mali salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. 18. decembar 2008 - 15. januar 2009.
Izložba...
Reportaže
  • ImageNi kiša nije sprečila hiljade ljubitelja umetnosti i zabave da posete lokacije četvrte Noći muzeja u Novom Sadu. Više od 80 programa na 47 lokacija zabeleženo je 120 hiljada poseta. Najposećenija lokacija bio je Muzej Vojvodine…
Knjige i časopisi
  • ImageNOVI SAD. Knjiga "Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini" predstavlja nastavak istraživanja istorije umetnosti u vojvođanskim kulturama XX veka, započetih izložbom i publikacijom Centralnoevropski aspekti vojvođanskih avangardi 1920 – 2000. Granični fenomeni – fenomeni granica…
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom