|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina
|
 |
|
| Časopis "Gradina" (Niš), broj 9/2005 |
|
|
| Saturday, 16 July 2005 | |
 Olako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili za sebe. U ovom broju Gradine stekli su se tekstovi koji kritički, polemički, parodijski razmatraju globalizam i njegovo delovanje na naše srce i dušu.
      Ilustracije u broju: Zvonimir Kostić Palanski  Jesu li vam istetovirali bar-kod? Zgodna stvarčica: lakše dobijate vize, lakše putujete preko granice, kroz aerodromske procedure prolazite kao metak... Nema više čekanja u redovima u banci, kod lekara, u trgovini, u bioskopu... Nikome niste sumnjivi, nikome snishodljivi, niko vas ne može opljačkati: dovoljno je da pružite ruku da laser očita niz uspravnih linija, vaš jedinstveni kod. A i tetovaža je cool, božanstveni modni detalj, nije prosta mastiljava mrlja, već sjajan, i u mraku blistav hologram. Olako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili za sebe. U ovom broju Gradine stekli su se tekstovi koji kritički, polemički, parodijski razmatraju globalizam i njegovo delovanje na naše srce i dušu. Trošne ideje kosmopolitizma o planetarnom duhovnom jedinstvu i ravnopravnosti različitih ideoloških strategija raspršila je moćna ruka globalne ekonomske, političke, vojne i kulturološke integracije. Shodno konceptu teorije zavere, ideologije više nisu spontani istorijski odrazi, već projektovane, manipulativne tehnologije upravljanja istorijom. "U najopštijem smislu ideologija se može odrediti kao svest u kojoj se postojeća realnost pokazuje u svoj svojoj izokrenutosti kao jedina realnost. Suštinski, ideološka svest potire bilo kakve stvarne razlike između postojećeg kakvo jeste i mogućnosti da se ono promeni. Zato bi se njena osnovna svrha mogla odrediti kao funkcionalno uklapanje pojedinca ili društvene grupe u postojeću realnost. Ovakvo utemeljenje prioritetnih ciljeva svake ideologije istovremeno otkriva i njeno kardinalno opredeljenje: ukidanje alternativne svesti i alternativnog mišljenja." (Cenzura i ideologija, Zorica Bobić, Polja br. 373, mart 1990) Gradina broj 09/2005 o antiglobalizmu donosi dva bloka tekstova: Kulturkampf antiglobalno i Antiglobalne mrvice. Uredništvo Gradine je novembra prošle godine uputilo mail ilegalnoj grupi (po svemu sudeći - mladih) intelektualaca koja je u Nišu, i ne samo u Nišu, izazvala burnu reakciju medija i javnosti. Parodirajući različite ideološke diskurse, koristeći nasleđe kulturnog ekscesa istorijskih avangardi srpskog nadrealizma, dadaizma i konceptualne umetnosti, ilegalni časopis Kulturkampf, letak za kritički aktivizam, kako su ga definisali anonimni autori ovog pokreta, u dvanaest brojeva, izgradio je jasan kritički, polemički i teorijski stav prema konceptu globalizma i unutar njega sagledao domaći kulturni i politički trenutak. Odgovor na mail stigao je u vidu niza originalnih i prevedenih tekstova. Dvanaesti broj Kulturkampfa je oproštajni broj, a ovaj blok u Gradini dođe mu kao postscriptum. Drugi blok alternativnog mišljenja donosi samostalne tekstove (mrvice), koji iskaču, na različite načine, iz skupine tekstova često viđenih prilikom priređivanja ovakvih temata, u teorijskim časopisima ili zasebnim knjigama. Samo grupisanje tekstova na ovaj način predstavlja provokaciju po sebi. Nema književnosti bez ozbiljnog promišljanja i kritike sveta u kojem se koprcamo da preživimo i tihotapkamo ka neizvesnoj budućnosti. U redovnim rubrikama Uredništvo Gradine vam preporučuje obilje proze, deset pesama deset pesnika, eseje i kritiku. Rajko Lukač nas vraća u prošlost da bismo razgovarali s Andrićem, Radmilo Pejić nas vozi u kočijama sa Stevanom Sremcem, uvek pouzdana Laura Barna nam donosi priču neobičnog naslova Nečastni pritežavalac, i tako do kraja ovog bloka, kroz prošlost i urbanu prašumu, do naših dana i pustinju ljubavi u surovom medaljonu Dejana Kostića. Neki su pesnici vešti istraživači i lovci. Telo pesme je promenljivo. U ljubavi, u večnosti, pesma je snohvatica, ispovest i na licu i na naličju, ona je krvotok misli, praskozorje, kap krvi mladog Boga s kojim nagodbe nema. Nema tog vrta u kojem ona bezazleno raste. Središnji deo Linkova posvetili smo, kako je to jedan od kritičara napisao, Biblionautskoj skulpturi Zvonimira Kostića Palanskog. Naš pesnik i prevodilac nedavno je iznenadio javnost briljantnom izložbom skulptura u Galeriji niškog kulturnog centra. Iskonska jednostavnost, vrhunski spoj poetskog i biblijskog u skulpturama izrađenim u grubom materijalu gvožđa, izdvojila je Palanskog u grupu vodećih likovnih umetnika na našem prostoru. Fotografije skulptura Palanskog koje su skinule globalne okove provincijalne sterotipije napravio je Nenad Mladenović. U Čarima kritike, prve u nizu, čarale su nad knjigama koje su nagrađene ili ušle u najuži izbor za Ninovu nagradu Snežana Božić, Slađana Ilić i Aleksandra Spasić. I tako dalje. Čitajte redom, ili na preskok, onako kako vas naslov ili ime autora privuče. Od ovog broja svaki tekst časopisa tetoviran je UDK brojem. Živela nam naša zlatna milijarda! U prošloj svesci Gradine potkrale su se korektorske greške. Između ostalog u tekstu i belešci o autoru Draška Bjelice: u belešci o autorima piše "...meridijani orijenta i okcidenta..." a treba "...medijani Orijenta i Okcidenta...", u fusnoti fusnote piše "...erotičku..." a treba "...erotetičku...", na strani 281 piše "Filosofija je večna zagonetka u kojoj se samo večnost odgoneta večno "?!"! Čaraše, čaraš i očaraše me zmije filosofske." a treba "Filosofija je večna zagonetka u kojoj se sama večnost odgoneta - večno"?!" ?! Čaraše, čaraše i očaraše me zmije filosofske." U prvom pasusu, drugoj rečenici piše "..."Dan ugroženih"..." a treba "...Dan "ugroženih"..." Izvinjavamo se autoru i čitaocima.  Zoran Pešić Sigma glavni urednik |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
 |
| Iz kalendara art događaja |
|---|
|
17.12.2021 - 31.12.2022 | 20.22
Novosađani biraju - Izložba istoimenog projekta 07.04.2022 - 09.08.2022 | 19.00 Ervin Vurm - Jedan minut zauvek 13.04.2022 - 31.08.2022 | 19.00 Savremena umetnost Angole - Grupna izložba 21.04.2022 - 30.06.2022 | 19.00 16. Međunarodno bijenale umetnosti minijature 04.05.2022 - 01.07.2022 | 18.00 Crteži iz fonda Galerije Rajka Mamuzića |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2022 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
|
|
|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| Knjige o umetnosti | ||
|---|---|---|
|
||
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Pavle Jovanović | ||
|---|---|---|
|
||
|
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples ,crtež" organizovana je u mezeju Orsay u Parizu (traje do 25. februara 2018). Organizatori izložbe rukovodili su se pre svega inspiracijom koju daje…
Kako piše inženjer Vukadinović ova Gradina predstavlja najobuhvatniji panoramski izbor savremene rumunske književnosti u poslednjih četvrt veka na bilo kom jeziku. Obuhvaćeno je stotinak autora, od čega sedamdeset pesnika. Brod je krenuo Nišavom, Moravom, Dunavom, a…
Od šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
|
