CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2011
Terra 25
Videomedeja 15
Dunavski dijalozi 08
Dunavski dijalozi 03
Videomedeja 17
Terra 18

Sponzor rubrike
Milica Mrđa - Razgovarala Nevena Simin Štampaj E-pošta
(12 glasanja)
ImageAko želite da upoznate autentičnu umetničku ličnost u Novom Sadu, od srca preporučujemo susret sa Milicom Mrđa Kuzmanov. Kulturnu i likovnu scenu grada Milica nesumnjivo čini raskošnijom i bogatijom, a koliki je njen stvarni doprinos ukupnoj kulturi sveta, reći će - vreme. U ličnim kontaktima Milica ne ostavlja ravnodušnim nikoga, (bilo da je utisak povoljan, ređe nepovoljan). Milica Mrđa je performer, bodiartist, a po obrazovanju slikarka: diplomirala je 1983. kod profesora Jovana Rakidžića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a magistirirala 1987. kod profesora Branislava Protića i Zorana Petrovića. Od prošle godine na Akademiji umetnosti predaje crtanje. Ona je i spiritus movens grupe "Ex nihilo".

Image 

Ono što prvo pada u oči kad se sretnete s njom, to je njena otvorenost, osmeh i toplina kojom vas kupa iz smedih očiju. Redakcija "Artmagazina" se opredelila da seriju intervjua započne s Milicom Mrđa Kuzmanov upravo zbog temperamenta i snage umetničkog izraza u svemu što ova umetnica produkuje. Istina, njena dvostruka umetnička putanja: likovni radovi i alternativno-multimedijalni (instalacije, performansi, kreativno čitanje...) kod tradicionalista hoće da izazovu zabrinuto klimanje glavom, u smislu: "Na šta traćiš talenat i snagu, ženska glavo?!"; no, ljudi skloni multimedijalnom iskazu smatraju je veoma značajnom pojavom. Ovom prilikom, možda zbog nekakve ženske ujdurme koju nismo dovoljno proučili, kao polazišnu tačku za razgovor biramo temu vezanu za njen kakakter, a ne tragamo za pogodnim citatom iz nekog kritičarskog rada vezanog za Milicino likovno stvaralaštvo. Dakle:

Artmagazin: S lakoćom prilaziš ljudima, s lakoćom i brzinom stignete do smeha i veoma lako modeliraš komunikacijsku situaciju. Ekstrovertna si, a kaže se da ekstrovertni ljudi imaju neodoljivu potrebu da budu primećeni i da tu svoju potrebu zadovoljavaju tako što traže komunikaciju - nisu čekalice kao oni povučeni što stoje u uglu umirući od želje da im se neko obrati. Pojedinim ekstrovertima uspeva da glad za komunikacijom kultivišu na taj način što ulaze u poštenu razmenu: prvo nešto daju, recimo toplinu, zainteresovanost za druge ili se to davanje otelovi u nekom umetničkom delu - tek potom traže da sagovornik nekako reaguje. Da li je i kod tebe otvorenost odgovorna za umetnička opredeljenja?

Milica: Nikad me to niko nije pitao... Pa, možda... Kad pitaju slikare odakle im potreba za likovnim izražavanjem, obično kažu da su slikali od malih nogu. I ja sam počela kao sasvim mala devojčica. Ali, sećam se dobro da nisam samo crtala, nego je to moje izražavanje bilo veoma snažno i u domenu glume. U tamo nekom dvorištu, stalno sam nešto glumila, zasmejavala decu, plesala, skakutala i vršnjaci su me prosto obožavali. Tako da je taj neki sinkretizam u meni oduvek postojao. I ovo što sad radim u slici, crtežu, performansu, hepeningu, kreativnom čitanju - sve je to klijalo u meni još u najranijem detinjstvu. I zaista, sve što radim, sve je to na liniji nekakve snažne potrebe za davanjem. U davanju vidim i neku gradaciju koja za mene predstavlja lestvicu napredovanja - u smislu da što više daješ to više napreduješ. U toj gradaciji davanja ja želim da se pretvorim u vazduh.

Artmagazin: Neobično stanovište, kako da razumem tu tvoju metaforu?

Milica: Od čoveka se normalno očekuje da kad postane asistent na fakultetu, napreduje u tom smislu da se kreće ka tome da postane docent, od docenta da izraste u vanrednog profesora, zatim redovnog i tako dalje, to je neki uobičajeni put karijere i napredovanja koji svi razumeju. Ali, u onome što ja radim, u mojoj umetnosti nije važna ta lična gradacija na lestvici socijalnog i profesionalnog prestiža, već se kao bitno postavlja cilj: doći u dodir sa što više ljudi. Govorimo o novoj stvarnosti koju negujem kroz rad grupe ?Ex nihilo?, (naslov preuzet od Konrada Fidlera, Ničeovog savremenika). Govorim o preoblikovanju stvarnosti, o potiranju lažnih, veštačkih vrednosti i iznalaženju iskonskih vrednota koje postoje u svakom čoveku. Ja verujem da svaki čovek ima umetničke dispozicije, a to se kod najvećeg broja ljudi razvija tek u dodiru sa istinski nadarenim, talentovanim ljudima. Na takva razmišljanja me podstiče i Milena Jesenska i njena knjiga "Put do jednostavnosti". I to je ono što ja smatram davanjem: omogućiti ljudima da razvijaju svoje umetničke dispozicije. Zato i smatram da je moj dosadašnji najveći uspeh bio rad na performansima sa decom u školama u kojima sam radila u Rumenci, po Novom Sadu i sad na Akademiji umetnosti.

Artmagazin: Pominješ davanje i jednostavnost kao karakteristike iste suštine. Šta podrazumevaš pod pojmom jednostavnost?

Milica: Pa... recimo... kao u jevanđelju kad se kaže: "Živite kao ljiljani u polju!"... Deluje malo neobično, ali kad razmisliš, dođeš do toga da čoveku možda nije potreban ni novac, ni hrana, ništa materijalno. Ponekad naprosto mislim da se od same duhovnosti, od lepote može živeti. Kad kažem lepota, mislim kako je za Malarmea lepota bila harmonija, za Bodlera melanholija, za Remboa rugoba. Pa i ja sam mislila o tome kakva bi to bila lepota koju bih ja istakla kao najvažniju. Za mene bi ta suštinska lepota bili iskrenost i čistota.

Artmagazin: Da li su ta lepota i jednostavnost ono s čime prilaziš ljudima i ulaziš s njima u komunikacijsku razmenu? Daješ, recimo, lepotu, pa očekuješ nagradu, platu, ili daješ kao izvor koji ne brine šta će s njegovom vodom biti i kuda će?

Milica: Ja dajem da bih dala, bez ikakve primisli. Ali, dajem sa verom da će to negde doći, da će dopreti do neke tačke, onako kako vazduh dopire... Nemam očekivanja materijalne prirode, u smislu da se umetnost može platiti, umetnost ne može da se plati. Ali, ona može da oplemeni, da pobudi ljudskost, prirodnost, iskonsku prirodu i čistotu. Verujem da umetnost, bez obzira da li je institucionalizovana ili je nastala van institucije - kao ovo što ja radim - može da deluje. Kao ova moja grupa "Ex nihilo", za koju ću se sad, nadam se, izboriti.


 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovic
Iz kalendara art događaja
12.03.2024 - 26.05.2024 | 19.00
Uroš Predić - Dostojanstvo svakidašnjice
22.03.2024 - 26.05.2024 | 19.00
Inspirisani Francuskom - Grupna izložba
23.03.2024 - 31.05.2024 | 12.00
Snežana Petrović - Grafike, crteži, kolaži i objekti
28.03.2024 - 10.09.2024 | 18.00
Vladan Radovanović - Retrospektivna izložba
11.04.2024 - 06.06.2024 | 19.00
Mirko Ilić - Retrospektivna izložba

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Termin umetnička kritika egzistira u nejasnoj odrednici značenja i specifičnom spoju dveju reči - umetnost / kritika, kada nismo sigurni da li se...
PLITVIČKA JEZERA. Specijalno za Art magazin. Na Plitvičkim jezerima (Plitvica Selo), od 10. do 13. septembra 2020, održana je peta slikarska...
BEOGRAD. Muzej primenjene umetnosti u Beogradu obeležava 6. novembra 2020. godine 70 godina od svog osnivanja. Muzej je osnovan 1950. godine sa ...
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti Beograd predstavlja od 20. oktobra 2021. do 21. februara 2022. retrospektivnu izložbu Vladimira Veličkovića...
BEOGRAD. Srbiju će na 60. Međunarodnoj izložbi umetnosti Bijenala u Veneciji, koja će se održati od 20. aprila do 24. novembra 2024, predstavljati ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Grand Palais organizovao je grandioznu izložbu ...
Koliko je likovna umetnost sastavni deo pozorišne umetnosti, kao i onog što ...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvuju: Dragan Rajšić (Srbija), Marko Crnobrnja ...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi ...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od...
Knjige i časopisi
Knjiga Nataše Teofilović "Umetnost pokreta u prostoru praznine" višestruko je korisna za studente kompjuterske grafike i animacije i uopšte, ljubitelje digitalne umetnosti. Bez suvišnih reči objašnjeno...
Intervju
Od šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom