CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vanredno stanje

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2009
Digital Art 05
Terra 28
Digital Art 02
Terra 17
Digital Art 01
Digital Art 04

Sponzor rubrike
Branko Andrić - Razgovarala Nevena Simin Štampaj E-pošta
(12 glasanja)
ImagePisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova dva grada i podosta na putu između. Član je Društva književnika Vojvodine. U razgovoru s Andrlom sve jezičke i estetičke zapetljancije rastaču se i nestaju, a komplikovane stvari postaju krajnje jednostavne, obične, ljudske, prirodne. Jer, Branko Andrić je umetnik koji bez kompleksa, otvorena srca ide u susret svim mogućnostima za estetsko oblikovanje - prema prilikama i prema potrebi, kad kako zatreba ili ga inspiracija ponese...

Neke od oblasti kojima se bavio ili bio spreman da se njima bavi otkrivaćemo u razgovoru s njim, sedeći za kompjuterom, nakon surfovanja po Internetu, priljubljene pažnje na globalnu mrežu koja podstiče i prima svaku vrstu ljudske delatnosti, bez razlike, baš kao što Andrla stvara svoja dela ne pitajući se kojim kanalom teče onaj sadržaj koji ćemo mi kasnije gledati, slušati, čitati ili već kako mu drago primati. Osim toga, što je možda i važnije od napred rečenog, Andrla je čovek izvanredno prijatne ljudske vibracije: blag, prijatan, vedar, neopterećujući.

Image

Art magazin: Ti si pesnik avangarde koji je u srpskom jeziku ostvario veoma značajna dela, i to dela koja se danas citiraju kao avangarda iz bivše i iz sadašnje Jugaslavije. Ipak, pomalo zbunjuje što koristiš jednostavan, nazovimo ga "neintelektualni", rudimentarni govor. Da li je to namerno?

Branko: Ja sam staromodni gospodin, ni ne znam da postoji neki viši i neki niži jezik. Ja i dalje govorim jezikom koji sam naučio u davno vreme, i pokušavam na taj način da komuniciram. A kako se nisam bavio esejistikom, kritikom, ni teorijom, ja sam praktičar, nisam ni poznavalac književnosti. Nemam interesa da učestvujem recimo u teorijskim razgovorima o transavangardi, postavangardi ili kako se to već zove, nije mi intrigantno. Ja samo eksperimentišem u jeziku, i ne bih da koristim jedan vokabular koji bi me vodio u neke nove eksperimente, ali mi ne bi omogućavao da postignem nešto kroz samo izražavanje. Koristim jezik kakav koristim jer ni ne razgovaram sa intelektualcima i ne vodim debate, osim toga kod nas ni ne postoji neka inovativna literatura već se sve svodi na opisivanje pojava i fenomena, a to me mnogo ne interesuje. Ako se i bavim naukom više me zanima egzaktna nauka kao što je fizika. Čitam Ajnštajna i tu nalazim inspiraciju pre nego u književnim sferama. Maturski rad sam radio iz transmutacije elemenata, to me inspiriše, više me zanimaju ti kontakti, procesi koji se u toj vrsti rečnika i mišljenja dešavaju nego u svakodnevnom ili književnom govoru.

Art magazin: Kod nas ne postoji tradicija avangarde, već jaki pojedinci.

Branko: Pa postoje neke pojave koje su bile prisutne pa su se izgubile, pretvorile su se u neke fosile koji se tu i tamo pronađu. Kad bi čovek hteo da čeprka po starim časopisima, verovatno bi našao te stvari, ali tu nema kontiuiteta. Takve pojave nastanu i nestanu u nekoj sitnoj rubričici ili u nekim fiokicama gde su se i izgubile kao što je čovek postajao od čovekolikog majmuna, dok su se neke druge grane izgubile u razvoju.

Art magazin: Rekao si da si pronašao jednog pesnika između dva svetska rata s kojim imaš blizak jezik. Kako doživljavaš ovaj naš (balkanski) prostor na kome kad god se avangarda pojavila, odmah je bila anatemisana kao društveno zlo?

Branko: Kod nas je kao kad neki skijaš ode da se skija, pa izazove lavinu. Čim se pojavi neki umetnik, izazove reakciju u vidu lavine koja se survava sa brda, pokupi sve sa sobom, umota i uguši, i sve nestane u toj gomili snega, šuta i zemlje. To ja tako vidim. Postoji jedna gomila pisaca koja čeka nekakvu pojavu da bi nabacala reči na svoje hartije kod kuće.

Art magazin: Tvoja poezija je avangardna, veoma slobodna, udara u glavu, snažna je, koristiš za pesme što je manje moguće reči, a s druge strane tvoj crtež koji jeste autentičan sadrži dosta reda i strpljenja. Otkud taj kontrast?

Branko: Taj red i konstruktivnost u crtežu samo su prividni. Za mene je to način da izrazim neki nered. Jer kad bi neko to sad uzeo da proučava, što ljudi obično ne rade, naišao bi na niz apsurdnih situacija, nekih nerešenih mesta, nekih grešaka. U crtanju je to samo moj metod u smislu: ako egzaktno pokušavam da se izrazim dolaziće više do izražaja neegzaktnost, u smislu: errare humanum est (grešiti je ljudski), dakle pojavljuje se mnoštvo errora. Dok to radim, mislim kako to niko neće kontrolisati jer da bi se došlo do tih grešaka, treba se udubljivati u rad. A to niko ne radi. I kroz ovo polje se iskazuje moja sloboda: mogu da radim šta hoću. U umetnosti nema kontrolora koji bi u mojim crtežima, kao na kraju neke industrijske trake, izučavao svaku moju grešku. A vrvi od tih stvari.

Art magazin: U umetničkom svetu, a u Novom Sadu, pojavio si se pre oko 30 godina, i bio si odmah zapažen. To što si radio bilo je toliko drugačije, toliko neobično, nisi nam ostavio prostor da se polagano privikavamo na tebe kao na još jednog mladog umetnika, odmah smo ti svi znali ime, nadimak, naslove pesama. Mogli bismo da poštujemo hronologiju u ovom razgovoru i da počnemo baš od tih šezdesetih godina, od samih tvojih početaka...

Branko: Pa, formalno sam počeo da stvaram sredinom šezdesetih, ali u javnosti sam se pojavio 1968-69, kada sam objavio prve zbirke: "Ja sam mali mamin seksualac" i druge. Počeo sam sa objavljivanjem proze i poezije, pa sam posle radio razne stvari, recimo vizuelnu poeziju "Modern world poetry" (1972) ili "Erektion uber alles" (1974). Prešlo je to u hepeninge, jer su se tada radili hepeninzi. Bio sam i član grupe "Ko", zatim grupe "Januar, februar...". Posle sam ih napustio, nešto smo se sukobili i rešio sam da radim sam. U filmski svet sam ušao sa Žilnikom i Karpom Aćimovićem.

Art magazin: Od samog početka učestvovao si u stvaranju filmova, onih koje sada ponovo vadimo iz bunkera i pokazujemo sebi i svetu kao nešto vredno, a pripadaju tzv. crnom talasu. Kako je uopšte došlo do toga da te pozovu da radiš na filmu?

Branko: Desilo se tako da sam ja crtao, to je bilo, recimo, kasnih pedesetih godina (57-58). Jedan moj komšija je već bio član Kino kluba, pa mi reče da bih ja mogao da radim crtani film. Tada mi to nije pošlo za rukom, jer je razumevanje bilo suviše malo u tadašnjem Kino-klubu. Ja nisam uspeo, ali dosta kasnije u "Neoplanta filmu" Šajtinac je radio na crtanom filmu, on i Vukotić i Nikola Majdak. Ja sam krenuo mnogo pre njih, ali niko nije pokazao interes da podrži moj napor, tako da sam od toga odustao. Umesto toga, ali kasnije radio sam više kratkih igranih filmova sa Đorđem Deđanskim u Kino klubu. Jedan naš film se zvao "Atlantida" i dobio je neku nagradu na festivalu kratkog metra. U jednom filmu je bio i Đorđe Sudarski Red. Napravili smo i jedan dvadesetominutni dokumentarac sa Slavkom Miloševićem. Radio sam nešto i sa Studentskim centrom "Gajba", ali to je već bilo kasnije. Onda me je Žilniik zvao da kao glumac učestvujem u njegovom filmu "SFRJ" koji bi govorio o odlasku naših radnika u instranstvo, ali taj film nije napravljen. Posle sam sarađivao na tekstu i muzici kod Karpa Aćimovića na filmu "Zdravi ljudi za razonodu", a kod Makavejeva sam bio u čuvenom filmu o Vilhelmu Rajhu "WR ili misterije organizma". Pisao sam sa Žilnikom scenario za film "Sloboda ili strip". Bila je to prva verzija koja se nije realizovala.

Art magazin: Tada je (ranih sedamdesetih godina) bila velika tenzija između stvaralaca koji su želeli da slede umetnička strujanja u svetu i vlastodržaca koji ta strujanja nisu želeli da vide kod nas. Šta si ti radio posle?

Branko: 1972. sam otišao u Beč.

Art magazin: U Beču nisi mogao da se baviš književnim formama dok nisi savladao jezik, kako si tamo počinjao?

Branko: U Beču sam se definitivno opredelio za crtež kao medij i uglavnom sam crtao. Dobio sam neku nagradu, onda sam dobio drugu nagradu, dobio sam neke konkurse i ušao među te njihove najbolje crtače, imao sam neke izložbe, ali medijski se nisam širio tako kao što sam u Novom Sadu krenuo u razne oblasti. Sararađivao sam nešto malo u nekim filmovima, ali to je bilo u smislu organizacije projekcija ili su bile neke sitne ulogice, kao na primer u američkom filmu "Before sunrize". Taj film je bio kultni u Americi, a bio je prikazan i u Novom Sadu.

Art magazin: Da li si izlagao i negde izvan Austrije.

Branko: U Nemačkoj. A sad sam dobio poziv da izlažem u Italiji u Udinama. Ali moram da obezbedim sredstva za troškove koji idu uz izložbu. Ako nađem nekog ko hoće da me finansira, onda ću ići.


 

Comments 

 
+2 # Vojin Tišma 2011-06-11 21:28
Andrla je Genije koga Novosađani nikad nisu prepoznali. Sem nekolicine intelektualaca i umetnika koji su mu pružali podršku .Oni koji su trebali da ga više podrže finansijski nikad nisu razumeli njegovu umetnost jer joj nisu bili ni dorasli. Drago mi je što sam ga poznavao i što smo nekoliko puta zasvirali i zapevali zajedno. Jedan je od malog broja umetnika koji mi je vraćao veru u umtnost.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Iz kalendara art događaja
02.03.2020 - 01.04.2020 | 19.00
Maja Rakočević Cvijanov, Jelena Grujičić i Lea Vidaković
05.03.2020 - 05.04.2020 | 19.00
Ivona Pleskonja - Slike i grafike
10.03.2020 - 31.03.2020 | 19.00
Otisak vremena - 70 godina Grafičkog kolektiva
11.03.2020 - 30.03.2020 | 20.00
Vuk Vučković i Petar Sibinović - Slike i skulpture

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
KIKINDA. Ovogodišnji učesnici simpozijuma su Rozmari Lukaser (Austrija), Muzi (Sibongiseni)...
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
BEOGRAD. Retrospektivna izložba "Čistač" Marine Abramović biće prikazana domaćoj i...
BEOGRAD. U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, od 19. juna do 21. avgusta 2019, biće ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
Intervju
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i...
Knjige i časopisi
Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni ...
Bora Vitorac

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageU Srbiji su muzejske kolekcije nacionalno blago ali kada su bankrotirale Beobanka, Investbanka, Jugobanka, država je na aukciji prodala dela koja su one posedovale. Prošlo je samo nekoliko dana od kada je Detroit, najveći grad u…
Knjige i časopisi
  • ImageDok pišem ovu "Reč urednika" napolju nema snega. U snegu se najbolje vide tragovi. Lovci klimaju glavom. "Svaka divljač, obavljanjem svojih životnih aktivnosti, ostavlja dokaze svog postojanja. Te dokaze nazivamo tragovima divljači... Tragovi ostavljeni u šumi,…
Intervjui
  • ImageKao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom