CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2014
Terra 17
Digital Art 02
Noć muzeja 2013
Terra 23
Noć muzeja 2007
Noć muzeja 2008

Miroslav Mandić - Razgovarala Nevena Simin Štampaj E-pošta
(17 glasanja)
ImageMiroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični građani željni normalnog života iščekivali vize danima i noćima pred zatvorenim vratima stranih ambasada pokušavajući da pobegnu u nekakvu fiktivnu inostranu slobodu, jedan čovek je - slučajno rodom iz Novog Sada - spokojno, neometano, svakodnevno pet do šest časova koračao sve dotle dok nije opasao svojim hodom Zemljin polutar. Svojim koracima preobražavao je planetu u nežan nevidljivi cvet, u prekrasnu plavu ružu. Predstavljamo, dakle, Miroslava Mandića izumitelja neprocenjivo vredne umetničke tvorevine pod nazivom Ruža lutanja. Ruža je planirana kao desetogodišnje hodanje Evropom, kao hodanje-poklonjenje u slavu reči.

Image

Zakazujemo intervju i po Mandićevoj želji, nakon što je dovršio još jedno dnevno hodanje, u toplo majsko popodne srećemo se na prometnom Miletićevom trgu. On već čeka, sav u plavom, osmehnut. Gledamo ljude i golubove, srkućemo vodu. Razgovor sa Miroslavom Mandićem ranijih godina bio je praznik za uši, a od kako u tla planete koracima ucrtava Ružu lutanja, svaki susret s njim postaje i praznik za dušu. I to je najmanje što možemo očekivati od čoveka koji svakog dana uposli svoje noge hodanjem, a um traganjem za lepotama sveta. I što razgovor dalje odmiče, sve mi se življe prikazuje slika nekakve ogromne vage: na jednom njenom tasu ovo ludilo Rata-neRata, ovaj Prezir ostatka sveta za zemlju u kojoj mi živimo, zatvorene geografske granice, sankcije, kazne, svađe i podele, nemaština, besperspektivnost, paranoja, međusobno izjedanje ljudi nemoćnih da komandu nad svojim životom uzmu u svoje ruke, a na drugom tasu Miroslav Mandić i armija njemu sličnih, tihih, nežnih, čednih, kreativnih, volećih i verujućih ljudi čijem velikom srcu možemo zahvaliti da jezičak na vazi odstupa tek maličak na jednu, pa na drugu stranu, pa opet nazad.

Miroslav Mandić šest i po godina svakodnevno po Evropi, a u poslednje vreme pretežno u Srbiji, najviše u okolini Novog Sada, prehoda približno 20 km. Tokom tih 20 kilometara, ponekad u društvu prijatelja, ponekad sam, obavi planom predviđena dnevnička beleženja rečima, crtežom, fotografijom. Posle svake završene godine objavi knjigu dnevničkih zapisa. Čvrsto se drži forme koju je sebi zadao na početku projekta, ali unutar te forme kroz koju realizuje Ružu lutanja on raste, preobražava se. Recimo zasad toliko fakata i pređimo na prvo pitanje:

Art magazin: Kako Miroslav Mandić želi da bude predstavljen?

Miroslav Mandić: Malopre, dok sam dolazio zaokruživao se današnji dan, a završio se osećajem, ja sam dečak što pogledom posmatra leptire. To sam osetio pre dvadesetak minuta, a to je osećaj u zbiru svih današnjih osećaja, u zbiru onoga što osećam svaki dan, što sam osećao većim delom svoga života. Da, mislim da to može biti jedna od definicija za mene.

Art magazin: Krajem aprila si obišao Zemlju u tvojoj Ruži lutanja. Napravio si taj korak. Kako si se osećao kada je taj 40-hiljaditi kilometar ostao iza tvojih stopala?

Miroslav Mandić: Tačnije 40076, 594 metra, što je obim Zemlje na polutaru. Pošto ja svaki dan beležim kilometre i korake koje pređem, u stvari to radi jedan pedometar umesto mene, bio sam u situaciji da s velikom tačnošću napravim baš taj korak kojim energetski zatvaram krug oko sveta. To se desilo na Titelskom bregu. Bio sam sam. Nisam želeo da budem ni sa kim, jer za ovih šest godina i pet meseci svi su ljudi odustali i nekako najistinitije je bilo da budem sam. Popeo sam se na taj breg i znao sam da ću se za jedan kilometar, za petsto metara, za sto metara, za dvadeset metara približiti tom koraku. Titelski breg je inače čudesan, to je jedan od svetski značajnih energetskih toponima na Zemlji jer se tu ulivaju tri reke, pa se tu neko brdo ustanovilo kao prirodni artefakt prelepe jednostavnosti i lepote. I sad, ja sam bio gore na tom bregu, a dole se puštala ravnica. Uvek je veoma lepo videti odgore stvari. I tada sam u daljini ugledao čoveka na dvokolicama koje je vukao magarac. Bilo je to toliko lepo, zagledao sam se. Kad sam pogledao u pedometar, video sam da sam za dvadeset koraka već premašio cilj.

Art magazin: Lepota te je sprečila da budeš precizan...

Miroslav Mandić: Jeste. U tom trenutku sam rekao: "Jao, ja sam pogrešio!" Ali, tada me je obuzela neka sreća. Pa, to jeste tako. Zašto toliko voditi računa o metrima i broju koraka kad je ta ravnica toliko lepa i taj magarac koji vuče gazdu.

Art magazin: Koju si metaforu zapisao tog trenutka? U ravni činjenica je ta preciznost brojanja: "Napravio sam toliko i toliko koraka", ali, kada si sebi rekao: "Sada sam obišao Zemlju", sigurno se pojavila nekakva metafora zbog koje i hodaš Ružu lutanja.

Miroslav Mandić: Moja metafora više nije metafora. Metafora znači prenošenje, prevoz, a ja sam se bukvalno preneo, prevezao preko Zemlje. I zaista Zemlja od sada nije ništa drugo nego plava ruža. Sada osećam da je ona zapravo vrlo mala. Sada je slika Zemlje koju ja imam sasvim drugačija: to što mi ovog časa sedimo na jednom trgu Novog Sada, to je samo jedno od naselja koje postoje na toj ruži. I imam utisak da sam, ustvari, jednim korakom obišao Zemlju, tj. da se između jednog mog ljudskog koraka, i drugog božanskog u čizmama od sedam milja, nalazi Zemlja koja je, zapravo, ruža. Veoma volim cveće, a slika ruže za mene je stvar harmonije u smislu: "Ja sam mir!" Tu ne mislim na mir politički, društveni, ljudski, već ontološki, onako kako ga Kant tumači kao večni mir, kada kaže da je rat niži nivo stvari, i da je ideja "Rat je Otac svih stvari" po svojoj ontologiji niže vrste od ideje "Mir je Majka svih bića". Eto, tako je ruža za mene harmonija, savršena lepota, nepropadljiva, kao što je Bog lepota. I to je za mene slika prave ruže, jednog savršenog cveta. Tih 40 i nešto hiljada kilometara, dakle, izmenili su stvari: desilo se da je jedan čovek krenuo da hoda i svojim je koracima pretvorio Zemlju u ružu.

Art magazin: Pošto će ovaj tekst ići diljem sveta koji si ti nedavno opkoračao, reci nam koji su bili tvoji početni motivi da kreneš u hodanje za književnost, literaturu, za reči?

Miroslav Mandić: Sada se toga tačno ne sećam. Tu sam odluku doneo jednog trenutka u Tibingenu 10. oktobra 1988, a ovog oktobra će tome biti 10 godina. Jedne sekunde sam rekao: "Da, ja ću deset godina da hodam Evropom". To je bio trenutak rađanja ideje. I inače smatram da stvari žive samo u trenutku, kao i energije što samo u trenutku žive. Život se začne u jednom času, posle se stvar odrađuje, ali začeće pripada jednom trenutku. Tako se i ova ideja začela. Ja sam u to krenuo iz mnogo razloga, mogao bih reći iz hiljadu razloga i svaki razlog mi je važan, ali se oni mogu svesti na sledeće: od Gertrude Stein, koju veoma volim i koja je, mogao bih tako reći, majka pogleda na umetnost s onim njenim "Ruža je ruža je ruža" preuzeo sam taj moto za moju Ružu lutanja. Drugi moto je preuzet od Angelusa Silesiusa severnorajnskog mistika iz 16. veka koji kaže: "Ruža cveta bez zašto. Cveta jer cveta". I kod mene nema zašto. Jednostavno sam krenuo sa ciljem da napravim plavu ružu. Hteo sam da stvorim, dakle, jedno nevidljivo delo, nevidljivo ali postojeće, zato da bi se prostor ljudskog delovanja mogao proširiti, da ne bi bio zatvoren na polju vidljivog. Nisam hteo da slikam ružu, niti da je izdeljem u drvetu, ni da je isklešem u kamenu, ni da je napravim na Internetu, ili na videu, niti da je zasadim, hteo sam da je napravim samo energijom, tako da možemo da je zamišljamo. I to da je zamišljamo baš u tom smislu da je Zemlja ruža. I sad, naša planeta nema više samo astronomske definicije, nije isključivo geološko-biološki fenomen ili politički i tako dalje, ne može se definisati novim svetskim poretkom, levim, desnim, ovim ili onim. Ne, definisaćemo je kao ružu. Jer je čovek islikao ružu, stvorio je nevidljivu, plavu ružu. Moj osnovni motiv bio je stvaralaštvo na polju nevidljivog. Kao što sam više puta rekao, mislim da je danas Mikelanđelo živ i on bi tako klesao svoje delo, a ne u kamenu.

Art magazin: U nekoj drugoj dimenziji?

Miroslav Mandić: Da, klesao bi ovim energijama, u tom nevidljivom a prisutnom svetu. Za mene je, osim toga, Ruža lutanja jedan most. Mi smo generacija koja u ovom brojanju vremena pripada prelazu između dva milenijuma. A pošto sam sreo divne stvari u mome životu, neke retke i zaista predivne ljude, koji su postojali pre i za mene su realniji nego postojeći živi ljudi, Ruža lutanja predstavlja most u želji da i u budućnosti bude tako fantastičnih ljudi.

Art magazin: Da li bi naveo neka imena?

Miroslav Mandić: Vitgenštajn, Gertruda Stejn, Dostojevski, Hrist, Buda, Platon, Franjo Asiški, Artur Rembo... To je samo maleni deo... Ruža je slika jednog ljudskog vrta, prekrasnog buketa. Svi ti predivni ljudi predstavljaju buket. I kao što nam je u osnovi dužnost da u životu budemo savršeni po liku našeg stvoritelja, ako ne znamo ko je on bar znamo za ove ljude i bilo bi lepo da budemo kao oni.


 

Comments 

 
+3 # katalin čipa 2009-10-16 17:19
Sjajno. Upoznala sam čoveka pre možda 15-ak godina u Zrenjaninu. Jos sam bila gimnazijalka, i setali smo sa njim od Tise ka Zrenjaninu (pešačili 19 km) slobodnog duha i bez ikakvih teškoća. To mi je jedno od najlepših trenutaka u životu. Tada još bez poteškoća u životu sa osećajem beskrajne slobode i sreće. Godinama nisma čula za njega i eto srećna sam što sam bar neki tekst pronašla o njemu jer malo ljudi zna za njega. Malo ljudi u Zrenjaninu je imalo prilike da ga upozna. Imala sam tu srecu :-)
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
02.11.2017 - 20.12.2017 | 19.00
Mona Liza i Supermen: Džon Kenedi i Nova granica kulture
06.11.2017 - 31.01.2018 | 19.00
Anastas Jovanović - Pionir primenjene umetnosti i dizajna
13.11.2017 - 14.12.2017 | 19.00
Živojin Turinski, Duško Vijatov i Milan Solarov - Slike
16.11.2017 - 16.12.2017 | 18.00
Javor Rašajski - Slike
16.11.2017 - 24.12.2017 | 18.00
Ignjat Job (1895–1936) - Slike

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
BEOGRAD. Galerija PRO3OR predstavlja od 23. maja do 6. juna 2017. slike Jagode Mićović (1984)....
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti predstavlja izložbu "Ćutanje kamena" od 26. januara...
SOMBOR. Na ovoj izložbi, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić", predstavljeni su...
BEOGRAD. Prodajna galerija "Beograd" predstavlja od 25. maja do 12. juna 2017. ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Galerija "Nova", Srpsko narodno pozorište, Novi Sad. Jun - jul 2007...
Art klinika - Šok galerija, Novi Sad. 10 - 17. jul 2007.
Fotografije koje čine...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 2000.
Setimo se da je realizam u književnosti...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageThe Galerie St. Etienne, Njujork (SAD). Januar - mart 2006.
    Iako je Ilija stvarao u vreme procvata tzv. naivne umetnosti i vrlo dugo je predstavljan kao naivni umetnik, stručna javnost ga je ocenila kao pojavu koja…
Knjige i časopisi
  • ImageKako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi  i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo…
Intervjui
  • ImageIzložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom