CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sonja svec spanjol

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 03
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2008
Digital Art 02
Terra 26
Noć muzeja 2020

Sponzor rubrike
Miroslav Mandić - Razgovarala Nevena Simin Štampaj E-pošta
(20 glasanja)

Art magazin: Jednom si mi rekao da si kod ljudi od kojih si očekivao da razumeju tvoj projekat, nailazio na nerazumevanje ili sumnje, a da su obični ljudi, jednostavni, iz cuga shvatali i prihvatali Ružu lutanja. Da li i posle šest godina imaš takva iskustva?
Miroslav Mandić: Uglavnom je to tako, ali to je i razumljivo. Najgori ljudi su obrazovani ljudi, oni su najpodmitljiviji, najkorumpiraniji. Šljam ljudski. Ne vređam nikoga - jer oni to ne moraju da budu. Zašto kažem da su šljam? Citiraću Simon Vejl, jednu od divnih osoba na ovoj planeti, koje imaju snažne uvide i zbog toga stvari vide jasno i jednostavno. Biblija kaže kako je čovek isteran iz raja jer je pogrešio. Simon Vejl to vidi slikovito i kaže da je: čovek kažnjen sa dve stvari: smrću i radom. "Odsad ćete raditi i umirati!" Ko je bio kažnjen, kao što sam ja imao to iskustvo, taj zna da kazna može biti lekovita, ona je izlaz. Recimo u romanu "Zločin i kazna" Sonja kaže Raskoljnikovu da klekne na sve četiri strane sveta i prizna svoju krivicu, i mada voli tog čoveka, oteraće ga u zatvor, u kaznu, jer se nedelo, greška može prevazići samo kroz kaznu. Zaista, u radu i u smrti, kao kazna, je, za čoveka, izlaz ka svetlosti. Tako to formuliše Simon Vejl i ja mislim da je ona u pravu. Dalje, kaže da je problem Zapadne Evrope i uopšte zapadnog sveta poslednjih 500 godina od renesanse na ovamo u tome što ne zna šta će sa fizičkim radom koji smatra nedostojnim. Evropljani i uopšte zapadnjaci neće da rade niske poslove, a ne znaju da tako izbegavaju suštinu življenja. Jer, po Simon Vejl, ljudi koji rade teško, i fizički, oni su najbliže Bogu jer oni rade kaznu. Obrazovani ljudi izbegavaju takav rad, kao oni nisu krivi! I zbog toga su daleko od bilo kakve istine i spoznaje. To je taj šljam o kome govorim. To se može videti da ljudi koji rade, njih rad čini dušom, u smislu ljudske mekoće, duševnosti. Takvi su ljudi jer nisu u mogućnosti da izbegnu kaznu. Oni drugi izbegavaju kaznu i izopačuju se. Zato je u suštini normalno da su ljudi koji fizički rade zapravo akademici života, a onaj šljam je - šljam.

Art magazin: Ako sam te dobro razumela, misliš li na one ljude koji u životu primenjuju vaspitno uputstvo: "Uči, sine, da ne moraš raditi!"?

Miroslav Mandić: Da, da!

Art magazin: Ima jedna nezaobilazna tema u razgovorima s tobom. Kolikogod je Ruža lutanja veličanstven projekat, nijedna se od institucija nije prihvatila da ti da podršku, da isfinansira makar osnovne troškove, pomažu ti prijatelji, i retki pojedinci površni poznanici. Da li se tu nešto promenilo, i kakva ti je sada situacija?

Miroslav Mandić: Pa, situacija je teška. Ali, sada sam radostan i neću da kukam.

Art magazin: Pošto si pregurao više od polovine projekta, da li već misliš o tome šta ćeš posle "Ruže"?

Miroslav Mandić: O tome ne bih da pričam. Ko zna hoću li živeti, osim toga sada je Ruža.

Art magazin: Ti si sveštenik plave ruže?

Miroslav Mandić: Postoji jedna sintagma: čovek je sveštenik materiji. I kao što je sveštenik svešteno - sveto lice, a mi, ljudi se preko tog sveštenog lica krećemo ka Bogu, tako ljudi mogu biti sveštenici materiji i pomoći njen preobražaj. Koristiti posredovanje sveštenog lica jedan je od tri načina, koje pominje Simon Vejl, da doživimo Boga može se ići preko religijskih sakralija, među kojima su i sveštenici, drugi način je preko bližnjih, a treći način, koji je meni najlepši i koji ja, mislim, radim, to je videti lepotu sveta. Kad vidiš lepotu sveta video si lice Boga. E sad, sveštenik je to svešteno lice koje te približava Bogu, time te vodi u transformaciju, u preobražaj. I tom cilju bi trebalo da služe svi hramovi, bilo koje vere. Kad uđemo u hram trebalo bi da shvatimo da smo bića druge vrste koja će se preobraziti. U tom smislu bi svaki čovek mogao biti sveštenik materiji, svim stvarima koje nas okružuju. To je divno osećanje. Kako sam uopšte došao na ideju o sveštenstvu? Na svakodnevnim hodanjima obično čitam, nekad knjige, nekad novine, ali sve ređe mi se desi da imam knjigu koja me duboko uzbuđuje. Ali, kad imam takvu neku čudesnu knjigu i čitam je hodajući, to je onda još jače, onda zaista otvara neke veličanstvene svetove. O tome da je čovek sveštenik materiji pročitao sam negde prošle godine hodajući između Gospođinaca i Temerina, okružen materijom, poljanom, putem... Dok sam hodao i čitao da čovek može biti sveštenik materiji, postajao sam to.

Art magazin:Tokom ovog intervjua veoma smo se mnogo smejali, rasterećeno, radosno, uživajući u onim značenjima koja leže u podtekstu rečenog. Vreme ističe za razgovor, pa postavljam i ovakvo pitanje: Uvek si u plavom, da li je to deo projekta, namerno ili slučajno?

Miroslav Mandić: Hodam plavu ružu i ja sam u plavom. To je funkcionalno. Osim toga, ne mislim o tome šta ću obući, nemam šta da biram ni da se dvoumim. Pošto imam samo najneophodnije stvari, plavo se pokazalo kao ona prava odežda za moje hodočašće. Drugo i nemam.

Na Miletićevom trgu je bučno, ljudi koje znamo i koje ne znamo prolaze, jedan čovek prilazi da sluša Mandića "iz prve ruke", mali odrpanci dolaze do stola da traže dinar. Miroslav sa svakim ljubazno razmeni rečenicu - dve i oni odu radosniji. Sve to pripada ovom razgovoru i ne bi bilo fer izostaviti zabelešku o toj njegovoj, inače retkoj ljudskoj osobini, a koju neprekidno, u svakoj prilici zrači ovaj dečak što pogledom posmatra leptire. Ilustrovaću to događajem s lica mesta: sve vreme razgovora s nama za stolom sedi veoma tiho i veoma pažljivo sluša Florika Žebeljan. Ovo joj je prvi susret s Mandićem. Pitam je da li želi ona da postavi neko pitanje. S najčednijim osmehom koji samo ona ume da proizvede kaže:

Florika: Ja sam začarana. Osećam miris plave ruže.


 

Comments 

 
+3 # katalin čipa 2009-10-16 17:19
Sjajno. Upoznala sam čoveka pre možda 15-ak godina u Zrenjaninu. Jos sam bila gimnazijalka, i setali smo sa njim od Tise ka Zrenjaninu (pešačili 19 km) slobodnog duha i bez ikakvih teškoća. To mi je jedno od najlepših trenutaka u životu. Tada još bez poteškoća u životu sa osećajem beskrajne slobode i sreće. Godinama nisma čula za njega i eto srećna sam što sam bar neki tekst pronašla o njemu jer malo ljudi zna za njega. Malo ljudi u Zrenjaninu je imalo prilike da ga upozna. Imala sam tu srecu :-)
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
10.03.2020 - 31.05.2020 | 19.00
Otisak vremena - 70 godina Grafičkog kolektiva
27.04.2020 - 30.05.2020 | 19.00
Miroslav Živković - Slke
13.05.2020 - 30.05.2020 | 11.00
Jovana Đorđević - Izložba doktorskog umetničkog projekta
14.05.2020 - 04.06.2020 | 12.00
Dušan Marković - Slike i skulpture
18.05.2020 - 01.06.2020 | 08.00
Sanja Sremac - Skulpture

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Galerija StuartS predstavlja od 25. oktobra do 15. novembra 2019. slike Tatjane...
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada predstavlja od 5. do 25. juna 2019. dela...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja u Oficirskom domu od 10....
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
Izložba je rezultat saradnje The Art Institute of Chicago i Tate Modern u kojoj je bilo su...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam...
Intervju
Ako želite da upoznate autentičnu umetničku ličnost u Novom Sadu, od srca preporučujemo susret sa...
Knjige i časopisi
Olako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost....
Andrej Tišma

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageAkademija umetnosti, Novi Sad. Oktobar 2006.
    Održan je prvi Studentski art festival  umetničkih škola i akademija podunavskih gradova - SARTFEST. Festival je imao za cilj da, kao i Dunav, poveže regione oko njega i omogući mladima da…
Knjige i časopisi
  • ImageOvo je mesto za čuvanje tekstova: Ne-običnih. Ne-merljivih prvim pogledom. Novih. Začudnih. Izazovnih. Onih koji prate druge tekstove, knjige, muziku, slike... Ovo mesto je između korica. Korice nisu ograda, one su tu da privuku, da sačuvaju…
Intervjui
  • ImageKao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom