Pantelić: Osmislili smo projekat koji ima i lokalan i globalan karakter i koji je dovoljno široko zasnovan da obuhvati poslednjih pet godina veka i milenijuma. Nazvali smo ga 1995-2000. U kontekstu se jasno vidi globalno sagledavanje celokupne naše civilizacije, i time pravimo jasnu asocijaciju na sva odbrojavanja koja upravo teku svuda na planeti. Ujedno obavljamo neku vrstu inventara svega onoga što se nama dešava. Naravno, odbrojavanje nije naš izum, nismo mi otkrili toplu vodu s obraćanjem posebne pažnje na poslednjih pet godina, jer tih pet godina pripadaju celom čovečanstvu, pa time i nama. I mi imamo pravo da ih stavljamo pod lupu.

Art magazin: Ceo vek je odbrojavanje...

Pantelić: Naravno.

Art magazin: Razlozi za odbrojavanje u poslednjih, recimo, pedeset godina, veoma su ozbiljni. Onaj talas koji je doneo specijalizacije, parcelizaciju, usitnjavanje i do besmisla nas doveo u svim domenima istraživanja, delovanja, čak i življenja, sasvim je istoršio snagu. Sada se javlja novi talas, u svim oblastima se ispoljava težnja za objedinjavanjem različitih disciplina, drugim rečima teži se multidisciplinarnom pristupu stvarnosti. Ali, o tom sociopolitičkom izmenjenom aspektu i na koji način vi kroz njega krmanite, govorićemo više kasnije. Sad tek da kažemo da se vi kao Asocijacija Apsolutno sasvim uklapate u taj novi trend, u taj novi talas rada, odnosa, razmišljanja i delovanja. Ovo ističem zato što mnogi ljudi, čak i umetnici, još nisu shvatili da se promena dogodila u tom pravcu, iznutra, da je kolektivno nesvesno izmenilo neke kodove. Vi, ste očigledno imali sluha za tu promenu. Zato bih volela da konkretno govorimo o vašim projektima.

Pantelić: Uradili smo veliki broj projekata. Kako se razvijala produkcija Asocijacije Apsolutno, tako se razvijao i model našeg funkcionisanja. To konkretno znači da radimo projekte koji su prvenstveno vezani za kompleksnost iščitavanja realnosti. Veoma je važno odreagovati na elemente kao što su vreme, mesto, prostor, uticaji, socijalni aspekti i tako dalje. Da bi se sve to realizovalo u jednom konkretnom projektu protrebno je odvojiti pre svega dosta vremena: boraviti na licu mesta, proučiti raznovrsne uticaje, razgovarati sa ljudima koji o određenoj temi imaju šta da kažu, tek nakon toga smo spremni da radimo ozbiljan projekat iza koga ćemo stati. Ono što mi nazivamo projektima to traži ozbiljno, dugo istraživanje, ali u našoj produkciji postoje i brže akcije ili reakcije, recimo fotografske akcije - brzo zabeležimo nešto što smatramo da je bitno, ali se ne udubljujemo u tu pojavu previše. To su prezentacije. Prezentacije su se razvile onda kada smo već imali dosta projekta iza sebe, pa se javila potreba za tekstualnim objašnjenjima šta je to što radimo, kako to radimo, šta sve ulazi u naše istraživanje, kako mi to istražujemo realnost, kako posmatramo faktore realnog vremena i prostora, i kako se posle s tim elementima igramo. Radi se dakle o tome, da mi postojeće realitete uvodimo u našu produkciju, osvetlimo ih na takav način da se time omogući novo iščitavanje. Projekte i prezentacije pripremamo kako kod kuće tako i u inostranstvu, gde god nas pozovu. Kada imamo mogućnost da otputujemo do sedam dana, onda se opredeljujemo za formu prezentacije našeg rada, ali za vreme tog boravka ulazimo u otvoreni dijalog sa svim onim ljudima koji su spremni da sa nama sarađuju sada ili u nekoj budućnosti, time se razvija mogućnost za kasniji duži boravak u toj sredini. Zato Asocijacija Apsolutno paralelno razvija svoja gostovanja s jedne strane, a prezentacije i svoju produkciju u smislu umetničkih projekata s druge.

Miletić: Biću konkretan: prelomni trenutak u produkciji Asocijacije Apsolutno predstavlja instalacija "Prelom" koja je održana 25. maja 1995, kada i počinje naš projekat odbrojavanja poslednjih pet godina veka i milenijuma. E, sad ne bih objašnjavao kontekst za 25. maj. Svakom Jugoslvenu je savršeno jasno šta taj datum znači. Instalacija "Prelom" bila je sastavljena od nekoliko elemenata, prvo, ceo pod galerije "Zlatno oko" bio je prekriven piljevinom, asocirajuci na cirkuski podijum, na zidu naspram ulaznih vrata bile su okačene dve lovačke puške, s tim što je jedna bila zaista prelomljena (beskorisna), a druga "prelomljena" onako kako se to u lovačkoj terminologiji označava položaj u kome se puška lomi da bi se napunila i potom iskoristila za ubijanje. Ta instalacija je imala jasne konotacije na ono što nam se dešavalo. Iz ovog projekta nastalo je nekoliko radova, jer u toku godine nastane, bude više reakcija i nekih vrsta interpretacija događaja koje smatramo relevantnim da odgovorimo na njih. Naprosto, neke pojave u društvu nas provociraju da reagujemo na njih. U 1995. bilo je više takvih projekata koji su izneli glavnu ideju Asocijacije Apsolutno, kao što su recimo: "Apsolutno mrtvo" - projekat izveden u Brodogradilištu Novi Sad, 21. septembra 1995. i projekat koji smo tokom tromesečnog boravka te godine u Austriji u Beču, izveli pod nazivom "Azbuka apsolut in Win". Što se tiče projekta "Apsolutno mrtvo", on je reakcija kako na sistem u kome živimo tako i na sve ono što se događa u našem društvu. Da podsetim na ono što je Zoran rekao, da smo zauzeli stav da na pojave koje nas pogađaju nećemo reagovati samo kroz estetski angažman, da nije dovoljno biti likovno autonoman. Budući da je izložba umetničko delo, jedna vrsta energije, odnosno medij koji emituje određene ideje, asocijacije, konotacije, kritike - naš projekat "Apsolutno mrtvo" direktno ukazuje na sankcije i na ekonomsku situaciju u zemlji.

Art magazin: Na koji način?

Miletić: U stilu policijskog uviđaja, istraživali smo okolnosti "ubistva" dva prekookenska broda koja su usled sankcija preko 6 godina stajali nedovršeni na dokovima novosadskog brodogradilišta. Bili su praktično u neupotrebljenom stanju, netaknuti od trenutka kada su u izgradnji dovedeni do tog stepena, tada se uspavljuju na šest godina. Okružili smo ih žutom plastičnom trakom, karakterističnom za policijski uviđaj. Uradili smo to po ugledu na TV emisiju Rikošet u kojoj nas obaveštavaju o ubistvima po Beogradu, Novom Sadu… i onim šta se dešava iza toga. Dakle, asocijacija na ubistvo je jasna. Pored toga što smo brodove okruzili trakom, na njoj smo odštampali: zabranjen pristup i naziv projekta absolutly dead, kao i godina produkcije 1995 aspolutno 0005. Taj ostatak u signaturi predstavlja ostatak godina do kraja veka i milenijuma, a tri nule su ekvivalenti jedinici i dvema devetkama, što ima dramaturšku funkciju - posle tri nule dolazi brojka kao simbol nekakvog kondenzovanog stanja na kraju veka i milenijuma. Projekat je zabeležen na video traci. Snimao je Aleksandar Davić.

Art magazin: Kako je izveden performans 2l. septembra?

Miletić: Bio je to hepening performans: Ulaženje u brodogradilište 21. Septembra, onda je "sprovedena" detaljna istraga od strane četiri člana Asocijacije Apsolutno, koji su ulazili, popisivali i zapisivali realno stanje broda. Ubeležena je svaka sitnica: gde je brod bušan, gde je propao, gde je istrunuo, šta se dešavalo s njim tokom tih sedam godina, a Davić je išao za nama sa TV ekipom snimao i sve to beležio. Kao rezultat istrage urađen je video-film "Absolutly dead" u kome smo sklopili i složili priču šta smo želeli da uradimo. O ovom projektu postoji i drugačiji dokument: katalog akcije-istrage. Da bi akcija bila usklađena s vremenom u kome živimo i radimo, tekstovi u katalogu pisani su stilom koji se inače koristi u sudskim raspravama u slučajevima ubistava. Dakle, tekst u katalogu je u formi sudskog uviđaja, a tada je koincidirao sa jednim strašnim dogadajem - jedna devojka iz Futoga, manekenka, ubijena je u to vreme u hotelu "Park". Za nastajanje projekta bitna je ono što mu je prethodilo, istraživački proces koji nas je naveo da elaboriramo problem na taj način: imali smo mnogobrojna sretanja s ljudima u brodagradilištu, s inženjerima. Dakle, dobili smo kompletnu dokumentaciju o ta dva broda, s rentgentskim snimcima varova, sa tehničkim crtežima, istorijatom. To je sve objedinjeno u katalogu.

Art magazin: Dugo ste se time bavili?

Pantelić: Da, jer ako se na neki podsticaj brzo odreaguje, onda se zadovolje samo plići nivoi, a ako želimo da delujemo na više nivoa, potrebno je i duže istraživanje, i tek tada možemo reći da smo uradili projekat. Iz tog razloga sam ja to podelio na projekte i akcije.